Dinkić: Ispitati imovinu političara

On je na opasku da je ranije bio jedan od najvećih zagovornika naplate posebnog poreza na ekstraprofit odgovorio da se takvi slučajevi rešavaju "odmah nakon velikih društvenih promena", kada o tome postoji odgovarajući konsenzus u društvu.

"Od 2000. godine naovamo sistem (u Srbiji) je vrlo jasan. Međutim, tužilaštvo i sudovi moraju biti efikasniji", ukazao je Dinkić, uz podsećanje da je bankarima oduzeto 35 dozvola za rad zbog kršenja zakona dok je on bio guverner centralne banke.

"Lično sam podneo desetine krivičnih prijava. Drugo pitanje je da li je pravosuđe reagovalo i procesuiralo te krivične prijave. Ali makar sam, sa gospodinom Jelašićem, u potpunosti očistio bankarski sistem Srbije tako da danas možemo reći da je svaki njihov evro u bilansima čist i pošten", kazao je Dinkić.

On je rekao da mnoge firme, "za čije vlasnike javnost smatra da su nepristojno bogati, uredno plaćaju državi sve poreze. I obrnuto, ispostavilo se da neke kompanije koje uopšte nisu u žiži javnosti , izbegavaju plaćanje poreza, jer su bile miljenici ovih ili onih". Prema oceni ministra ekonomije i regionalnog razvoja, treba praviti razliku između ljudi koji su učestvovali u privatizaciji na transparentan način i pritom zaposlili ljude i koji i dan - danas upošljavaju desetine hiljada ljudi i onih koji su propali u privatizaciji i pokazali svoju nesposobnost.

"Međutim, u našem društvu se ne priča o nesposobnima. Nesposobni ministri ili biznismeni nikad ne dobijaju negativnu naslovnu stranu, dok oni koji guraju napred bivaju napadani", kazao je Dinkić i podsetio na tragičnu sudbinu premijera Srbije Zorana Đinđića.

"To je tragedija našeg mentaliteta", ocenio je Dinkić i dodao da o krupnim kapitalistima koji su upropastili preduzeća i otpustili ljude možete pročitati samo crticu u novinama.

Na pitanje da li su, na primer, biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković među onima koji mogu poslužiti kao negativan primer, Dinkić je odgovorio da "sve mora da se preispita".

"Svako ko u ovoj zemlji obavlja bilo kakav javni posao mora biti pod lupom javnosti, ali i istražnih i pravosudnih organa ako zatreba. Ali, tužilaštvo i sudstvo moraju da naprave tu razliku između onih koji su nepravedno napadnuti i koji zakonito rade i onih koji to nisu", kaže on.

Kad je reč o poslovanju of-šor kompanija, Dinkić smatra da Srbija mora da ima rešenja kao Evropska unija, jer ne treba "izmišljati toplu vodu".

"Činjenica je da se kod nas bogataši nedovoljno oporezuju i tu treba primeniti evropska rešenja", kazao je Dinkić, ali je dodao da čak i u slučaju uvođenja takvih poreza država ne bi mogla da računa na prevelik prihod.

"Nije problem uvesti poreze, međutim, njihovo bogatstvo (tajkuna u Srbiji) nije uopšte toliko da bi se tu dobilo bog zna šta", smatra Dinkić, uz opasku da je "Srbija u suštini siromašna zemlja".

"Čak i da je to bogatstvo ne znam koliko i da primenite ne znam kakvu stopu, u odnosu na ukupne budžetske prihode, to su promili. Drugim rečima, suštinski se, osim moralne pravde, ne dobija mnogo", kaže on.

Kolundžija: Beko ne govori istinu

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kaže da su neistiniti navodi biznismena Milana Beka da su tajkuni najveći deo bogatstva stekli posle 5. oktobra 2000. godine.

"Ako znamo da je Beko bio ministar u vladi 90-tih godina, znamo da njegovo bogastvo nastaje u nekim drugim vremenima, možda čak i pre90-tih" , rekla je Kolundžija.

Kolundžija je dodala da činjenica da je Beko svoje poslove mogao da nastavi pokazuje samo da je država Srbija od 2000. godine pokušala da uspostavi "jedan pravni sistem u kome će svako ko posluje u skladu sa zakonom imati mogućnost da posluje u skladu sa zakonom".

Navela je i da Beku, ukoliko želi da spreči da se uvtrdi da li je poslovao nezakonito, "dosetke" neće pomoći.