Nikolić novi predsednik skupštine

Za zamenika predsednika Srpske radikalne stranke izjasnilo se 142, dok je za Milenu Milošević iz Demokratske stranke glasalo 99 poslanika. Pojedinačnim izjašnjavanjem poslanika putem prozivke okončana je preko 16 sati duga sednica skupštine obeležena čestim vređanjem. Radikali neće podržati niti ući u vladu, a G17 plus najavila je povlačenje iz pregovora o vladi u slučaju izbora Nikolića.

Lider radikala Tomislav Nikolić rekao je ranije danas, tokom rasprave, da je formirana skupštinska većina za izbor predsednika Skupštine, ali da to još nije nova koalicija.

"Danas nije napravljena koalicija, danas je, ja to moram da objasnim, očigledno je da ne razumete, stvorena skupštinska većina za konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije", objasnio je Nikolić i kasnije ponovio da SRS neće podržati nikakvu manjinsku vladu, niti učestvovati u formiranju eventualne većinske vlade.

"Znači, od danas ćemo verovatno, kada to dozvolite, a ja imam zaista vremena na pretek, od danas ćemo imati konstituisanu Narodnu skupštinu i otvoriće vam se front za političke sukobe i za predstavljanja pred biračima", rekao je on.

Na pitanje šta će biti ako se demokratski blok ipak dogovori o formiranju nove vlade i zatraži njegovu smenu, Nikolić je tokom dana kazao da će čim stigne zahtev od 126 poslanika podneti ostavku.

"Samo neka se nešto desi što liči na demokratiju. Čim stigne zahtev 126 poslanika, podnosim ostavku", kazao je on.

S druge strane, lider G17 plus Mlađan Dinkić najavio je neposredno pre glasanja da ta stranka neće učestovati u daljim pregovorima o formiranju nove Vlade Srbije ukoliko Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika Skupštine. Nikolić će biti izabran zbog inaćenja, jer najbitnije stavke su već bile dogovorene, rekao je Dinkić za govornicom. Prema ustavu Srbije, ako do 14. maja u ponoć poslanici ne izglasaju novu vladu, Skupština Srbije se raspušta i predsednik Republike dužan je da raspiše nove parlamentarne izbore.

Prema ustavnim rokovima, izbori moraju da se održe u roku od 60 dana, odnosno najkasnije do 13. jula.

Duel Aligrudić-Petrović

Sat vremena pre početka skupštinske sednice, DSS je najavio da će podržati izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Ova najava bila je jasan znak da su pregovori između DS, DSS i G17 o formiranju nove vlade propali.

Tokom rasprave za skupštinskom govornicom glavna tema u međusobnim optužbama DS i DSS je bila ko je kriv i za propast pregovora o novoj vladi.

Demokratska stranka Srbije smatra da poslanici Skupštine treba da glasaju za "ono što je logično" i da novi predsednik Skupštine Srbije treba da bude iz redova Srpske radikalne stranke.

"Za nas ne bio problem da glasamo za bilo koga koga bi predložio naš koalicioni partner. Nažalost, nemamo danas dogovor o jasnoj skupštinskoj većini o formiranju nove vlade i samim tim nemamo dogovor o predsedniku Skupštine", naglasio je Aligrudić.

"Jedino što je logično, ako nemamo dogovor većine o vladi, je da svi glasamo za nešto što jeste logično, a to je da glasamo za onoga ko ima skupštinsku većinu", naglasio je Aligrudić.

Naša je dužnost da podržimo ono što je razumno, a ne ono što nam je politički blisko, dodao je on. "Da bi sve rasprave na ovu temu završile, predlažem da svi glasamo za ono što je, ljudi moji, ovde logično", zaključio je Aligrudić.

Miloš Aligrudiæ i Dušan Petroviæ danas u Skupštini (FoNet)

Šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović je rekao da sa DSS-om nije postignut dogovor da u parlamentu bude uspostavljena većina koja će Srbiju voditi u pravcu odredjenom 5. oktobra 2000. godine.

"Od ne znam kog marta 2004. godine DS je u opoziciji i bila je opozicija tri godine. DS je dobila dva puta više glasova 21. januara nego na izborima 2003. i DS će na sledećim izborima, za koje držim da će biti vrlo brzo, dobiti dva puta više glasova nego sada", odgovorio je on.

"Onda ćemo doći u priliku da vodimo politiku koja će od Srbije napraviti modernu, uređenu i dobru zemlju, u kojoj će i biračima SRS, kao i svim ostalim građanima ove zemlje, biti mnogo bolje nego sada", rekao je Petrović.

