Poljoprivreda (ni)je ekonomska tema

Već sutra misija MMF-a počinje razgovore sa Srbijom jer mi želimo aranžman iz predostrožnosti i upravo je primedba čelnika MMF-a da subvencije zajedno sa povećanjem plata javnu potrošnju dižu, a to preti da ugrozi stabilnost. Pre dva dana čuli smo da je poljoprivredi dodeljena misija grane koja je budućnost Srbije i da će to biti jedna od grana na kojoj će se zasnivati ekonomski razvoj. Predsednik nam je iz traktora poručio da poljoprivreda i agrarna industrija mogu da usisaju tehnološke viškove. Jako je teško nama običnim smrtnicima da shvatimo šta je strateška, a šta nije strateška grana i na šta se oslanjamo, a na šta ne, jer kako da razumemo da smo pre samo nekoliko meseci imali nestašice ulja i mleka, da smo čuli da je stočni fond zaklan, da znamo da je selo uništeno, da stalno razgovaramo o propasti malih gazdinstava, a da od ovog maja sve to postaje jedna od strateških grana. Koliko je uredba Vlade Srbije o subvencijama poljoprivredi strateška odluka, koliko je reč o ekonomskim, a koliko o političkim odlukama, zašto je finansiranje iz budžeta za poljoprivredu i odluka da poljoprivreda bude nosilac razvoja kontradikcija, kakav efekat ove mere mogu imati po poljoprivredu, a kakav po nas koji kupujemo proizvode da bi se prehranili, neka su od pitanja za bivšu ministarku poljoprivrede Ivanu Dulić-Marković koja je u Kažiprstu. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Pre svega ovoga samo bih volela nekoliko trenutaka da se zaustavimo na vesti koja je imala zaista jako mnogo komentara na svim sajtovima na kojima je objavljena, a reč je o zapravo vesti koalicije za nadzor javnih finansija koja je saopštila da je bivše Ministarstvo trgovine platilo 30.000 evra za sajt „Nacionalni brend Srbije“ koji ne radi još uvek. Čuli smo iz Ministarstva sadašnjeg da je urađeno sve po zakonu. Ovo je za dva meseca drugi put da čujemo da je oko 30.000 evra plaćeno za jedan sajt. I sad, ono što želim da Vas pitam kao bivšu ministarku, kada se pravi analiza ili plan da se finansira jedna važna stvar u jednom ministarstvu, ako je sajt bitna stvar odlučimo da ga finansiramo, koliko je važno imati u vidu ne samo da poštujemo zakon, nego i ovu drugu dimenziju – a koliko to košta? I na koji način se vaga šta je tu predominantnije?

Dulić-Marković: To je dobro pitanje i mislim da je to uopšte tema u celom društvu, dakle, šta je ono što je po zakonu i šta je u skladu sa zakonom, a šta je ono drugo što je pravedno i moralno. I imali smo nekoliko dobrih primera čini mi se poslednjih meseci na tu temu, gde se vidi da vlast potcenjuje inteligenciju građana sa tim objašnjenjem – da, ali sve je urađeno po zakonu, a sa druge strane građani prepoznaju tu bahatost, bezobrazluk i pogotovo u tom odgovoru – sve je po zakonu. Dakle, ministar je uvek u prilici da pored onoga što je po zakonu da uzme u obzir i ono što je pravedno i ono što je moralno. I mislim da tu opšte nema dilemem, niti je to tema za diskusiju.

B92: Da li je po Vašem sudu, ja sam čula recimo da su neki sajtovi baš u Vladi ili vezani za Vladu koštali recimo 5.000 evra, da li je 30.000 evra, odnosno 29.000 mnogo za jedan sajt, po Vašem sudu ili efekat toga...?

Dulić-Marković: Ja nisam stručnjak zaista, ali pratila sam debatu oko Dulićevog sajta i shvatila sam da je to nekoliko puta precenjena vrednost onoga što je pruženo na sajtu, jer u puno komentara su se javili stručnjaci i ponudili za desetostruko manji iznos da naprave bolji sajt. Dakle, očigledno je da je to precenjena vrednost.

