Kriv je "poljski vodoinstalater"

Na prvom referendumu u modernoj istoriji Holandije protiv ustava izjasnilo se 62 odsto građana, za je glasalo 38, a zabeležena je i izuzetno velika izlaznost, čak 63 odsto prema preliminarnim nezvaničnim rezultatima. Holandija se time pridružila Francuskoj, čijih se oko 55 odsto birača u nedelju izjasnilo protiv evropskog ustava.

Holandsko "ne" neće sprečiti nastavak proces ratifikacije ustava, izjavio je predsedavajući EU, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji je zabrinut kakav će biti ishod referenduma u njegovoj zemlji. Glasanje u Luksemburgu je zakazano 10. jula.

"Voleli smo Evropu dok je imala šest članica, sada se situacija promenila", bio je jedan od prvih komentara holandskih novinara na preliminarne, mada pouzdane, rezultate referenduma. U obraćanju novinarima holandski premijer Jan Peter Balkenende rekao je da "je razočaran rezultatima, ali da će Vlada i Parlament poštovati volju građana".

Premijer je potom konstatovao da je referendum pokazao da se "Evropa previše politizovala i udaljila od građana", kao i da je "vreme da oni budu direktnije uključeni u zbivanja u Uniji". Uz ocenu da "Holanđani nisu rekli 'ne' evropskoj saradnji", premijer Balkenende je izjavio da je postalo jasno šta brine njegove građane: strah od gubitka suvereniteta ili zabrinutost zbog velikog učešća u finansiranju Unije, najvećeg od svih država Unije po glavi stanovnika.

Opasnost od "poljskog vodoinstalatera"

Premijer je praktično ponovio ono što su danima uoči referenduma govorili analitičari, tvrdeći da će Holanđani na referendumu o ustavu zapravo izražavati nezadovoljstvo stanjem u EU, ali i Balkenendeovom vladom. Građani su iskoristili mogućnost da pokažu nezadovoljstvo porastom troškova života i padom standarda, koji je zabeležen od uvođenja evra, zbog straha da će  "centralizovana" EU ugroziti liberalni duh Holandije u kojoj su legalizovani marihuana, eutanazija i gej brakovi.

Holanđani su, glasajući protiv, pokazali ogorčenje zbog naglog i preobimnog proširenja Unije, koje mnogi doživljavaju kao pretnju starom evropskom jezgru. S tim u vezi u razvijenim zemljama zapadne Evrope ovih dana često je pominjan sindrom "poljskog  vodoinstalatera", koji je postao ilustracija za državljane novih članica EU koji će, veruje se, pohrliti na Zapad i tamo, radeći za znatno manje plate, zauzeti radna mesta zapadnjacima. Rasprava je otišla tako daleko da je Poljska, preko svojih ambasada, morala da protestuje, javlja izveštač B92 Ljubica Gojgić.

Ko je kriv?

U Holandiji se ne očekuju ostavke sa najviših mesta, kao u Francuskoj. Premijer Balkenende i njegovi ministri odbijaju takvu pomisao, a ostavku ne traže ni uticajne političke partije. No, pitanje  odgovornosti svakako će biti postavljano u analizama rezultata referenduma. Analitičari se, na primer, pitaju kako je moguće da u zemlji u kojoj partije koje su formirale Vladu i kontrolišu 80 odsto mesta u Parlamentu, a koje su sve bile za ustav, ogranizuju tako "haotičnu kampanju", u  kojoj nije bilo entuzijazma i tokom koje nije objašnjeno šta je zapravo ustav, kuda on vodi i zašto je u interesu Holandije da on bude usvojen.

Konačno, činjenica da su dve od šest osnivača EU za samo tri dana rekle 'ne' novoj fazi u njenom organizovanju zabrinjava i Brisel. Već se govori o opasnosti od tzv. domino efekta na ostatak Unije.  Iz Londona se otvoreno poručuje da "nema ništa od ustava" a uskoro se izjašnjava i Poljska.

A Turska i Balkan?

Neusvajanje evropskog ustava moglo bi da uspori proces uključivanja Srbije i Crne Gore u evroatlanske integracije, kaže za B92 funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović. Dok zapadni mediji prenose da su referendumi u Francuskoj i Holandiji liči na izjašnjavanje o proširenju, a ne o ustavu Unije, evropski komesar za proširenje Unije Oli Ren kaže da će se proširenje nastaviti i pored odbacivanja Ustava.

Funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović razgovarao je sa predstavnicima Saveta Evrope u Strazburu o posledicama odbijanja Ustava po proširenje EU. I zapadni zvaničnici i Svilanović odbijanje evropskog ustava pre vide kao povod da među samim zemljama-članicama EU počnu razgovori o tome kuda oni žele da idu, koliko daleko i kako vide EU.

To vreme Srbija i Crna Gora treba da iskoriste da ispune sve uslove za pridruživanje, kaže Svilanović: "Na kraći rok to može da znači da će se proces pridruživanja  usporiti, međutim u toj oceni se ne slažu moji sagovornici koji smatraju da će ti procesi teći normalno, pogotovu kad su u pitanju naša zemlja i zemlje oko nje, koje mi nazivamo zapadnim Balkanom."

Britanska štampa danas konstatuje da bi prostor bivše Jugoslavije mogao da bude žrtva odbijanja Evropskog ustava. Predviđa se da se Hrvatska još može nadati članstvu, ali da bi Srbija mogla da se "nađe na mukama". o bi destabilizovalo i Kosovo, jer bi nestao jedan od načina da se Beograd privoli da pristane na nezavisnost pokrajine, piše Gardijan.

"Evropa mora da ide dalje. Moramo da tragati za pouzdanjem. Imamo ozbiljnih problema, ali moramo da nastavimo ka ciljevima sa našim građanima, da se borimo protiv nezaposlenosti, za ekonomski rast, bezbednost, za ono što građani misle da su prioriteti. Evropa nije problem, ona je rešenje za probleme građana", kaže Žoze Manuel Baroso, predsednmim Evropske komisije.

Ipak, komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je da će se proširenje Evropske unije nastaviti i pored odbacivanja ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji. On je novinarima u Briselu rekao da su svi svesni da je došlo do zasićenja među glasačima, što je odigralo ključnu ulogu na referendumima. "Mi ćemo nastaviti politiku proširenja, podvlačeći potrebu da se do poslednjeg slova držimo kriterijuma za proširivanje i bolje komunikacije sa našim građanima kako bismo napravili ravnotežu", kazao je Ren. Referendumsko "ne" u Francuskoj i Holandiji dovelo je do sumnje u nastavak ranije planiranih pregovora za priključenje Hrvatske i Turske EU.

Turska veruje da još postoji nada u evropsko ujedinjenje uprkos odbijanju Holanđana da prihvate ustav. Sada su mnogi stanovnici Turske uplašeni da će Holandsko "ne" na referendumu, kao i ranije odbacivanje ustava u Francuskoj, dovesti do toga da lideri evropskih država preispitaju ulogu EU i dalje planove za proširenje.

Portparol turskog ministarstva spoljnih odnosa Namik Tan je u današnjem saopštenju za štampu naveo da će i pored rezultata glasanja za ustav, Turska nastaviti da radi u korist većine svojih građana. "Još uvek verujemo da će se nastaviti ujedinjenje Evrope", rekao je Tan.

Ranije je planirano da 3. oktobra otpočnu razgovori Turske za pristup Uniji, a turski i evropski zvaničnici neprekidno su ponavljali nakon glasanja u Francuskoj da ishod referenduma neće ništa promeniti. Ali rezultati glasanja u Holandiji ponovo su podstakli sumnje o daljoj integraciji u Evropi. Turci su sada u strahu da će to dovesti u pitanje rešenost da se Evropa otvori za nove članice i da nikada neće prihvatiti Tursku.  

"Evropska unija je sada u metežu. Njena budućnost je neizvesna", rekao je profesor Fakulteta političkih nauka u Ankari Dujgi Bazoglu ocenjujući da  je Turska sada poslednja briga za Evropu. Bazoglu smatra da će sada prosečan Turčin izgubiti interes za EU i dodao da je svet koji sada EU obećava "možda izgubio na svojoj dinamičnosti".

Nemačka za produženje procesa

Nemačka vlada smatra da i posle odbacivanja ustava Evropske unije u Holandiji, proces ratifikacije ovog dokumenta treba da bude nastavljen.

Savezni kancelar Gerhard Šreder istakao je da "kriza procesa ratifikacije evropskog ustava ne sme da se pretvori u opštu krizu Evrope". "I dalje sam ubeđen da nam je ustav potreban ukoliko želimo demokratsku, socijalno obezbeđenu i jaku Evropu", naveo je kancelar, dodajući da bi proces ratifikacije "trebalo da bude nastavljen, jer razumna alternativa ne postoji".