I pre početka sednice, Aligrudić je kritikovao DS zbog neuspešnih pregovora o vladi, rekavši da je insistiranje DS-a za kadrovskim rešenjima u bezbednosnim strukturama diktirano van zemlje i da "DSS to ne može i neće da dozvoli."

Prema rečima Aligrudića, stranka premijera Koštunice se odlučila na takav potez jer DS nije hteo da se dogovori oko skupštinske većine niti nove vlade Srbije.

"I zbog čega ne glasamo za drugog kandidata? Ne zato što nam politički odgovara ili ne odgovara, jer ovde to sa politikom nema veze, nego zbog toga što ta politička stranka koja je podnela predlog za kandidata, jednostavno, nije dogovorila sa onim strankama sa kojima je pregovarala, uključujući i DSS, nije dogovorila skupštinsku većinu niti vladu Republike Srbije", rekao je on.

"Jednostavno, ti pregovori koliko smo videli do sada nisu još dali rezultate prosto zbog toga što DS, očigledno, nije uspela ili ne želi ili nema volje da se odupre pritiscima koji očigledno dolaze van ove države za kadriranjem u oblasti bezbednosti", rekao je tada on.

Optužbe

Tokom rasprave više puta su pominjani "izdajnici", "mafijaši" i "lopuže", a za to je predstavnik radikala Aleksandar Vučić optuživao uglavnom predstavnike Demokratske stranke.

Tomislav Nikolić je, replicirajući Dušanu Petroviću, kazao da mu preporučuje da pročita knjigu "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića".

Prethodno je Petrović govorio o političkoj nedoslednosti radikala i DSS-a, povodom podrške Nikoliću za izbor na mesto predsednika parlamenta, i to ilustrovao knjigom Vojislava Šešelja, koja se zove "Politički ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice".

Čedomir Jovanović zato je zatražio od Skupštine da sa sednice bude udaljen Tomislav Nikolić. Predsedavajuća parlamentu Borka Vučić nije se izjasnila o predlogu za udaljenje Tomislava Nikolića.

Takođe, umesto da poslanici raspravljaju o izboru predsednika parlamenta, u Skupštini Srbije se od jutros vodi politička rasprava, čija je glavna tema - ko je kriv za to što se DS i DSS nisu dogovorili o zajedničkom kandidatu za predsednika.

Šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović rekao je da sa DSS nije postignut dogovor da u parlamentu bude uspostavljena većina koja će Srbiju voditi u pravcu određenom 5. oktobra 2000. 

Obrativši se šefu poslaničke grupe DSS-a Milošu Aligrudiću, Petrović je rekao da DSS "ima pravo da proširi" prijateljstvo sa Srpskom radikalnom strankom, ali da će birači na izborima, za koje je rekao da će biti vrlo brzo, to umeti da ocene.

Aligrudić je rekao da DS nije ni imao nameru da pravi vladu sa DSS-om, a zvaničnike te stranke optužio je za "sprovođenje spoljnog diktata u sektoru bezbednosti", zbog čega, kako je rekao, nije postignut dogovor o personalnim rešenjima za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnu agenciju.

Aligrudić je rekao da DS-u ne odgovaraju dalji razgovori o vladi, pa su krenuli u izbornu kampanju, i pozvao DS da se vrati kompromisnom predlogu koji je ponudio DSS. "Vi ste oni koji priželjkuju nove izbore", rekao je Aligrudić i pozvao DS da "otkrije karte do kraja".

Odbacujući te optužbe, Dušan Petrović iz DS-a rekao je da se vidi na koju je stranu DSS nepovratno krenuo, dodajući da će DSS-u "teško biti gori od radikala". "DSS je proglasila DS izdajničkom stankom, što nije prvi put", rekao je Petrović i dodao da DSS čeka odgovor od SRS-a za formiranje vlade.

Bezbednost kao tema

Polemika Aligrudića i Petrovića nastavljena je o raspodeli funkcija u sektoru bezbednosti, zbog čega je propao dogovor o novoj vladi.

Nakon što je Aligrudić optužio DS da je kriv za neuspeh pregovora o vladi svojim uslovljavanjem da ima potpunu kontrolu u celokupnom sistemu bezbednosti, reagovao je Petrović, tvrdnjom da to nije tačno i da njegova stranka nije htela monopol, nego međusobnu kontrolu u tom sektoru.

Aligrudić je, konstatujući da Petrović "sa neverovatnom lakoćom izgovara neistine", rekao da je DS prvo hteo kontrolu sektora bezbednosti samo za sebe, a da su onda ponudili predlog u kojem se DSS-u nude mesta koja nisu politička, nego profesionalna, poput direktora policije.