B92: Tokom vikenda smo čuli, vraćamo se na našu ključnu temu, a to su efekti po građane i poljoprivredu ovih mera koje je Vlada predložila, tokom vikenda smo čuli da je poljoprivreda postala jedna od najvažnijih grana, da će ona biti jedna od najvažnijih grana na kojoj će se zasnivati ekonomski razvoj. I sada, kada gledamo konceptualno celu ovu priču, mi smo imali posle Drugog svetskog rata industrijalizaciju, pa su svi išli iz sela u grad, proizvodili šrafove, automobile itd., pa je onda sve propalo tokom devedesetih, pa smo imali posle tzv. reindustrijalizaciju i privatizaciju. Pa su dovođeni investitori, pa prodali smo Kragujevac Fiatu, pa se proizvode automobili. I sad odjednom čujemo da se vraćamo u agrar, da li je to izvodljivo 2011., da se vratimo faktički na period pre Drugog svetskog rata kada smo mi bili zapravo agrarna zemlja?

Dulić-Marković: To nije izvodljivo, poljoprivreda kod nas nije nažalost još uvek ekonomska tema, to je politička tema, a jako je vezana uz naše emocije, dakle, uz naše... svaki čovek ima neko iskustvo vezano za selo ili preko predaka ili neposredno iskustvo, svi preko poljoprivrede se držimo tradicije. I to je jedna, možemo reći, i politička i socijalna tema, a najmanje je ekonomska tema. I sada, u ovom kontekstu ja mislim da je ovo jedna spinovana i PR tema, jer ako pogledate podatke, da je DS... ako pratite neko deklarativno zalaganje i kažete – meni je prioritet da kupim stan, onda naravno da ću ja da najveći deo svog budžeta ili ono koliko god mogu da izdvojim iz budžeta da plasiram za taj prioritet. U ovom slučaju to nije slučaj, jer je budžet najmanji sigurno u ukupnom iznosu celokupnog budžeta, oko 2,2% u poslednjih deset godina.

B92: Mada sam ja videla da od 2005. pada taj faktički...

Dulić-Marković: Ne, ispod 3% je bio samo kad je bio ministar Đelić ministar finansija i sada, kada je bio ministar Dragin i gospođa Dragutinović je bio ispod 3%.

B92: ...... zavisi od ministara ili zavisi od....?

Dulić-Marković: Ne, to zavisi od političke stranke, očigledno da su istraživanja pokazala da DS-u poljoprivreda ne može da donese mnogo glasova na selu i oni ne ulažu novac u to, ali sa druge strane da bi to anulirali i kompenzovali onda imaju svakodnevnu PR aktivnost koja je ponekada nošenje džakova, ponekad nošenje hrane siromašnima, ponekada sastanci sa poljoprivrednicima, a ponekada vožnja traktorom na Sajmu, sve da bi se nekako u javnosti anuliralo da zaista poljoprivreda nije mnogo važna, ali znamo da na selu živi veliki broj građana, pa onda to prikazujemo na takav način.

B92: Da li hoćete da kažete da ove mere, ova uredba koja je usvojena prošle nedelje i u kojoj je izdvojeno 2,7 milijardi dinara da bi se subvencionisali krediti za poljoprivrednike sa kamatom od 8% i na tri godine roka otplate, ako se ne varam, da ta mera nije dobra?

Dulić-Marković: Ne, ja sam odgovorila na Vaše pitanje da li poljoprivreda može da bude nosilac ekonomskog razvoja i zašto se ona prikazuje kao nosilac ekonomskog razvoja. Ja hoću da kažem, ova mera je jedna mera, dakle, ona nema nikakve veze ni sa strategijom, ni sa vizijom, to je jedna mera koja određenom broju poljoprivrednika će omogućiti da lakše dođu do finansijskih sredstava.

