Litl: "Srbija ima razloga za nadu"

Tokom diskusije u klubu novinara koji se zove Frontline, o srpskoj revoluciji i o tome koliko je Srbija odmakla za proteklih deset godina govorilo je četvoro britanskih novinara.

Svi oni su tokom ratova devedesetih godina izveštavali sa prostora bivše Jugoslavije.

Nakon što je prikazan insert iz BBC-jevog dokumentarca o padu Miloševića, počelo je evociranje novinarskih uspomena na te dane i vrlo brzo je diskusija skrenula ka ratu u bivšoj Jugoslaviji.

Na svo četvoro izveštača izuzetno jak utisak ostavilo je, kako kažu, odbijanje ogromne većine ljudi u Srbiji da tokom rata govore o onome što je Miloševićev režim počinio u drugim delovima bivše Jugoslavije.

Malo se znalo o Bosni

Evo kako to je to objasnio BBC-jev novinar Alan Litl:

"Svaki put kada sam tokom rata u Bosni boravio u Srbiji bio sam iznenadjen koliko malo se znalo o ratu u Bosni. Opsada Sarajeva je bila na naslovnim stranama širom sveta - osim u Srbiji i u srpskim delovima Bosne! I kada je pre 10 godina Milošević pao, u Srbiji sam video da su ljudi strašno ljuti na njega, čak i oni koji su ga u prošlosti podržavali. Ali bili su ljuti zbog onoga što je Milošević uradio njima - zato što je pokušao da pokrade izbore, uništio ekonomiju i izazvao sankcije, što je bilo nestašica struje, što nisu mogli da putuju, što je uništio srednju klasu... Niko nije bio ljut na njega zbog rata u Bosni. I kada sam ljude pitao o tome, gledali su me čudno, pitajući - kakve to veze ima? Kada bih rekao da je Milošević igrao ključnu ulogu u ratu u Bosni, dok nije izgubio kontrolu, reagovali bi ljutito, pitali su me kako se usudjujem da optužujem Srbiju. Nisam to mogao da razumem. Ali mislim da to pokazuje u koliku je izolaciju Milošević odveo Srbiju", kaže Litl.

"Ceo svet je bio protiv njih"

Pijaca u Sarajevu danas

Na pitanje da li je to možda zato što su svesno ili podsvesno ljudi u Srbiji osećali da su već bili kažnjeni za Miloševićeve postupke, Alan Litl odgovara:

"Srbi su se osećali kažnjeno. Osećali su da je ceo svet protiv njih. I hteli su da govore o onome što su drugi učinili njima, ali nisu hteli da govore o onome što je činjeno u njihovo ime - ne od strane ljudi u Srbiji, ne od strane srpskog naroda, ali u njegovo ime. Tu je prosto vladalo nekakvo pomračenje, negiranje onoga što se desilo. I mislim da je važno da se to kaže, jer tragovi toga postoje i danas."

Alan Litl, međutim, misli da se sve to umnogome promenilo u 10 godina od pada Miloševića, a taj utisak deli i drugi učesnik diskusije - Stiven Krošou, koji je devedesetih kao novinar izveštavao iz bivše Jugoslavije, a danas radi za organizaciju za ljudska prava Amnesti internešnal.

Specijalni sud je veoma važan

Posebno je, kaže on, važno što je u Srbiji u međuvremenu osnovan Specijalni sud za ratne zločine, ali dodaje da bi o prošlosti trebalo govoriti još otvorenije:

"Mislim da ponekad ljudi strahuju da će, ako se suoče sa prošlošću, time nekako učiniti da Srbija izgleda loše u očima drugih. Mislim da je istina potpuno suprotna, i da je što se više suočimo sa onim što su naše zemlje činile u prošlosti to bolje za nas, jer time gradimo zdravije društvo. Isto to mogu da kažem i za Hrvatsku - da se nije u dovoljnoj meri suočila sa zločinima koji su u ime Hrvata počinjeni i nad Srbima i nad Muslimanima. Mislim da nema mnogo smisla da Srbi upiru prstom u Hrvate, a Hrvati u Srbe. Time samo svaka strana govori istinu o onoj drugoj, ali se ne suočava sa istinom o sebi - a ja čvrsto verujem da je suočavanje sa istinom o sebi ključno za stabilnost."

Tokom diskusija u londonskom novinarskom klubu Frontline citirani su i pesimistički naslovi iz srpske štampe na godišnjicu revolucije.

U njima se uglavnom konstatuje da je Srbija za deceniju od 5. oktobra malo toga postigla.

Puno razloga za nadu

Demonstracije u Beogradu, 5. oktobar 2000.

BBC-jev novinar Alan Litl međutim ne deli taj utisak, već kaže da Srbija u proteklih 10 godina jeste stagnirala otprilike polovinu vremena, i to nakon ubistva Zorana Djindjića, ali da ima puno razloga za nadu:

"Izbori 2008. godine su bili ključni - održani su u vreme nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, i Srbija je bila pred izborom koji joj je tako otvoreno i prikazan: ili će krenuti ka Evropi, ili u izolaciju i nacionalizam. Tesnom većinom je izabrala evropsku budućnost, i sprovodi reforme koje su za to potrebne. Mislim da Srbija ide u dobrom pravcu, uprkos pitanju Kosova, i to je donekle iznenađujuće. Čini mi se da će problem Kosova biti rešen na način sličan onome koji je primenjen kada su Irska i Britanija pre 40 godina istovremeno ušle u EU. U tom trenutku u Ustavu Republike Irske i dalje je pisalo da je britanski suverenitet nad Severnom Irskom nelegitiman, ali su se dve vlade složile da to ostave po strani i da se okrenu budućnosti", kaže na kraju razgovora za BBC na srpskom Alan Litl.