Ova Vlada nas zadužila 6 mlrd. €

Srbija se samo ove godine zaduživala 9,44 miliona evra na dan, 393.500 evra na sat ili 109,3 evra u sekundi, a novac je umesto u projekte išao u potrošnju.

Javni dug zemlje je sa 8,7 milijardi evra s kraja 2008. narastao na 14,7 milijardi na kraju septembra ove godine, a najveći deo novca je, prema oceni ekonomista, otišao u tekuću potrošnju umesto na investicije i kapitalne projekte.

Ali to možda i nije najgora vest, jer o tome pod kojim uslovima smo se zadužili, kod koga, sa kolikim kamatama i rokovima otplate, Ministarstvo finansija nije htelo da odgovori NIN-u ni posle dve nedelje čekanja.

Upravo u vreme kada nam je premijer poručio da medijske slobode u zemlji nikada nisu bile veće i da se „cenzura i pritisci na medije više ne tolerišu“, Ministarstvo finansija na čijem je čelu Cvetković, odbijalo je danima da NIN-u dostavi tražene podatke o tome koliko nas je njegova vlada zadužila.

Zanimljivo je da je Uprava za javni dug, kojoj se NIN najpre obratio, tražene podatke prosledila posle dva dana pres službi Ministarstva, a tamo nam je rečeno da se čeka odobrenje Dušana Nikezića, državnog sekretara.

Pošto odobrenje nije stiglo, NIN se pozvao na Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, a iz Ministarstva nam je poručeno da svoja pitanja ponovo pošaljemo, ovoga puta poštom, uz podsećanje i na zakonske rokove od 15 dana od dana prijema pošte da se na zahtev odgovori. Čekajući zvanične odgovore, NIN je pokušao da napravi i svoju računicu.

Dostupni podaci pokazuju da je javni dug od 1. januara ove godine sa 12,2 porastao na 14,75 milijardi evra krajem septembra. Država se, dakle, u ovoj godini dodatno zadužila za 2,55 milijardi evra.

Još dramatičnije zvuči podatak da se Srbija ove godine zaduživala 9,44 miliona evra na dan, 393.500 evra na sat ili 109,3 evra u sekundi. Da je sav novac išao na infrastrukturne projekte bilo bi para za izgradnju dva mosta ili 250 kilometara autoputa. I to svakog meseca. Umesto toga finansirali smo tekuću potrošnju.

Poslednje zaduženje nastalo je u septembru, kada je država na međunarodnom tržištu prodala obveznice vredne milijardu dolara. Ranije je uzela kredit od 400 miliona dolara od Sosijete ženeral banke za finansiranje budžeta, a najveći dug država je napravila prodajom državnih hartija.

U januaru i februaru ove godine Uprava za trezor je prodala dinarskih zapisa vrednih više od pola milijarde evra, plus 300 miliona evra hartija vezanih za stranu valutu. Vlada Srbije dobila je i kredit Evropske investicione banke od 750 miliona evra od čega je 500 miliona namenjeno „Fijat automobilima Srbija”, a 250 miliona izvoznim firmama sa kamatom od četiri-pet odsto.

Samo od 2008. godine dug države prema komercijalnim bankama je povećan skoro 12 puta, sa 18 na 211 milijardi dinara, pokazuju podaci NBS. Srbija tako danas duguje i vladama (Kuvajt, Poljska, Rusija) i međunarodnim institucijama.

Prema računici Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, struktura šest milijardi zaduženja iz poslednje tri godine je takva da obveznice (domaće i inostrane) čine 3,7 milijardi evra, dok su 2,3 milijarde evra kreditna zaduženja. Od 3,7 milijardi obveznica, 700 miliona su evroobveznice emitovane u septembru, koje su vezane za dolar, a ostatak čine „domaće“ hartije.

„Ovoliko zaduživanje je moglo biti opravdano samo da su sredstva preusmeravana u investicije i kapitalne projekte, kao što su to činile druge zemlje u krizi. Međutim, kod nas je većina tog novca otišla u potrošnju, na uštrb investicija. Što je najgore, taj trend će se nastaviti“, objašnjava Nikolić za NIN.

Izostanak zamajca države kroz veće kapitalne projekte i nova zapošljavanja, kao posledicu ima anemičan privredni rast, a to, prema njegovim rečima, znači da će priliv u budžet ostati slab. Dakle, čekaju nas nova zaduživanja i tako ukrug.

Poslednje tri godine Srbiji godišnje nedostaje oko dve milijarde evra za finansiranje tekuće potrošnje, a ekonomista Ljubomir Madžar tvrdi da je tragičan položaj svakog društva koje mora da se zadužuje da bi isplatilo plate i penzije.

