Otkazi - nema pravde iznad gazde

"Svako ko je tužio poslodavca dobio je spor, a takvih je na hiljade mesečno. Problem, međutim, nastaje kada se otpušteni radnik vrati u firmu," objašnjava Ranka Savić, predsednica ASNS.

"Tada ga poslodavac šikanira, premešta na druge pozicije ili adrese, primorava da sam ode iz firme... Mi smo imali primere da jedan radnik bude tri puta otpušten i potom vraćen u isto preduzeće. Iz tih razloga samo trećina onih koji imaju pravosnažne presude zaista i ostane u svom starom preduzeću, dok ostali, naposletku, sami odluče da odu." u drugim sindikatima navode da je učinak dobijanja radnih sporova stoprocentan, ali ukazuju na druge nevolje.

"Problem je što ta rešenja stignu prekasno," ocenjuje Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", i dodaje da bi radni sporovi trebalo da se okončaju najduže za šest meseci, ali se ovi rokovi uveliko probijaju. "Previše je primera da su radnici pravdu čekali duže od decenije, a u jednom državnom preduzeću je čak 38 zaposlenih umrlo pre nego što se spor okončao."

Strpljenje se, dodaje Čanak, neretko pokaže kao sasvim uzaludno jer se događalo da se u iščekivanju pravde ugase i preduzeća čije su vlasnike radnici tužili.

Prigovor na sudsku praksu imaju i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, gde kažu da je država ukinula doskorašnju praksu po kojoj su radnike pred sudijama zastupali sindikalci.

"Danas otpušteni radnik mora sam da plati advokata, a pošto je bez posla i zarade, malo ko može da podnese dodatne troškove," kaže Ljuban Žigmund iz SSSS.

U Inspektoratu rada objašnjavaju da radnik koji pokrene postupak pred sudom, može da zatraži i odlaganje otkaza. Tako je u 2010. inspekcija vratila 442, a u prošloj godini 330 otpuštenih na staro radno mesto i oni su tu ostali sve do okončanja postupka koji su, gotovo bez izuzetka, bili u njihovu korist. Od Nove godine inspektori su uspeli da "zamrznu" 31 otkaz.