SAD Nemačkoj: Usporavate ekonomiju

Američka ekonomija raste anemično, mada brže od evropskog proseka, politička kriza u Vašingtonu je samo pre mesec dana umalo svet gurnula u novu provaliju recesije, ali je Obamina vlada u izveštaju svog ministarstva za finansije i privredu (Trežeri) za svoje i probleme globalne ekonomije okrivila tri sile koje je prate: Nemačku, Kinu i Japan.

Najnoviji polugodišnji izveštaj Trežerija o stanju svetskih valuta prvi put je glavnu oštricu svoje kritike usmerio ka najvažnijoj evropskoj ekonomiji – Nemačkoj. Lokomotiva evrozone je optužena da svojim prevelikim oslanjanjem na izvoz onemogućava ne samo brži oporavak zemalja iz svog okruženja nego i celog sveta.

U ranijim izveštajima ova vrste kritike bila je namenjena isključivo Kini, pa je okretanje fokusa ka Nemačkoj upadljiv zaokret Obamine vlade prema važnom evropskom savezniku.

Ovako oštre zamerke na račun ekonomske politike Berlina nisu se ovde čule ni na vrhuncu dužničke krize evrozone 2010, mada se sada tvrdi da su kritike ove vrste upućivane iza scene, piše Politika.

"Anemičan tempo rasta domaće tražnje i zavisnost od izvoza otežali su rebalansiranje u vreme kad su mnoge druge zemlje evrozone pod pritiskom da smanje tražnju i uvoz kako bi promovisale prilagođavanje”, kaže se u ključnim nalazima Trežerija, u kojima se ukazuje i na to da je nemački neto izvoz robe, usluga i kapitala u prošloj godini bio veći od kineskog, što je objašnjenje zašto se ona našla na prvom mestu zemalja kojima se preporučuje da nešto u svojim politikama promene kako bi svetska ekonomija bila stabilnija.

Želja SAD je da evrozona bude manje zavisna od izvoza u korist domaće tražnje (što bi podstaklo i tražnju za američkom robom, kapitalom i servisima).

Teško je ne primetiti da kritika nemačke ekonomske politike dolazi u trenutku kada su odnosi između Vašingtona i Berlina osetljivi. Ovde boravi delegacija nemačkih obaveštajnih eksperata koja sa američkim kolegama razjašnjava prisluškivanje mobilnog telefona kancelarke Angele Merkel od američke Nacionalne agencije za bezbednost, što je unelo prilično napetosti u bilateralne odnose. Delegacija je u sredu imala sastanak i u Beloj kući, sa Obaminim savetnikom za nacionalnu bezbednost.

Zaokret ka Nemačkoj u polugodišnjem izveštaju upadljiv je i zato što je na njegovoj meti dosad tradicionalno bila monetarna i ekonomska politika Kine, koja je kritikovana i ovog puta, ali tek uzgred, uobičajenom konstatacijom da je juan potcenjen, što Kini omogućava da bude konkurentnija od američkih proizvođača.

Uočeno je, međutim, i da je kineska valuta u poslednje vreme nešto ojačala, što je bilo dobro za američku ekonomiju.

Kao ni dosad, Kina ni ovoga puta nije proglašena "valutnim manipulatorom”, niti je ta etiketa prilepljena ostalim dvema izvozno orijentisanim azijskim ekonomijama, japanskoj i južnokorejskoj.

U nastojanju da objasni zaokret, poslovni dnevnik "Volstrit džornal” citira Džejkoba Kirkegarda, eksperta za evrozonu u vašingtonskom institutu za međunarodnu ekonomiju Peterson, koji ocenjuje da kritika upućena baš u ovo vreme verovatno u pokušaju da se utiče na ekonomsku politiku Nemačke dok se još pregovara o novoj vladajućoj koaliciji i diskutuje o njenom programu za idućih nekoliko godina.

Ovaj i drugi eksperti su, međutim, skeptični da će SAD postići svoj cilj, s obzirom na to da se u Nemačkoj veliki izvozni viškovi smatraju dokazima dobrog ekonomskog zdravlja i nacionalne konkurentnosti.