"Sve što ste imali da predložite bilo je ništa, a sve ono do čega se došlo u mukotrpnim pregovorima, u subotu je pogaženo za sat vremena", istakao je on.

Poslanik DS-a Dragan Šutanovac je, potom, zapitao Aligrudića s kojim pravom DSS priča o kontroli bezbednosnog sektora, kad je njegova stranka u koaliciji dobila 16 odsto podrške građana Srbije.

U replikama koje su usledile, Aligrudić je za Šutanovca rekao da "neme veze s mozgom", na šta mu je ovaj poručio: "Sledeći put kad kažete da ja nemam veze s mozgom, skinite hulahopke pre toga, pa se pripremite da vam ja izvučem uši".

Duel Dinkić-Vučić

Aleksandar Vučić je u jednoj replici poručio Mlađanu Dinkiću da je "najveći pljačkaš u istoriji Srbije". "Vi ste ubica. Toliko ste ljudi indirektno ubili da me čudi kako možete da izađete napolje", odgovorio je Dinkić.

Predsednik G17 plus pozvao je šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da obojica ukinu poslaničke imunitete i da idu na sud.

"Vi samo pričate prazne priče. Neću imunitet, gospodine Vučiću. Sad sam poslanik, nisam ministar, i hoću da idem na sud i da tamo objasnite sve laži koje ste iznosili o meni", rekao je Dinkić u Skupštini Srbije.

"Jedva čekam to suđenje, gospodine Dinkiću. Ja vas pozivam da ispunite obećanje. Tužite me što pre, i recite ime i prezime čoveka koga sam ja ubio", rekao je Vučić.

Šef poslaničke grupe Vojvođanski poslanici Nenad Čanak založio se da se prekine sa "beskonačnim uvredljivim svađama i rečima" i odmah izabere predsednik Skupštine, kako bi se prekinula agonija zemlje.

"Ko izabere predsednika Skupštine, taj ima mandat, mogućnost i većinu da formira vladu", istakao je Čanak i dodao da je to činjenica i da onda ne treba da se više laže pričama o nekom demokratskom bloku. "Srbiju je napravio Milo Đukanović, a stanovništvo drži Oli Ren", rekao je on.

"Završio bih rečima mudrijih od mene, koji su zbog sličnih rasprava u ovom visokom domu pre 60 do 70 godina između dva rata izgovorili ’Sačuvaj me bože srpskoga junaštva i hrvatske kulture’. E pa, ja ću sada reći ’Sačuvaj me bože radikalskog patriotizma i DSS-ovog legalizma'", zaključio je on.

Prethodni tok rasprave

Poslanici su se sporili i oko toga da li će raspravljati o drugoj ili trećoj tački dnevnog reda, o izveštaju pregovaračkog tima o Kosovu ili izboru predsednika parlamenta, i šta je obavezno po poslovniku.

Predsedavajuća Borka Vučić je rekla da poslanici treba da pređu na treću tačku dnevnog reda - izbor predsednika parlamenta.

Poslanici Demokratske stranke i koalicije oko Liberalno-demokratske partije zatražili su da konstitutivna sednica Skupštine Srbije bude nastavljena raspravom o izveštaju pregovaračkog tima za Kosovo, jer ta tačka u dnevnom redu sednice prethodi izboru predsednika parlamenta.

Na dnevnom redu tekuće sednice rasprava o izveštaju pregovaračkog tima je druga tačka, dok je izbor predsednika parlamenta treća tačka.
Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović je vršioca dužnosti predsednika parlamenta Borku Vučić upozorio da krši poslovnik.

Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić rekao je da se prenebregavanjem druge tačke dnevnog reda krši i Ustav Srbije, a na povredu Poslovnika o radu Skupštine Srbije ukazao je i šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović.

Petrović je rekao da DS smatra da je u interesu Srbije da parlament danas raspravlja o toku pregovora o Kosovu, umesto o izboru predsednika i skupštinskih tela.

Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić ocenio je da o drugoj tački ne može biti rasprave jer nema izveštaja pregovaračkog tima o toku pregovora o Kosovu.

Miloš Aligrudić kazao je da je druga tačka dnevnog red zaključena, tako da nema prepreke da se odmah pređe na izbor predsednika parlamenta.

"Ako izveštaja nema, onda to treba da nam kažu članovi pregovaračkog tima. Dnevni red je usvojen, i ne može se menjati. Jedini način da se ovaj problem reši su konsultacije sa pregovaračkim timom, i da se oni pojave ovde", rekao je Čedomir Jovanović odgovarajući na argumente SRS-a i DSS-a.

Reakcije LDP-a i G17

Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić kazao je danas ranije u Kažiprstu B92 da je za tu stranku prihvatljivo isključivo da za predsednika Skupštine Srbije bude izabran kandidat Demokratske stranke.

