Na današnji dan, 13. april

Posle smrti muža Anrija II (Henri) od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu je 1572. izvršen pokolj više hiljada hugenota (Bartolomejska noć).

1598 - Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt, kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.

1605 - Umro je ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao je Aleksandra Puškina da napiše dramu, a Modesta Musorgskog da komponuje operu "Boris Godunov".

1695 - Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten (Jean, La Fontaine). Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom "Basne" u 12 knjiga. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije.

1743 - Rodjen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809). Jedan je od glavnih autora "Deklaracije o nezavisnosti" koja je usvojena 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.

1813 - Umro je vojskovodja Mihail Kutuzov, kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja "Rat i mir".

1832 - Rodjen je slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je 300 portreta savremenika, medju kojima Kornelija Stankovića, Djure Daničića, Vladana Djordjevića, kraljice Natalije.

1848 - Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

1869 - U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika "Pančevac". U tom listu je objavljen prvi prevod "Komunističkog manifesta" na srpski. List je više puta zabranjivan i obnavljan.

1885 - Rodjen je madjarski filozof i književni kritičar Derdj Lukač (Gyorgy Lukacs). Bio je ministar u vladi Imre Nadja (Nagy) 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1892 - Rodjen je britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš (Arthur "Bomber" Harris), poznat po taktici "tepih-bombardovanja" koja je u Drugom svetskom ratu primenjena u napadima na Keln, Berlin i Drezden.

1898 - Marija Kiri Sklodovska (Maria Curie Sklodowska) otkrila je novi element koji je dobio naziv radijum. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.

1906 - U Dablinu je rodjen irski književnik Samjuel Beket (Samuel Beckett), uz Joneska (Ionesco) i Ženea (Genet) najznačajniji predstavnik "teatra apsurda" ("Čekajući Godoa"). Godine 1969. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1919 - Britanske trupe su u Amritsaru masakrirale 380 Indusa, pristalica vodje pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija (Gandhi).

1922 - Rodjen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).

1941 - Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

1945 - Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Beč.

1945 - Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.

1963 - Rodjen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23. godini je postao svetski šampion, najmladji u istoriji šaha. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.

1964 - Američki filmski glumac Sidni Poatje (Sidney Poitier) dobio je Oskara za film "Poljski ljiljani", kao prvi crnac koji je dobio to visoko priznanje.

1975 - Vojnim udarom u Čadu zbačen je s vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje (Francois Tombalbaye). Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.

1975 - Pripadnik hrišćanske milicije u predgradju Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se početkom gradjanskog rata u Libanu.

1981 - Novinarka Vašington posta Dženet Kuk (Janet Cooke) postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu za priču "Džimijev svet" o osmogodišnjem dečaku narkomanu. Dva dana kasnije ona je vratila nagradu, pošto je priznala da je celu priču izmislila.

1990. - Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

1995 - Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, u kojem je 1986. godine došlo do teškog kvara koji je izazvao gotovo kontinentalno radioaktivno zagadjenje.

1996 - U Briselu je završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu, na kojoj je obećana jedna milijarda i 230 miliona dolara pomoći za njenu obnovu.

1997 - Papa Jovan Pavle II posetio je Sarajevo (BiH). Duž puta kojim je trebalo da prodje njegova motorizovana kolona nadjene su sveže postavljene mine.

1999 - Doktor Džek Kervorkijan, američki lekar koji se javno zalagao za lekarski potpomognutu eutanaziju, osuđen je na 10 do 25 godina zatvora za pomoć samoubistvu Tomasa Jouka, izvršenom godinu dana ranije i snimljenom na video-kaseti.

2002 - Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisano 1.000 kilometara granice Etiopije i Eritreje, čime je okončan dvogodišnji rat (1998-2000) te dve afričke zemlje.

2006 - U Italiji je umrla je književnica škotskog porekla, Mjuriel (Muriel) Spark, najpoznatija po delu "Mladost gospodjice Džin Brodi".

2008 - Umro je američki fotoreporter Bert Glin (Burt Glinn) koji je snimio mnoge značajne dogadjaje iz vremena Hladnog rata, uključujući ulazak Fidela Kastra u Havanu 1959. godine i posetu Nikite Hruščova SAD te godine. Bio je dugogodišnji fotograf agencije Magnum.

2015 - Umro je Ginter Vilhelm Gras (Günter Wilhelm Grass) nemački književnik, dobitnik Nobelove nagrade za kniževnost 1999. godine. Najpoznatiji romani su mu "Limeni doboš", "Mačka i miš"i "Pseće godine" (nastali u periodu 1959-1963), novela "Hodom raka" (2002) i autobiografija "Čisteći luk" (2006).

2017 - Američke snage u Avganistanu upotrebile "najveću nenuklearnu bombu" gadjajući položaj ekstremističke organizacije Islamska država. Američko ratno vazduhoplovstvo nazvalo je bombu "Masivno ubojito eksplozivno sredstvo", a nazvana je i "Majka svih bombi".