Manje i zaposlenih i nezaposlenih

Kako je to moguće teško je objašnjivo jer proizilazi da je Srbija jedina država u kojoj je i broj zaposlenih i nezaposlenih manji.

Međutim, statističkim i drugim igrama tu nije kraj. Takvim podacima barata se za domaću javnost i oni se uzimaju kao argument kada se želi pokazati da se ovde i ne živi tako loše kako se građanima čini.

Zato srpski političari rado posežu za statistikom jer im ona ide na ruku za domaću upotrebu jer je provera i dokazivanja da sve baš i nije tako gotovo nemoguće. No, kada naša vlast odgovara na upitnik Evropske komisije, a sve to ne bi li jednog dana i mi ušli u evropsku komisuju, onda je priča drugačija. U odgovoru koji je odnet u Brisel piše da je višegodišnja tedencija opadanja broja zaposlenih u ukupnoj privredi prisutna u sva tri sektora industrije.

Veliki pad zaposlenih u industriji rezultat je procesa svojinske transformacije, restruktuisanja preduzeća, odnosno oslobađanja privatizovanih firmi od ranijeg viška zaposlenih i krize u 2009. godine. Brži pad broja zaposlenih u industriji, tvrdi se u odgovoru srpske vlasti, od ukupnog doveo je do smanjenja učešća u ukupnoj zaposlenosti.

Priznaje naša vlast da je u periodu od 2007. do prošle ukupna zaposlenost i to prema Anketi o radnoj snazi, smanjena za 9,2 odsto ili za 243.630 radnika. Takođe, naglašava se u odgovoru, relativno brz privredni rast pre ekonomske krize nije u Srbiji bio praćen rastom zaposlenosti zbog tranzicije i resrukturiranja, teškog nasleđenog stanja ali i institucionalnih i strukturnih ograničenja.

Drugim rečima i pre krize investicije koje su uticale na veći privredni rast nisu dovele do većeg zapošljavanja pa je sasvim logično da u vremenu krize bude još gore i da se ona na suroviji način odrazi na pad zapošljavanja.

Dakle, zvanično smo priznali da je ukupna zaposlenost za vreme krize smanjena za 243.630 radnika , a upravu tu brojku ni jedan predstavnik vlasti nije javno izneo u Srbiji. Ono što je zvanično prethodnih dana obelodanjeno jeste da je za tri godine ekonomske krize, od kraja 2008. do kraja 2010. Srbija dobila novih 302.845 penzionera što je za oko 60.000 više nego što je smanjen broj zaposlenih.

S pravom bi se moglo postaviti pitanje kako to da je više penzionisanih nego onih koji su ostali bez radnog mesta? Iz Fonda PIO „teše” da to što smo u vreme ekonomske krize dobili novih 302.845 penzionera ne znači da je za toliko uvećan broj penzionisanih nikako ne znači da se za toliko više penzija isplaćuje jer, kako kažu, taj broj umanjuju oni penzioneri koji su umrli.

A takvih je 207.599 tako da je za isplatu nakon ekonomske krize ostalo "samo" 95.246 penzionera više. Odgovor na to , ali iskreno, morali bi da daju nadležni koji „barataju” statistikom .

Penzionisano 257.777 radnika

Čak i kada se saberu svi bivši zaposleni koji su od 2008. godine do 2010. došli do penzije dođe se do podatka da je penzionisano 257.771radnika.

Naime, u 2008. godine rešenje o penzionisanju dobilo je 80.690, a 2009. još 85.778 . Prošle godine 91.253 radnika. Deo radnika koji su otišli u penziju nalazio se godinu ili dve na tržištu rada tako da je moguće da su oni bez posla ostali i pre početka krize, ali sasvim je izvesno da je veći deo ipak ostao bez posla u jeku ekonomske bede.

Pored toga treba dodati i to da i sada barem 50.000 bivših radnika čeka na birou da tokom ove ili naredne godine ispuni uslove za penzionisanje što znači da su i oni, a sada se nigde ne pominju, ostali bez radnog mesta zbog ekonomske krize.