On je rekao da ne zna kako će glasati poslanici Demokratske stranke Srbije na današnjem nastavku konstitutivne sednice parlamenta.

"Na trojnim sastancima nije se raspravljalo o predsedniku Skupštine, samo je postojao načelan dogovor - ako premijera ima DSS, da DS ima predsednika Skupštine", rekao je Dinkić.

"Ne želim da prejudiciram stvari, do sada se tu ništa nije dogodilo, ali onoga časa ako bi Tomislav Nikolić bio izabran za predsednika Skupštine, mi onda napuštamo pregovore i to je kraj priče o tzv. demokratskom bloku u Srbiji", rekao je Dinkić.

Dinkić kaže da je u tom slučaju bolje ići na nove izbore. Sa tim se slaže i predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.

Jovanović je izjavio da je kandidatura potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava NIkolića za predsednika Skupštine neprihvatljiva za LDP.

Prema rečima predsednika LDP-a, novi izbori su jedino rešenje za prevazilaženje političke krize u Srbiji. "LDP očekuje od Demokratske stranke da preuzme odgovornost od koje je bežala u prethodne tri godine", rekao je Jovanović.

Lideru G17 plus je potpuno nejasno kako je moguće da se zbog zakucanih pozicija DS-a i DSS-a u pregovorima o novoj vladi dozvoli da se radikali posle sedam godina vrate na vlast.

"Noćas, evo, nisam dugo spavao, razmišljao sam zbog čega se sve ovo događa, kako je moguće da toliko godina posle 5. oktobra neko zbog nekih partijskih interesa, jer to mi je jedini zaključak, želi da rizikuje vraćanje radikala i socijalista na vlast", rekao je Dinkić.

"Meni je to potpuno neodgovorno i sa jedne i sa druge strane. Znači, Koštunica nikada nije preko svojih usta prevalio, kad god sam sa njim razgovarao, uvek je rekao da nikada ne bi išao sa radikalima. Ako prvi put to ipak učini, onda znači da je lagao", rekao je Dinkić.

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor najavio je da će poslanici te grupe podržati predlog Demokratske stranke da Milena Milošević bude izabrana za predsednika parlamenta.

Ilić: Podrška Nikoliću, ne i vladi

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da podrška kandidatu SRS-a za mesto predsednika Skupštine ne znači da će Nova Srbija podržati i vladu u kojoj će učestvovati Srpska radikalna stranka.

Prilikom otvaranja obilaznice kod Ovčar Banje, Ilić je rekao da bi kandidatkinja DS-a Milena Milošević mogla da bude predsednica Skupštine, ako je postignut dogovor o formiranju nove vlade između demokratskih stranaka.

U suprotnom, Nova Srbija će podržati kandidaturu Tomislava Nikolića, rekao je Ilić i istovremeno poručio predsedniku Srbije Borisu Tadiću da prekine da se dopisuje kada je u pitanju formiranje nove vlade i sedne za pregovarački sto.

"U Srbiji ima 1.000 poslova, ima i sredstava, samo treba da se formira vlada i da se počne sa realizacijom sredstava" rekao je Ilić.

Jučerašnja dešavanja

Juče je šef poslaničke grupe DS-a Dušan Petrović rekao da ta stranka ima predlog za predsednika parlamenta: "Očekujemo da taj predlog bude podržan, te da Srbija danas dobije predsednika Skupštine. Ukoliko radikali budu imali većinu, očigledno je da je to prvi korak ka formiranju vlade u kojoj će biti SRS".

Podsetimo, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je sinoć agenciji Beta da bi prihvatio da bude kandidat za predsednika Skupštine Srbije samo ako bi se o tome dogovorile poslaničke grupe.

Velimir Ilić je juče na stranačkoj slavi DSS-a rekao da će podržati zamenika lidera radikala Tomislava Nikolića, ali da ta podrška ne znači ulazak u koaliciju sa radikalima.

Predsednik socijalista Ivica Dačić je najavio da neće podržati nijedan predlog Borisa Tadića. On je juče ponovio poziv Koštunici da se udruži sa radikalima i socijalistima.

Na dnevnom redu konstitutivne sednice će biti i izbor jednog ili više potpredsednika, formiranje skupštinskih radnih tela, kao i donošenje zakona o ministarstvima i izbor nove vlade.

Skupština Srbija je konstitutivnu sednicu počela 14. februara, kada su potvrđeni mandati 250 novoizabranih poslanika i izglasana rezolucija o Kosovu i Metohiji. Potom je sednica prekinuta do dogovora o parlamentarnoj većini koja bi izabrala novu vladu Srbije.