„Mi smo zemlja sa velikim brojem penzionera, a nasleđena velika prava iz socijalističkog vremena tek sada dolaze do punog izražaja. Odnos zaposlenih i penzionera se približio nivou 1:1, a posledica toga je da je pritisak javne potrošnje na Vladu ogroman. Dakle, to su objektivne okolnosti, a druga strana te medalje je nedovoljna odgovornost u zaduživanju, čiji je kapacitet sada skoro već potrošen. Ova vlada će iskoristiti do izbora sav prostor za zaduživanje, pa će novoj biti vezane ruke“, tvrdi Madžar. On objašnjava da Srbija sada godišnje izdvaja jednu desetinu BDP-a za servisiranje kredita i dospelih obaveza, što znači da nam stopa rasta od 2- 2,5 odsto nije dovoljna ni za otplatu duga.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, podseća da period fiskalno neodržive politike počinje od 2006. godine, kada je istekao aranžman sa MMF-om, koji nismo obnovili. Tada smo prodali Mobtel i ušli u period od dve i po godine koji je bio pun izbora i bez ozbiljne kontrole trošenja novca, posebno od prodaje Mobtela.

„Povećane su plate i penzije, više je pojela tekuća potrošnja i tada počinje da se otvara deficit, koji je u početku pokrivan od prihoda od privatizacije, a kada je taj izvor presahnuo, kreće zaduživanje. Ono je opravdano jedino za kapitalne rashode, ali je kod nas poseban problem što se u kapitalne rashode ubrajaju i izgradnja mosta i kupovina mobilnih telefona i automobila. Dakle, treba korigovati strukturu kapitalnih rashoda tako da to zaista budu infrastrukturne investicije, a ne mobilni telefoni“, tvrdi Altiparmakov.

Svi sagovornici NIN-a slažu se da ovako još dugo ne može. Nikolić upozorava da ćemo se, bez privrednog rasta od 4-5 odsto, za neku godinu naći u problemu u kome je danas Grčka.

„Ovo je kao stihija, talas nas nosi, zadužujemo se, a ničim ne delujemo da se zaustavi to propadanje“, objašnjava Nikolić.

On ne vidi izlaz ni u 2012. godini, jer kako kaže, nema drugih izvora kreditiranja planiranog budžetskog deficita od 3,9 odsto BDP-a za narednu godinu osim kroz nova zaduživanja.

Njegova su očekivanja da će država morati da se u 2012. godini zaduži za još 1,5 do dve milijarde evra, kako bi pokrila budžetski deficit i deo kreditnih obaveza koje stižu na naplatu. Time bi javni dug u narednoj godini mogao preći 50 odsto BDP-a, što otvara novu polemiku - može li Srbija sebi dozvoliti dug ravan zemljama evrozone u kojoj je zacrtana granica od 60 odsto BDP-a. Prema istraživanju Erste grupe, i zemlje evrozone su premašile planirane okvire - u proseku je dug dostigao 83 odsto, dok je u regionu centralne i istočne Evrope na nivou od 50 odsto BDP-a.

Polemike među ekonomistima od tome da li je javni dug već premašio predviđeni okvir od 45 odsto BDP-a traju već neko vreme.

Ivan Nikolić tvrdi da je nakon septembarske prodaje evroobveznica za milijardu dolara, javni dug Srbije dostigao 47 odsto BDP-a, a ne 44,4 odsto, kako tvrdi Ministarstvo finansija.

“Pompezno je donet Zakon o budžetskom sistemu i on je bio jedini čvrst dokaz da je Srbija nešto dobro uradila. Sada smo uspeli i to da probijemo i to posle samo pola godine od donošenja zakona. Vlada je sama sebi vezala ruke, jer je donosila nešto za šta se unapred znalo da je nesprovodivo. Sada će nam MMF reći da smo prekršili zakon i da je javni dug veći. Bojim se da će i privredni rast u narednoj godini biti korigovan naniže, sa tri na dva odsto, a to znači da će nam javni dug narasti na bar 50 odsto BDP-a. Dakle, dinamika zaduživanja je zabrinjavajuća“, kategoričan je Nikolić.

S druge strane, Nikola Altiparmakov objašnjava da su oprečne informacije o visini javnog duga posledica različitih metodologija u obračunu BDP-a tokom godine, koji će se na kraju godine poklopiti i biće identične.

„Javni dug će na kraju godine iznositi oko 45 odsto BDP-a, što je na gornjoj granici. Za Fiskalni savet je ključno da se ta granica zakonski ne pomera. Dakle, moramo težiti manjem budžetskom deficitu u narednoj godini, pa će se i dug u procentima BDP-a smanjivati“, zaključuje Altiparmakov.