B92: Kom broju? Mislim, kojim poljoprivrednicima? Da li svaki poljoprivrednik...?

Dulić-Marković: Neće moći svaki poljoprivrednik, a neće jer... Znači, teško je govoriti o samoj meri, jer ona je jedna mera, znači, to je kao senf u frižideru, a treba vam sve drugo da biste videli kako će jelo biti. Ne vidimo da li će oni ostaviti meru 100 evra po hektaru dalje i koje će druge mere iz budžeta biti...

B92: 14.000 dinara po hektaru sam negde videla...

Dulić-Marković: Da, toliko je bilo i prošle godine, to ja zovem 100 evra po hektaru, to je više, to je 140 evra po hektaru, ali teško je govoriti o toj meri. Znači, jedna mera kada se daje podrška kreditima iz budžeta, to smo kreirali mi 2004. Od 2004. postoje krediti za poljoprivrednike koji su podržani agrarnim budžetom. Tada je cilj te mere bio ne samo da nekoliko stotina poljoprivrednika dobije kredite ili nekoliko hiljada poljoprivrednika, nego da se razvije tržište kredita, da poljoprivrednici... ustvari da banke dođu do poljoprivrednika i da se stvara kreditna istorija. Sada nekoliko hiljada poljoprivrednika ima tu kreditnu istoriju, ukoliko su registrovani, dakle, ako plaćaju penziono osiguranje, a to je samo 20% od svih poljoprivrednika, njima će biti dostupna ova mera ako već nisu prezaduženi. Ako budu obmanuti da je stočarstvo budućnost... ako prihvate tu obmanu da je stočarstvo budućnost Srbije...

B92: A zašto je to obmana?

Dulić-Marković: Zbog toga što ne može to da zna za jedno gazdinstvo da li je njemu budućnost ni ministar, ni predsednik.

B92: Kako ne može da zna, zašto ne može da zna?

Dulić-Marković: On ne može da zna, ni ministar, ni predsednik, šta je dobro za jednog poljoprivrednika koji naprimer sada ima krave.

B92: Ko može da zna ako ne zna ministar poljoprivrede?

Dulić-Marković: Zna on i njegova porodica, znači, on i njegova porodica treba da se odluče da li će njima biti strategija povrtarstvo ili stočarstvo, a mere treba da budu dostupne za sve te proizvodnje. Šta je napravljeno tom merom, da kažem, 14.000, 140 evra po hektaru? Dakle, ako pročitate ono što smo govorili Goran Živkov i ja 2007., kada smo se tada politički borili protiv te mere, ali borili se sa argumentima i desilo se sve ono što smo tada znali da će se desiti, a to je da će se struktura poljoprivrede promeniti u korist žitarica. Dakle, to je mera kojom vi dajete novac onima koji imaju veće površine, njih je naprimer 2009. bilo 74.000, to je svaki deseti po statistici poljoprivrednik ili svaki šesti poljoprivrednik koji je upisan u registar poljoprivrednih gazdinstava. Naravno da oni kada dobijaju takve subvencije se odlučuju za onu proizvodnju koja je lakša, jer ako imate ekvivalent proizvodnje lakše je gajiti pšenicu...

B92: Zašto je lakše gajiti pšenicu?

Dulić-Marković: Zato što imate dva dana posla, a sa povrćem imate 60 dana posla godišnje.

B92: A gde je veća zarada?

Dulić-Marković: Veća zarada je naravno na povrću, ali vi kada imate neizvesno tržište i imate neizvesnu politiku koja vam svaki dan šalje različite signale, nemate stabilnost, nemate izvesnost u poljoprivredi, vi gledate gde ćete imati manji gubitak, a ne gde ćete imati veću zaradu.

B92: E sad, vratimo se na moje prvo pitanje, to da li je moguće da agrar bude jedna od grana. U kojoj meri se recimo zemlje u kojima je razvijena poljoprivreda oslanjaju u ukupnom na agrar? Znači, koji je to procenat učešća agrara?

