BIH obećala glas za Jeremića u UN?

Kako prenosi ovaj portal, ministar inostranih poslova BIH Zlatko Lagumdžija je prilikom nedavne posete Beogradu, zvaničnicima Srbije preneo da će taj predlog imati glas Željka Komšića, hrvatskog predstavnika u trojnom Predsedništvu BiH. Navodno je ova podrška uzdrmala SDP BIH i bila u stvari razlog za Komšićevu ostavku na stranačku funkciju.

Sarajevski portal piše da je navodno šef srpske diplomatije Vuk Jeremić tokom svoje posete Banjaluci upoznao je prisutne da je zabrinut oko dešavanja u SDP-u BiH.

„Lagumdžija nam je obećao Komšićev glas za moju kandidaturu“, ispričao je Jeremić prisutnim. „To je upravo bio razlog što smo sa Tadićem uspeli u jeku izborne kampanje jako brzo organizovati njegovu posetu Beogradu. Nadam se da će ispuniti svoje obećanje", izjavio je zabrinuti Jeremić nakon što je saznao detalje od prisutnih da je upravo podrška koju je dao njemu , jedan od ključnih razloga zbog kojih je Komšić doslovce "ekspodirao".

Dodik je uveravao Jeremića da će Lagumdžija to ispoštovati, piše ovaj sarajevski portal pozivajući se na neimenovani izvor koji je prisustvovao sastanku. Dodik je rekao, dodaje se, da će naći način da "uveri Komšića da promeni svoj stav".

Ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Željka Cvijanović nije bila tog mišljenja i izrazila je stav da je "Komšić jako tvrdoglav i ljut zbog grešaka koje rade SDP-ovi kadrovi u vlasti " i ,“da čisto sumnja da će promeniti svoj stav“ . Ona je insistirala da Dodik mora da pošalje jako snažne poruke i zapreti Lagumdžiji da ukoliko se to ne realizuje mogu se ugroziti dogovori koji ih čekaju na državnom nivou".

Nakon toga, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio nakon sastanka, da će, ukoliko izostane podrška BiH šefu srpske diplomatije Vuku Jeremiću za izbor predsedavajućeg Generalne skupštine UN, to značiti da BiH ne želi da uvažava Srpsku.

"To imenovanje je prvorazredno političko pitanje za Republiku Srpsku i Srpska će smatrati nedopustivim ako izostane podrška BiH", rekao je Dodik nakon sastanka sa ministrom Jeremićem.

On je naglasio da je Republika Srpska nezaobilazan faktor u procesima evropskih integracija i da u ovim procesima trpi štetu zbog nesposobnosti BiH, uglavnom zbog nedostatka kompromisa, aludirajući na Komšićevo neprihvatanje ove odluke.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da su evropski procesi u Srpskoj u punom zamahu, ocenivši da je "Republika Srpska lokomotiva tih procesa". On je poručio da će Srbija podržati Republiku Srpsku i BiH u tim procesima.

Jeremić je ocenio da je OHR kočnica napretka BiH, ali i regiona. On je napomenuo da je u uslovima pozitivnih promena u regionu vrlo teško opravdati ostanak OHR-a.

Komšić rekao da neće dati glas

Član Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je ranije da neće podržati kandidaturu Vuka Jeremića za predsednika Generalne skupštine UN.

"Budući da se odluke iz domena spoljne politike donose konsenzusom, a ukoliko eventualno na razmatranje dođe sličan zahtev, glasaću protiv davanja podrške gospodinu Jeremiću", rekao je Komšić za agenciju Beta.

Komšić je istakao da je “u prošlosti bilo puno mogućnosti da gospodin Jeremić pokaže svoju privrženost izgradnji mira i dobrosusedskih odnosa u regionu, međutim on je postupao upravo suprotno”.

"Zbog toga on nije prava osoba koja bi obavljala časnu funkciju predsednika Generalne skupštine UN", stav je Željka Komšića, jednog od tri člana Predsedništva BiH, institucije koja je nadležna za vođenje spoljne politike.

Ministarstvo spoljnih poslova BiH, kao i kabinet bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, još nisu saopštili svoj stav o kandidaturi Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN.

Jeremićevu kandidaturu za sada je podržala Crna Gora, dok Hrvatska još nije donijela odluku, ali je šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić pre dva dana u Beogradu izjavila da je verovatno da Zagreb neće podržati kandidaturu Srbije.

Predsedavajući Generalne skupštine UN bira se većinom glasova na period od godinu dana. U skladu sa nepisanim pravilom rotacije po regionalnom principu, svake godine kandidata predlaže jedna od pet grupa zemalja. Ove godine na redu je Grupa istočnoevropskih zemalja koju čine 23 države, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.