Podnet zahtev za izručenje Bojovića

Oni su uhapšeni u Valensiji po poternici srpskog Interpola.

Zbog procedure, do izručenja može doći tek za nekoliko meseci, ali s obzirom na važnost predmeta Beograd očekuje da španski pravosudni organi efikasno postupe.

Iako se dokumentacija o Luki Bojoviću i njegovim saradnicima sprema za Španiju, neophodno je prevesti više od 1.700 stranica dokumenata. Tu su optužnice i presude srpskih sudova, rešenja o upućivanju na izdržavanje kazni, kao i još mogi dokazi na osnovu kojih će španski sud odlučivati da li postoji osnovanost zahteva za izručenje.

“Izuzetno je važno da ta dokumentacija bude potpuna jer prema Konvenciji Saveta Evrope o ekstradiciji, pošto se okrivljeni izruči državi koja je od druge tražila njegovo izručenje, on se više ne može goniti za krivična dela koja nisu bila navedena u zahtevu za izručenje. To znači da zahtev za izručenje mora da obuhvati sva dela za koja se goni, kao i ona za koja se sumnjiči, kako bi pred našim pravosudnim ogranima mogli da odgovaraju za sva krivična dela koja su učinili”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Kada dobije obimnu dokumentaciju iz Beograda, španski sud ima godinu dana da odluči o zahtevu, jer toliko po Konvenciji Saveta Evrope može da traje ekstradicijski pritvor.

U zahtevu za izručenje Luke Bojovića, Vladimira Milisavljevića i Siniše Petrića iz Španije naći će se dokumentacija i dokazi koji ih terete za krivična dela za koja protiv njih još nisu pokrenuti krivični postupci, odnosno otvorene istrage, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde Srbije.

Naime, prve stranice svog policijskog dosijea Luka Bojović je počeo da ispisuje još 1994. godine, kada je u beogradskom kafiću Trozubac ranio Mihajla Divca, tada 24-godišnjeg kriminalca s Novog Beograda. U filmu "Vidimo se u čitulji" Divac je pričao o tom obračunu.

“On je mene pogledao i ja sam reagovao.... tada sam rekao nabiću ti tu utoku u dupe”, rekao je tada on.

Bojović se posle tog obračuna povukao u sedište Arkanove dobrovoljačke garde u Erdutu i u beogradskom podzemlju se za njega jedno vreme nije čulo, dok je Divac ubijen nekoliko meseci kasnije.

Posle Arkanovog ubistva 2000. godine Luka Bojović je učvrstio svoje veze s Miloradom Ulemekom, koga je znao s ratišta, da bi nakon njegovog odlaska u zatvor preuzeo ostatke zemunskog klana.

U slučaju Petrića, zvanog Zenica, biće i materijali na osnovu kojih se vodi pretkrivični postupak zbog sumnje da je predvodio vod koji je 1999. godine u vreme NATO bombardovanja likvidirao više od 90 albanskih osuđenika u zatvoru Dubrava.