Dulić-Marković: Poljoprivreda ne može da bude nosilac razvoja Srbije, tačka.

B92: Zašto ne može?

Dulić-Marković: Zato što je jasna korelacija između razvijenosti jedne zemlje i učešća poljoprivrede u bruto nacionalnom dohotku. Što je jedna zemlja razvijenija to je učešće poljoprivrede manje. Jedna Holandija koja sa 1,2 miliona hektara izvozi preko 60 milijardi evra ima učešće poljoprivrede od 2%.

B92: Dobro, da li to znači da treba da se lišimo poljoprivrede?

Dulić-Marković: Ne, taman posla, poljoprivreda mora da bude... u nju treba više da se ulaže, pogotovo sada u predpristupnom periodu. Ona može da donese mnogo veće bogatstvo društvenom proizvodu naše zemlje i građanima naše zemlje. Onima koji budu konkurentni da mogu da ostanu u sektoru poljoprivrede, ona mora da obezbedi stabilnost cena, ona mora da jednom broju ljudi, mnogo manjem broju ljudi nego što je to danas obezbedi posao i zapošljenje. A sa druge strane, drugi sektori moraju da obezbede podršku subvencije koje dobijaju i drugi u ostalim zemljama, da bi ovi naši poljoprivrednici bili konkurentni. I mora poljoprivredi da se obezbedi novac iz socijalnih fondova za one poljoprivrednike koji će ostati da žive na selu, koji mogu da proizvode nešto malo za sebe, ali nisu sposobni i nisu konkurentni da izdrže takmičenje.

B92: E sad, ja sam videla da ova mera, ove subvencije, ministar je najavio da će do kraja Sajma, dakle, do kraja ove nedelje u javnost izaći sa nekim drugim merama koje će podržavati pretpostavljam ovu prvu meru, videla sam da je ona ograničena, da zapravo velika poljoprivredna gazdinstva neće moći da koriste ove subvencije. Kako se meri šta je veliko, a šta je malo u poljoprivredi, koji su kriterijumi za meru njive ili, ne znam, fonda stoke, šta je to malo, a šta veliko u Srbiji?

Dulić-Marković: Teško je definisati šta je malo i veliko, ali ono što sam ja videla za razliku od prethodnih, ovi krediti će biti dostupni i pravnim licima i preduzetnicima.

B92: Što je to loše?

Dulić-Marković: Pa, nije loše, nego samo kažem da će biti manje novca od te 2,7 milijarde biti dostupno poljoprivrednicima, onima koji su fizička lica i mali poljoprivrednici, koji inače... ja ne verujem da će se mali poljoprivrednik smeti zadužiti sa kamatom od 8%...

B92: Šta je to mali poljoprivrednik, ko je to, ko je ta osoba?

Dulić-Marković: Mali poljoprivrednik je neko ko ima 10 krava ili 15 krava i 15 hektara zemlje. Mali poljoprivrednik je i onaj ko ima 20 hektara pšenice, mali poljoprivrednik je onaj ko ima 5 hektara voća.

B92: I to je većina?

Dulić-Marković: To je većina.

B92: I oni neće moći da dižu...?

Dulić-Marković: Oni će moći zavisno od.. jer, ako je neko mali ne znači da nije profitabilan, razumete, neko ko ima 3 hektara povrća to je otprilike kao da ima 70 hektara pšenice. Znači, on ima takvu vrednost proizvodnje na kraju godine, on će moći verovatno da uzme kredit ako mu treba za staklenik, to neće biti veliki iznosi. Ali poljoprivrednici će uzimati iz ove grupe kredita kredite da bi reprogramirali svoje kratkoročne kredite, jer, da Vam objasnim koja je mera od tih 2,7 milijardi koje su sada namenjena za kreditiranje. I moje prvo pitanje bi bilo ministru – a gde su ostale pare, jer od 2004. godine...

B92: Koje ostale pare?