Predstavnici nemačke vlade doduše izbegavaju da govore o krizi EU posle propasti referenduma u Francuskoj i Holandiji. Ali, ministar inostranih poslova Joška Fišer ocenio je nakon objavljivanja holandskih rezultata da odluka suseda "Evropu stavlja pred velike izazove".

Nemački predstavnik u predsedništvu Ustavnog konventa EU, Klaus Henš pozvao je holandski parlament da rezultat referenduma formalno potvrdi tek pošto se u svim zemljama završi proces ratifikacije ustava, smatrajući da "ne smeju da se blokiraju izlazni putevi iz krize koja preti Evropi".

Opozicija smatra da su Šreder i Širak zaplašili građane širom EU zalažući se za otpočinjenje pregovora o ulasku Turske u EU kojoj se birači mahom protive. Konzervativci su zato, pred prevremene parlamentarne izbore koji će se održati na jesen, već najavili da doduše neće moći da spreče dogovoreno otpočinjenje pregovora sa Turskom, ali će svim silama nastojati da spreče ulazak Turske u EU obećavajući Ankari "privilegovano partnerstvo".

U međuvremenu, stigla je vest da će se francuski predsednik Žak Širak i nemački kancelar Gerhard Šreder sastati u subotu u Berlinu, gde će razgovarati o krizi poverenja u EU, nastaloj posle Francuskog i Holandskog odbacivanja ustava EU. Kako je najvio portpalor francuskog predsednika, biće organizovana radna večera na kojoj će biti reči o budućnosti evropskog poretka. To će biti prvi Širakov sastanak sa nekim evrpskim liderom od referenduma u nedelju, kada su francuski birači većinom glasova odbacili ustav.

Letonski parlament ratifikovao ustav

Letonski parlament je velikom većinom usvojio ustav Evropske unije.

Evropski ustav je podržao 71 od ukupno 82 prisutna poslanika, pet je bilo protiv, a šest uzdržano. Letonski parlament ima ukupno 100 poslaničkih mesta. Usvajanje evropskog ustava u letonskog parlamentu bilo je očekivano, pošto je taj dokument bio prihvaćen već u prvom čitanju 19. maja.

Ministar spoljnih poslova Artis Pabriks rekao je da Letonija, koja je prošle godine pristupila EU, šalje jasan signal zemljama osnivačima Unije da se usvajanje ustava i proširenje EU moraju nastaviti. "Želim da kažem da mi, sa ovakvim našim glasanjem, verujemo u Evropu", rekao je Pabriks za Rojters. On je dodao da Letonija želi da "Evropa ide napred, a ne unazad".

Evropski ustav mora da ratifikuje svih 25 članica, bilo u parlamentu ili na referendumu, da bi on stupio na snagu. Do sada je, sa Letonijom, ukupno 10 zemalja ratifikovalo ustav.

Države koje su ratifikovale dokument u parlamentu su Litvanija, Mađarska, Slovenija, Španija, Italija, Grčka, Slovačka, Austrija, Nemačka i danas Letonija. A države koje tek treba da odluče na referendumu su Luksemburg 10. jula, Danska 27. septembra, Portugal u decembru, Britanija početkom 2006, Češka sredinom 2006, dok Irska i Poljska još nisu odredile datum. Države koje će odlučiti u parlamentu su u junu Belgija , Estonija i Kipar, Malta u julu, Finska na jesen, a Švedska u decembru 2005.

Sukob Bler-Širak?

Na predstojećem samitu Evropske unije 16. i 17. juna u Briselu moglo bi doći do velikog sukoba između britanskog premijera Tonija Blera i predsednika Francuske Žaka Širaka, ocenjuje britanski "Fajnenšel tajms". 

Povod sukoba mogao bi da bude program Londona za drugu polovinu godine, kada će Britanija preuzeti ulogu predsedavajućeg EU. Bler nema nameru "da bude milostiv" i najaviće dalju liberalizaciju evropske privrede, ukidanje protekcionizma na evropske proizvode i početak pregovora o članstvu Turske, čemu su se Francuzi oštro usprotivili na referendumu u nedelju. Kako list navodi, Širak će podršku za sopstvene stavove naći samo u Berlinu, Madridu i zemljama Beneluksa.