Mićunović: Raspad preti ko god da pobedi

Ovo su prognoze prof. Dragoljuba Mićunovića, predsednika Političkog saveta DS, posle burne sednice Glavnog odbora demokrata, na kojoj je počela da se lomi sudbina nekada vladajuće, a sada najveće opozicione partije.

Hoće li stranka novembarske izbore dočekati duboko razjedinjena? Preti li joj sudbina radikala?

"Ne verujem da postoji opasnost da se stranka, zbog unutrašnjih previranja, toliko uruši da doživi sudbinu SRS. U ovom trenutku, teško je predvideti da li ćemo novembarske izbore dočekati sa dubokim unutarstranačkim procepima, podelama na grupe i frakcije. Tačno je da se već stvorio utisak nesloge oko načina izbora na skupštini i time što su članovi GO iz Vojvodine i Beograda glasali “dirigovano”, došli su unapred organizovani na sednicu, uz obavezu da sede zajedno, gledaju kako glasaju Dragan Đilas i Bojan Pajtić, i sledili ih. To nije ostavilo dobar utisak na one koji su se autonomno, bez “pritisaka” opredeljivali."

Izjašnjavanjem za neposredne ili delegatske izbore postalo je jasno da i u samom vrhu partije već postoji jasna podela na “Tadićeve” i “Đilasove”...

"Pretpostavljam da svako ima neki svoj razlog zašto je glasao ovako ili onako. Što se mene lično tiče, nemam nikakvih ličnih razloga ili ambicija, DS je veliki deo mog života i neka vrsta mog “političkog dela”, zato me njena sudbina interesuje pre svega. Verujem da sam ja danas potrebniji DS nego ona meni. Ali, veoma mi je stalo da se stranka ne raspadne i ne ode u pogrešnom pravcu. Mogao bih u šali da kažem: “Oko mene se mogu svrstavati, ali ja ne moram ni oko koga”. Istini za volju, i sa moralnog stanovišta gledano, ipak je većinu čelnih ljudi u stranci doveo Tadić, zahvaljujući njegovim pobedama postali su politički faktori, ministri, funkcioneri, na neki način ih je stvarao. Ali, mene nije. Moglo bi se pre reći da sam u izvesnom smislu ja njega jer sam ga primio u stranku. Prema tome, ne zavisim ni od koga, niti se tako opredeljujem. Pristao sam da vodim Politički savet, na Tadićev poziv da bismo nastavili programsko opredeljenje DS ka EU. Stigli smo do statusa kandidata, okončali saradnju sa Haškim tribunalom, doneli niz reformskih zakona, uspostavili dijalog sa kosovskim vlastima. To su nesporni rezultati jedne politike koju sam podržavao i uz takvu politiku ostajem." Zbog čega mislite da bi bilo bolje da se išlo na neposredne izbore?

"Loše je za jednu stranku, u ovako ključnom trenutku, da se važne odluke ne prepuste članovima, kojih ima oko 180.000. Da čujemo njihovo mišljenje. To nije teško organizovati, ali onda ne možete da imate “kontrolu” nad glasačima, kao što je to moguće u slučaju delegatskih izbora."

Mnogi smatraju da se glasanje o načinu izbora svelo na izbor za Tadića ili za Đilasa i da je gradonačelnik Beograda već dobio “prvu rundu” i više od toga?

"Ne slažem se s tim. Očigledno je da su vojvođanska i beogradska grupa imale organizovan nastup na GO, da su ti delegati bili “usmeravani”, ali kada dođu iza paravana, na tajno glasanje na skupštini, pitanje je kako će se ko “potpuno sam” izjasniti." Kolike su Tadićeve šanse, kad je već izgubio većinu na GO?

"Ako u naredna dva meseca bude moguće da se više čuju i direktno i slobodno izraze članovi stranke, utoliko su Tadićeve šanse veće. To svi dobro znaju i zato se toliko insistiralo da se izguraju delegatski izbori, gde je “dirigovanje” uspešnije. To će se izbeći tajnim glasanjem, ali samo donekle. Ne smemo biti idealisti, ljudi se ne povode samo za interesom stranke, već i za svojim ličnim."

Šta će se u DS događati naredna dva meseca?

"Veoma je važno da se podstakne debata unutar stranke i odbora. Ključno je da li DS može da sačuva svoj demokratski duh, debate, toleranciju i, što je najvažnije, postojanje jasnog programa kuda ide. Ona je, tokom godina na vlasti, zbog silnih koalicija u koje je ulazila, u mnogim praktičnim pitanjima izgubila orijentaciju. Pravila je mnoge ustupke, prepuštala čitave oblasti drugima na upravljanje. Moramo da vidimo da li stranka ostaje na pozicijama levog centra, sa socijaldemokratskim elementima. I da li pozivanja na nove reforme, kako se čuje od nekih, podrazumevaju neoliberalni koncept oslanjanja na krupni kapital. Ako to smatraju, moraju jasno da kažu, jer ne može stranka davati levi migavac, a voziti desno." Zašto mislite da stranka može da krene u ovom pravcu ukoliko na njenom čelu ostane Tadić, a sa Đilasom ne?

"Videli smo da sa Tadićem to i može, ali, naravno, uz značajne korekcije. Sa Đilasom ne znam, čini mi se da ne može, s obzirom na orijentacije koje se glasno čuju. Ako ostane Tadić, imaćemo politički kontinuitet u nameri da stranka istraje u realizaciji modernog proevropskog koncepta. Činjenica je da je Srbija, u dva Tadićeva mandata na čelu države, napravile značajne korake, podigla svoj međunarodni ugled... Taj rezultat je vidljiv i niko ga ne može osporiti. Kod Đilasa mi smeta odsustvo transparentnog programa i to što nema ideologije, možemo u koalicije sa svakim."

Jeste li razgovarali sa njim, kakva je njegova vizija DS?

"Razgovarali smo malo, bio je na sastancima Političkog saveta. On je rekao da još nema program, ali da će njegova okosnica biti program DS. Rekao sam mu - u redu, onda ćeš morati da slušaš i zaključke Političkog saveta. U šali ili ne, tek uzvratio je: “Onda ću ukinuti Politički savet.” Đilas ima tehnokratsko-inženjerski pogled na svet, njemu je važan rezultat, nije važno kako se do njega dolazi." Očekujete li da na izborima bude više od dva predsednička kandidata?

"Zasad sam video najave Zorana Živkovića da će se upustiti u trku. Smatram legitimnim da se i Bojan Pajtić pojavi kao kandidat. On ima jasan socijaldemokratski program, dobio je izbore u Vojvodini, 15 godina je u DS i okrenut je stranci. Verovatno će biti još onih koji će pokušati da trče predsedničku trku. Međutim, svi mi, zasada, izgledaju sa manje šansi i međunarodnog ugleda od Tadića koji je bio osam godina na čelu i države i stranke."

* Hoćete li napustiti stranku ukoliko Đilas pobedi?

"O napuštanju stranke nisam nikada razmišljao. Ko zna, možda bi me u tom slučaju opet isključili iz DS. Stranci se to ne dešava prvi put da oni koji nisu po volji novim gospodarima - budu isključeni."

Mislite li i vi da je Tadićeva najveća greška to što je bio previše bolećiv prema onima koji su loše radili? Kome, po vama, nije mesto u stranci?

"Na to pitanje treba da odgovori budući predsednik stranke. Mislim da je Tadićev najveći problem to što je želeo da ga svi vole. To je nemoguća ambicija i sada plaća ceh."