Dulić-Marković: 2004. godine iz budžeta je stavljeno 3,75 milijardi, 2005., 2006., za kreditiranje poljoprivrede, ti krediti se svi vraćaju. 2007. i čak i 2008. mislim da je manje od 2 milijarde i Bubalo i Milosavljević da su stavili u fond, jedino Dragin čini mi se nije posebno dodavao sredstva, ali tamo su postojala sredstva, jer je to revolving fond, svi poljoprivrednici vraćaju kredite. Povrat tih poljoprivrednih kredita je preko 95% jer poljoprivrednici neće da rizikuju da ostanu bez zemlje ili bez kuće, povrat kredita je veliki. I tu je sada trebalo po mojoj proceni da tu postoji neki fond koji ima, ne znam, do desetak milijardi. Mene sada interesuje.. ja znam da je doneta jedna odluka 23. decembra prošle godine, da je odlukom Vlade čini mi se taj fond za kreditiranje proširen i u subvencije ,pa je moguće da su neke subvencije po hektaru isplaćene iz tog fonda. Ali mi se čini da bi u tom fondu trebalo da bude mnogo više novca a ne samo 2,7 milijardi. Tako da ja sada čekam, čula sam kao i Vi da će najverovatnije da ostane to plaćanje po hektaru, i to plaćanje po hektaru će dalje da favorizuje proizvodnju žitarica, a sa druge strane, imamo strateški cilj da....

B92: Da se stočarastvo... to smo čuli, ali šta treba da urade onda, a da to bude zaista tako, da strateški cilj bude ostvaren, da kažemo da stočarstvo bude...?

Dulić-Marković: Ja se nadam da strateški cilj neće biti ostvaren... Prvo, kada vi čujete taj strateški cilj vi onda shvatite da tu ne postoji ozbiljna namera, što ipak mi je nekako lakše da mislim da ne postoji, nego da je neznanje....

B92: Zašto mislite da je loša namera?

Dulić-Marković: Zbog toga, kada vi meni kažete, Danice, naprimer da ste mi poslodavac – ja ću tebi da povećam platu do kraja godine šesto puta ili šezdeset puta, da li biste Vi meni poverovali ili biste pokupili stvari i pobegli odavde. Znači, ministar i predsednik da su rekli – mi ćemo povećati strukturu u stočarstvu sa 28 na 32 ili 35 ili 38% je bila vrednost stočarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti proizvodnje, to je bilo 2007. godine kada je bilo 38, sada je 28. Ali da kažete – nama je cilj da povećamo 5, 10, ja bih rekla – super, mora da imaju dobar plan, ali ako mi neko kaže da će povećati na 60% i da je to cilj, to je besmislica.

B92: Znam, ali zbog čega je loše imati visok cilj?

Dulić-Marković: Zbog toga što ako pogledate koje zemlje imaju 60% u strukturi, ima Luksemburg, ima Danska, Irska, Velika Britanija i čini mi se Finska, znači tamo gde i nema uslova za biljnu proizvodnju pa se više bave stočarstvom. Moguće je povećati odmah 60%, ali to znači da ćete uništiti svu biljnu proizvodnju, pa će vam onda ovo biti 60%, a ovde ćete imati samo 30%. Znači, to je potpuno nerealan cilj i meni je žao što se ministar okružio savetnicima iz Privredne komore. I činilo mi se prvih dana da je on zaista dobro počeo, ali onda se...

B92: Vi ste čak i pohvalili izbor Petrovića za ministra poljoprivrede...

Dulić-Marković: Ja sam ga pohvalila zbog toga što sam pomislila – super, on ima snažan uticaj u DS-u, znači on će moći da se izbori za veći budžet i za mere koje će da... i želeće da napravi neki rezultat do kraja mandata. Međutim, očigledno je da on prati savetnike Privredne komore, tj. savetnike iz Privredne komore, ne kažem da je cela Privredna komora te strukture, ali mislim da su ti ljudi u tom nekom sistemu o kojom smo počeli da pričamo, '45. ili '48. ili pre rata. Znači, državni kombinati, poljoprivreda strategija, svi plaćaju reket Privrednoj komori da bi imali velike plate.

