Srbija i kriza - godinu dana posle

Kraje prošle godine i u Srbiji su počela otpuštanja, građani su panično počeli da povlače štednju iz banaka, a strani investitori naglo su počeli da odustaju od Srbije. U Vladi kažu da je kraj krize na vidiku i da je Srbija u prethodnom periodu dotakla dno, dok građani svetsku krizu ne vide ništa drugačije od kriza koje su počele devedesetih.

Krajem prošle godine, aktuelna Vlada predviđala je da će bruto društeveni proizvod do kraja ove godine porasti za tri odsto dok sada očekuje pad od 4,5 odsto. Broj nezaposlenih je povećan, nova otpuštanja se tek najavljuju, a cene su od januara skočile za skoro šest odsto.

Građani Srbije kažu da ne primećuju previše posledice svetske krize. Iako su navikli na razne krize, statistika pokazuje da im svetska kriza prazni džepove. Na osnovu podataka o primanjima primećuje se da su najbolje prošli penzioneri, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

„Najteže pogođeni delovi Srbije krizom su Novi Sad, područja centralne Srbije, Pomoravski i Podunavski okrug zbog ’US Stila’ i drugih velikih proizvođača i grad Niš. S druge strane, zahvaljujući nominalnom rastu penzija, najmanje pogođeni krizom su najsiromašniji krajevi Srbije poput Topličkog ili Moravičkog okruga“, kaže on.

Broj nezaposlenih se od avgusta prošle do avgusta ove godine povećao za 14 hiljada, kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić. On međutim priznaje da se, uprkos većem zapošljavanju tokom leta, broj onih koji će uskoro naći posao neće drastično povećati.

„Ono što je razlika u 2009. jeste očigledno manja ponuda novih radnih mesta, što ne znači da ih uopšte nema. Očekujem da se razreši kriza na tržištu rada samo u okolnostima značajnog povećanja obima investicija u budućnosti za šta nije odgovorna samo Vlada Republike Srbije, već je bitan i rasplet globalne ekonomske krize – oslobađanje investitora iz sadašnje situacije i njihov dolazak na naše tržište“, objašnjava Ilić.

Početak oktobra prošle godine obeležio je krah nekih zapadnih banaka, što je građane Srbije nagnalo da pohrle u banke i podignu svoju štednju. Oko milijardu evra štednje manje bio je jak udarac bankarskom sektoru, podseća Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka, ali nijedna banka u Srbiji zbog krize nije propala.

„Banke su pored te štete koju su imale zbog podizanja devizne štednje imale problem što su sve teže dolazile do novih kredita u inostranstvu, tako da su zbog tih otežanih uslova kamatne stope u jednom periodu počele da rastu. S druge strane, neurednost u plaćanju obaveza koje su građani i privreda imali uticali su na poslovne rezultate banaka”, smatra Dugalić.

Paralelno sa panikom u bankama, akcije na Beogradskoj berzi našle su se u crvenom. Siniša Krneta sa Berze kaže da je uzdržavanje stranaca od ulaganja u Srbiju priimetno još od polovine 2007. zbog političke nestabilnosti. „U svakom slučaju očekivanja tržišnih učesika, po prvi put nakon godinu dana, su takođe u zelenoj zoni i rekao bih na najvišem nivou u poslednje dve godine“ , kaže on.

Naši sagovornici se slažu da iz inostranstva stižu pozitivni signali da se svetska privreda vraća uzlaznom trendu. Međutim, po njihovom mišljenju, za Srbiju će biti ključno da obezbedi političku stabilnost i time dodatno smanji rizike eventualnih budućih stranih investicija.