"Dođite da vidite najlepšu zgradu"

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, gostujući na TV Prva, da se u ovoj fazi projekta Beograd na vodi intenzivno radi "na papirologiji", odnosno na stvaranju uslova za što skorije radove, a rezultat će biti oživljavanje domaće građevinske industrije.

Prema njegovim rečima, do kraja meseca će biti otvorena renovirana zgrada Beogradske zadruge (poznata i kao zgrada Geozavoda) u Karađorđevoj ulici, u kojoj će građani moći detaljno da se upoznaju sa projektom Beograd na vodi (Belgrade waterfront). Vučić je podsetio da je zgrada renovirana sredstvima investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i pozvao je sve građane da po otvaranju dođu da vide "najlepšu zgradu u Srbiji".

Istovremeno se, prema njegovim rečima, završava procedura u vezi sa formiranjem zajedničkog preduzeća sa arapskim investitorom, a sprovode se i konkretni radovi na terenu, poput uklanjanja šina i raseljavanja firmi iz Savskog amfiteatra.

"Kod nas ne postoji građevinska industrija, uništena je u poslednje dve decenije, a sada ćemo da je stvorimo i uključićemo i ljude iz regiona, jer mi ne možemo sve sami da uradimo", rekao je Vučić.

Pored Beograda na vodi, oporavku građevinske industrije trebalo bi da doprinese i izgradnja oko 100.000 stambenih jedinica u saradnji sa Arabtekom iz UAE.

Ti stanovi će, prema Vučićevim relima, biti dostupni mladim ljudima, kao i zaposlenima u policiji i vojsci, a kredite na 20 godina će obezbediti UAE preko svojih banaka.

Postoji mogućnost da se plate ne diraju do oktobra

Vučić je najavio i mogućnost da se odlože mere fiskalne konsolidacije i da se plate ne diraju do oktobra. On je kazao da se zbog poplava razmišlja da se mere fiskalne konsolidacije odlože za jesen.

"To bi značilo da u ovom trenutku ne diramo plate i penzije", objasnio je Vučić, dodajući da je bila namera da se plate smanje već sada, a penzije od oktobra.

Sada postoji mogućnost, kako je ukazao, da se ne diraju ni plate.

Ljudi će se tome radovati, ali, kako je naveo, on neće, jer zna kakvo je stanje javnih finansija.

Sve reforme, prema njegovim rečima, treba da se izvedu u najbržem mogućem roku.

Nemci ne žele povlastice, već reforme i transparentnost

(Tanjug/AP)

Osvrćući se na svoju posetu Berlinu, Vučić je rekao da je nemačka kancelarka Angela Merkel, tokom razgovora, insistirala, više od svega, na pitanju ekonomskih reformi u Srbiji.

Premijer je objasnio da mu je vrata Berlina otvorila činjenica da Srbija sada ono što obeća i uradi, odnosno što poštuje dogovoreno.

"Nemačka ne želi takozvane invalidne države u EU. Hoće da ima zemlje koje imaju razvijeno ekonomsko takmičenje, čište legalne zakonske uslove za sve firme koje treba da posluju", rekao je premijer.

Merkelova je insistirala pre svega na ekonomskim reformama, na jednakom pravnom statusu svih koji posluju i jasnim i transparentnim uslovima investiranja, podvukao je Vučić i podsetio da je posebno razgovarao sa nemačkim privrednicima, kako bi čuo koja su im iskustva i problemi u poslovanju u Srbiji.

Prema njegovim rečima, bilo je dosta pohvalnih reči, ali i zamerki, navodeći zakon o radu, privatizaciji, stečaju, izdavanju dozvola.

"To su stvari za koje sam rekao Merkelovoj da ćemo da završimo u roku od najduže 40 dana, pre kraja jula", podvukao je Vučić, dodajući da je time sam sebi vezao ruke i noge ako se to ne dogodi.

On je podsetio da je to obećao ranije i građanima Srbije i da će do usvajanja tih zakona doći u obećanom periodu, bez obzira na poplave.

Kako je rekao, čini mu se da je Merkel bila zadovoljna onim što je izneo kao ekonomski plan.

Jedina njena primedba ticala se Štade, dodao je premijer i rekao da je uzvartio da će rešiti to pitanje.

Kaže i da nije bilo razgovora o učešću nemačkih preduzeća u eventualnoj privatizaciji u EPS, Telekom i Dunav osiguranju.

"Nismo razgovarali o tome. Razgovarali smo da sve što bude bilo ide na transparentan način. Ona je suviše ozbiljna žena da bi se ponašala na takav način. Dogovorne varijante ne funkcionišu. Ne traži bolje uslove za Nemce, nego što bi imali drugi", rekao je Vučić.

Sporno samo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora

Govoreći o zakonu o radu, Vučić je rekao da se jedina značajna nesuglasica između vlade i sindikata po tiče proširenog dejstva kolektivnog ugovora, a pre svega segment koji se odnosi na prava sindikanih aktivista i lidera.

"Sad pravimo sistem i postoje otpori takvom sistemu, jer lakše je da radite tri sata dnevno i da primate punu platu, nego da radite osam sati dnevno", rekao je Vučić.

Vučić je precizirao da samo u MUP-u ima 730 ljudi koji bi kao sindikalni aktivisti trebalo da rade tri sata dnevno, a zapravo rade pola sata dnevno, a sličnih pojava ima i u zdravstvenim i drugim ustanovama.

Premijer je istakao, u Srbiji mora da se napravi zdrav i normalan ekonomski sistem u kojem će svi moći da pošteno zarađuju svoju platu, i najavio da će o tome sutra razgovarati sa liderima Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost".

Osvrćući se na komentare u javnosti zbog predstojećeg pomeranja starosne granice za odlazak u penziju, Vučić je zapitao da li to znači da su Srbi najlenji narod u Evropi, i napomenuo da su u Crnoj Gori već na snazi ta pravila.