B92: Da Vi imate sad priliku i da Vam kaže neko, kako da promenimo strukturu poljoprivrede, jer to je najavljeno, promena strukture, šta biste Vi uradili, šta je zapravo promena strukture?

Dulić-Marković: Promena strukture je da nemamo toliko veliko učešće žitarica, koje je povećano sa merama 100 evra po hektaru, dakle, to se znalo da će se desiti i da se to desilo u svim zemljama koje su...

B92: Samo da razjasnimo zbog slušalaca i gledalaca, znači, mi imamo 14.000 po hektaru, znači povećanje žitarica, odnosno od 100 evra...

Dulić-Marković: Pa, ta mera je uticala da ljudi više seju žitarice.

B92: I ona je, hoćete da kažete, u kontradikciji sa idejom da se stočarstvo afirmiše?

Dulić-Marković: Da, da bi imali dobro stočarstvo morate imati i dobro ratarstvo,ali, kažem, ljudi se u ovakvim uslovima prate signale države. Signal države sa ovom merom je – sejte pšenicu i kukuruz, i ljudi to i rade.

B92: Ali ja sam recimo videla ankete sa poljoprivrednicima po raznim televizijama koji su rekli – pa, dobro je, bar da nešto dobijemo.

Dulić-Marković: Ali ti poljoprivrednici koji su na televizijama to su oni koji dobijaju, jer niko na televizije ne pušta 80% onih kojima nije dostupna ta mera. Da Vam objasnim plastičnije, vi imate 74.000 poljoprivrednika koji dobija po farmi, ne po hektaru, prosečno kada se podeli koliko je isplaćeno po farmi to je oko 1.600 evra po farmi. Kada se tu još doda povraćaj za gorivo i ono što je subvencionisano za đubrivo, prema onome što smo mi izračunali to je 2.300 evra po farmi. Ako vi uporedite plaćanja po farmi u EU, u Sloveniji prosečno plaćanje svih subvencija po farmi je 1.800 evra, u Poljskoj je 1.000 evra. Dakle, prosto, to je nešto što kada uporedite na takav način, uz najmanju prosečnu platu u regionu, to nije normalno. To je dostupno svakom desetom poljoprivredniku, razumete, 10% poljoprivrednika dobija te subvencije.

B92: Dobro, to znači da je efekat subvencija na 10%?

Dulić-Marković: Da.

B92: Dobro, kakav je efekat....

Dulić-Marković: I na njih je pozitivan efekat, oni svi... pa videli ste, svi su pisali podrške, telegrame Draginu i očigledno je... i jeste očigledno na te koji imaju velike posede i podele na četiri gazdinstva, oni dobiju po 4-5 miliona dinara.

B92: Ali sad smo videli da veliki posedi neće moći da učestvuju u ovom, tako je bar najavljeno.

Dulić-Marković: Veliki posed je... to je pitanje kako su poljoprivrednici prevazišli to....

B92:... šta je veliki, a šta mali posed...

Dulić-Marković: Zato što su registrovali četiri poseda... ako imate 400 hektara registrujete četiri gazdinstva po 100 hektara i sva četiri gazdinstva... onda su im dostupne subvencije.

B92: Dobro, svi ostali, dakle, neće... Šta se dešava sa ostatkom gazdinstava, koliko ostaje ljudi van ovih mera?

Dulić-Marković: U registru van ostaje 350.000, ne znam sad po statistici, sad će biti novi popis, recimo da 700.000 ostaje bez podrške, onih koji se po statistici vode da su poljoprivredna gazdinstva.

B92: I sad, to su uglavnom mala gazdinstva?

