"Srbi na KiM i dalje žive u strahu"

Međunarodna zajednica još nije pronašla ni procesuirala odgovorne za brojne zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom u pokrajini, ocenili su poslanici.

Poslanici vladajućih i opozicionih stranaka saglasni su u oceni da Srbima na Kosovu ni danas nije bolje nego u danima pred martovski pogrom i da žive u veoma teškoj situaciji bez ikakvih ekonomskih perspektiva.

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun naveo je da je pogrom marta 2004. godine bio organizovan i planski i da su za njegove pripreme znale pojedine obaveštajne službe, a posebno nemačka i američka.

"Srbi na Kosovu nisu građani drugog, već nekog petog ili šestog reda, bez ikakve ekonomske perspektive, sa minimumom ljudskih prava", ukazao je Drecun i dodao da je Srbima na Kosovu i Metohiji život svakodnevno ugrožen.

Poslanik JS Dragan Marković je ocenio da bezbednost za Srbe na Kosovu i Metohiji ne postoji, a da su za razliku od njih Albanci zaštićeni i da imaju sva prava koja nedostaju srpskoj zajednici.

"Svake nedelje imamo napad na neku srpsku porodicu, a međunarodna zajednica nikada nije niti će pronaći počinioce. Mi koji se bavimo politikom moramo odlučnije da podignemo svoj glas protiv onoga što se dešava Srbima na Kosovu i Metohiji", kazao je Marković.

Poslanik DS i bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je da se veoma mali broj prognanih vratio na Kosovo i dodao da je takođe mali broj kuća i stanova, crkava i manastira, uništenih u pogromu, obnovljen.

"Srbi se s punim pravom boje šta će se dalje desiti, zato su i zainteresovani za dijalog (Beograda i Prištine) i kako će se rešiti politički status Kosova i Metohije", istakao je Bogdanović.

Poslanik LDP Bojan Đurić je ocenio da položaj kosovskih Srba ni danas nije bolji nego uoči martovskog pogroma 2004. godine, ali i ukazao da su oni mnogo puta od tada zloupotrebljeni od vlada u Beogradu.

"Nadam se da su trenuci političke zloupotrebe za izvlačenje ljudi na barikade i stradanje na njima iza nas i da će u narednim mesecima sa prištinskim institucijama kosovskim Albancima i pomoću insititucija u Beogradu pronaći način da žive koji priliči normalnom svetu u 21. veku", naveo je Đurić.

Poslanica DSS Sanda Rašković Ivić je navela da je položaj Srba na Kosovu i Metohiji "svakoga dana sve gori" i navela podatak da je 2006. godine u Prištini živelo 98 Srba, a da ih danas ima oko 40.

"Srbi na Kosovu i Metohiji još nemaju slobodu kretanja, kao ni mogućnost na rad i zapošljavanje", ukazala je Rašković Ivićeva.

U talasu nasilja ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu sa međunarodnim snagama bezbednosti.

Uništeno je ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput Hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupno je uništeno skoro stotinu crkvenih zgrada.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".