Čović: Mene nema u ovom slučaju

U prijavi se navodi da je tadašnji potpredsednik Vlade Nebojša Čović pristupio dogovoru Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića da izvrše atentat na premijera.

Prema navodima ove prijave Čović ih je uveravao da će po ubistvu preuzeti mesto premijera i nudio lokaciju u Užičkoj ulici, preko puta rezidencije predsednika Vlade, sa koje bi se moglo pucati na Đinđića.

Nebojša Ćović je u intervjuu za B92 odgovarao na pitanja o navodima iz ove krivične prijave.

B92: U krivičnoj prijavi se navodi da je svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi rekao da mu je Dušan Spasojević u prisustvu braće Simović, pripadnika zemunskog klana, tvrdio da je Ulemek napravio dogovor sa Nebojšom Čovićem. Nedavno Miloš Simović ponavlja istu tu stvar, a nisu mogli da se dogovore jer je Simović bio u bekstvu. Kako komentarišete to da se iskazi svedoka saradnika i optuženog Simovića toliko poklapaju?
Čović: Znate šta, ja na to vaše pitanje mogu da odgovorim isto pitanjima - a gde su oni bili, a šta su oni radili tamo do 2008. godine, Bagzi i ovaj sad do skoro neke godine? I da li mi baziramo naše pravosuđe i našu istinu na nekakvim zaštićenim svedocima, zemunskom klanu? To je jedno. Drugo, kakve su to indirektne izjave...njemu je rekao ovaj da mu je rekao onaj, a pri tome i ovaj i onaj dal' su živi ili nisu živi - to su sve neka indirektna svedočenja. Moram da vam kažem da tu nema baš ništa novo. To su sve stvari koje su bile u nekoliko navrata kad je Bagzi svedočio pa smo odgovarali na to, pa smo tužili Standard koji je izgubio spor. Pa se onda pojavio Simović pre dva-tri meseca...

B92: Mi samo postavljamo pitanje kako vi objašnjavate da se njihovi iskazi poklapaju?

Čović: Ne znam kako objašnjavam, možda nekakvom pripremom.

B92: A na koji način su to oni mogli da urade, nisu imali priliku da se usaglase?

Čović: Pa ja ne znam gde su oni bili do sada tj. do kad ih nisu uhvatili.

B92: Mislite da ih je neko pripremao da tako svedoče?

Čović: Mislim. B92: Imate li predstavu ko ih je prirpemao?

Čović: Nemam, ali mislim da su skoro pripremljeni.

B92: Ispada da vam neko radi o glavi...

Čović: Apsolutno mislim da neko to pokušava......

B92: Da li imate predstavu ko?

Čović: .... da zamenjuje teze, jer mene u celom ovom slučaju nema.

B92: Simović je prema prijavi rekao da je "Ćoki" nudio lokaciju u Užičkoj ulici sa koje bi se pucalo na premijera, a u prijavi se izvode argumenti u prilog tome da su vas zvali Ćoki. Nas zanima da li ste vi kao šef Koordinacionog tela u tom trenutku raspolagali nekim prostorijama u Užičkoj?

Čović: Prvo mene niko nikada nije zvao Ćoki. Moj nadimak od kad znam za sebe je Čova i nikada me nisu zvali Ćoki. Neke druge su zvali Ćoki. To je prvo kao drugo...

B92: Koje druge su tako zvali?

Čović: To prepuštam vašem istraživačkom novinarstvu. Drugo, kao šef Koordinacionog centra imali smo prostorije koje smo dobli od vlade u Užičkoj i te prostorije je obezbeđivalo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema tome i ta insinuacija je potpuno lažna i potpuno predstavlja jednu odvratnu konstrukciju sa razlozima, verovatno da se prikrije nekakva istina koja se dogodila.

B92: Dali ste protivrečne izjave u vezi sa pismom koje je Ulemek uputio Velimiru Iliću. Prvo rekli ste da niste znali sadržinu tog pisma, a posle ste rekli da to pismo nije relevantno i zbog toga niste obavestili nadležne institucije, jel se slažete da je to protivrečno?

Čović: Ne, to uopšte nije protvrečna izjava, ja to pismo nikada nisam video. Ja sam pročitao u ovim izjavama po medijima da je ono bilo upućeno na četiri adrese.

B92: Dobro, da li ste vi tada znali za sadržinu tog pisma?

Čović: Hoćete da vam objasnim - oko tog pisma me je upoznao Velimir Ilić 12. ili 16. februara 2003. godine na skupštini KK Borac u Čačku, u Hotelu Prezident gde mi ga je prepričao, na šta sam mu ja rekao to su gluposti.

B92: Kako objašnjavate da je Velimir Ilić prošle godine ponovio da ste vi tada rekli "Legija je moj dečko"?

Čović: Pa šta je sve Velimir Ilić ponovio ili nije ponovio....Šta je ko rekao...

B92: Ni on nije relevantan....

Čović: Pa nemojte mene da...ne, ne, ne kažem da li je relevantan ili nije, nemojte mene da pitate da li neko daje konzistentne ili nekonzistentne izjave. Prijavom koju je tužilaštvu podneo advokat Srđa Popović, Čoviću se stavlja na teret podstrekavanje na ubistvo Zorana Đinđića. I Čović i Velimir Ilić terete se za neprijavljivanje priprema za napad na ustavni poredak.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević kaže da je prijava već uzeta u rad i da će po njoj odmah biti postupljeno.

Advokat Srđa Popović u prijavi se između ostalog poziva na iskaze svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i optuženog člana zemunskog klana Miloša Simovića.

"Ono u čemu se oni potpuno podudaraju to je da su od Spasojevića saznali istom prilikom na istom mestu da Čović podržava atentat", kaže Popović.

Velimir Ilić, jedan je od onih koji su mesec dana pred atentat kao politički protivnici Zorana Đinđića od Milorada Ulemeka dobili pismo kojim se poziva na rušenje Vlade. Ilića krivična prijava porodice Đinđić tereti jer o ovom pismu koje je ukazivalo na Ulemekove namere nije obavestio nadležne organe. Do danas je Ilić javno govorio da o pismu nije upoznao nikoga osim Čovića. Danas iznosi drugačiju tvrdnju:

"Isto je tačno da sam ja za pismo obavestio pokojnog premijera Đinđića i da je me je on pozvao i da smo dva sata razgovarali u vezi toga. Tad mi je ponudio mesto ministra policije, to je bilo neposredno pred atentat", izjavio je danas Velimir Ilić.

Pre samo 6 meseci za Insajder je Velimir Ilić govorio drugačije:

"Ja sam mu objasnio da sam dobio neko pismo od Legije, da su mi njegovi momci jedno veče doneli, ja nisam bio kući, mojoj supruzi su predali, sedeli, popili kafu. Čović je meni odgovorio, pred svima, bilo nas je tu oko 100 nas – “nemoj, bre, zaboravi to, nema problema, Legija je moj dečko, ako imaš nekih problema samo me okreni i sve ćemo rešiti”.

Krivična prijava porodice Đinđić druga je u nizu krivičnih prijava kojima se od tužilaštva traži da rasvetli sve okolnosti koje ukazuju i na političku pozadinu ubistva. Pre godinu dana prodneta je prijava zbog pobune JSO protiv Vojislava Koštunice, Ace Tomića i još 7 lica.

Posle prve krivične prijave za pobunu JSO, specijalno tužilaštvo pokrenulo je 2010. godine predistražni postupak, ali do danas nisu saslušani ni Vojislav Koštunica ni Aco Tomić.