Dulić-Marković: To su mala gazdinstva i u kreiranju mere morate da uzmete u obzir tu dualnost. Vi ste relativno rešili problem za ta gazdinstva koja su velika, koja su konkurentna i koja se bore da ostanu takva, i njima treba pomoći, zaista im treba pomoći. Ja se ne slažem da je ovo najbolji način pomoći. Sa druge strane, morate da uzmete u obzir sva ona druga mala gazdinstva koja strukturalno nisu konkurentna i geografski nisu konkuretna. Šta to znači? Znači da se nalaze negde gde imaju samo hektar i po i ne mogu da prošire posed čak i kad bi hteli ili su stari i ne mogu da se takmiče i da proizvode za tržište. I njima treba odrediti druge mere, po meni najbolja mera je podrška dohotku, to je bila ona podrška što smo mi imali, podrška nekomercijalnim gazdinstvima, znači konkretno u kešu, da mogu da plate struju, lekove i ono što im treba, a proizvešće dovoljno da se prehrane. Ili treba ih staviti u neki socijalni sistem...

B92: To je socijala, to nije...

Dulić-Marković: Da, ne možete prema socijali da se odnosite tržišnim merama, niti prema tržišnim poljoprivrednicima sa socijalnim merama. Znači, morate da sagledate šta vi imate i da rešavate njihove konkretne probleme.

B92: Da li ove mere i ovo što ćemo čuti tokom ove nedelje, videćemo šta će biti ta strategija, ali možemo da kažemo da naziremo tu promenu strukture, ali na koji način, da li posredno utiče i na nas koji se ne bavimo poljoprivredom? Da li kroz cene, da li kroz hranu, kroz... da li na neki način može da utiče, dobro ili loše?

Dulić-Marković: To svaki dan osećamo, zbog toga što te oscilacije, neizvesnost, pogrešni signali koji se šalju agrarnom politikom stvaraju potpune turbulencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda i to proizvodi cene kakve smo imali. Znači, nije sve opravdanje... jeste svetske cene, bio je taj veliki pik 2007-2008.,2009-2010., ali kod nas je to sve mnogo izraženije. Ako imate povećanje cena, ne znam, svinja svuda u Evropi i u Hrvatskoj pik ide ovako, kod nas ide još za 30% više.

B92: E sad, ja sam videla, imamo još dva minuta do kraja emisije, pa zaista želim... Videla sam izjavu Slobodana Petrovića, generalnog direktora Danube Food grupe, koji inače najavljuje prodaju dve mlekare. Je li to dobra ili loša vest s obzirom na...?

Dulić-Marković: Zavisi kome ih proda, ako ih proda mlekarama koje...

B92: Da li je to na neki način razbijanje monopolskog....?

Dulić-Marković:... koje imaju već svoje... ako proda velikim igračima to je dobro, jer mislim da će mlekare da opstanu...

B92: Ali ono što je on rekao, da je snabdevenost mlekom još rovita. Pre samo nekoliko meseci razgovarali smo o nestašici mleka. Da li se slažete sa ovom ocenom?

Dulić-Marković: Apsolutno se slažem, prema informacijama koje ja imam, Imlek uvozi dnevno 50 tona mleka, što znači da mleka nema. Troškovi proizvodnje jedne litre mleka kod velikih farmi, znači kod onih koji imaju hiljadu krava su oko 42 dinara, njima plaćaju sada 33 dinara plus premije 5 dinara, znači oni su u gubicima. A ne smem zaista ni da zamislim kako je malima, čak i onima sa sto krava.

B92: Moramo da završimo emisiju. Koliko su u pravu oni koji strahuju od bescarinskog uvoza svinjskog mesa u Rusiju koje će izazvati pod jedan, nestašice, pod dva, poskupljenje? Samo kratko, molim Vas.

Dulić-Marković: Nadam se da će biti izvoza u Rusiju, a proizvodnju svinja je lako obnoviti. Dajte poljoprivrednicima tržište i neće biti problema u proizvodnji.

B92:Hvala što ste bili gošća Kažiprsta. Čuli ste bivšu ministarku poljoprivrede Ivanu Dulić-Marković i Kažiprst B92, prijatno.