Vraća se nezavisnost Narodne banke

Citirajući potrebu usklađivanja našeg zakona sa pravilima i praksom Evropske unije, guverner centralne banke Jorgovanka Tabaković predložila je Skupštini niz izmena, među kojima se najvažnije odnose na ograničenje mandata viceguvernera i članova Saveta guvernera koji treba da budu izabrani.

Novi predlog došao je bez ikakve najave i iznenadio je i stručnjake dobro upućene u dešavanja u srpskoj centralnoj banci koji nisu javno hteli da spekulišu o motivima za ovako hitne izmene, ali se inicijativa NBS nezvanično pripisuje pritiscima EU i MMF-a koji su bili prilično nezadovoljni zakonom koji je u avgustu usvojila nova vladajuća koalicija, za kojeg smatraju da je ozbiljno ugrozio nezavisnost Narodne banke.

Predloženim izmenama utvrđeno je da će se posle isteka mandata postojećim viceguvernerima, novi izabrati na period od četiri, tri i dve godine, dok će predsednik Saveta guvernera dobiti mandat od pet godina, a članovi na četiri, tri, dve i jednu godinu.

Posle isteka mandata ovim funkcionerima, svaki naredni viceguverner će biti biran u puni mandat od šest godina, a svaki član Saveta u mandat od pet godina.

Kako objašnjavaju u NBS, ovime će se postignuti konsekutivnost i kontinuitet u radu organa centralne banke, pošto se neće dešavati da mandat svim viceguvernerima, odnosno svim članovima Saveta istekne u istom trenutku.

Time se delimično ublažava i politička oštrica novog Zakona, pošto nijedna nova vlast neće moći da u toku jednog svog mandata zameni sve funkcionere NBS prema svojoj volji, niti će to moći da uradi odjednom.

Međutim, dok su predložene izmene velikim delom motivisane željom da se mnoge nedorečenosti u zakonu o NBS usvojenom ovog leta isprave, odredbama o mandatu budućih funkcionera uvedena je jedna nova nedoumica.

Naime, NBS nije precizirala kako će se birati koji će od narednih funkcionera dobiti koliki mandat i na osnovu kojih kriterijuma.

Definisano je da će najduži dozvoljeni mandat dobiti prvoizabrani viceguverneri i članovi Saveta, dok će svaki naredni dobiti za godinu manji mandat, ali nedostatak kriterijuma, prema ocenama stručnjaka ostavlja mesta arbitrarnosti i „rangiranju“ viceguvernera prema afinitetima vladajuće koalicije.

Među ostalim izmenama, predloženo je da se predsednik i članovi Saveta guvernera i direktor Uprave za nadzor finansijskog sistema izaberu u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona i da u slučaju prestanka funkcije, novi funkcioner mora da bude izabran u roku od 90 dana. Definisano je i pravo razrešenog funkcionera da se za zaštitu obrati žalbom Ustavnom sudu, na šta je po Ustavu i do sada imao pravo, ali ono nije bilo eksplicitno navedeno u samom Zakonu.

Kao delatnost NBS-a jasno je navedena i zaštita prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje i društva upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, čega do sada izričito nije bilo u Zakonu.

Ako se predlog usvoji, NBS će moći i da menja sopstveni Statut bez prethodne potvrde Narodne skupštine. U centralnoj banci su smatrali i da je novousvojenim zakonom data preširoka definicija lica sa kojima guverner ne sme biti povezan, pa se sada navodi da su povezana lica ona koja je definisao „zakon kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija“.

U obrazloženju ovog predloga, NBS navodi da bi važeća odredba kojom je definisano da su povezana lica „i sva druga lica koja se prema drugim okolnostima konkretnog slučaja mogu smatrati povezanim“, u praksi „mogla izazvati probleme i predstavljati rizik za postizanje uslova za ličnu nezavisnost guvernera“.

NBS je parlamentu predložila hitnu izmenu odredbi , usled, kako je objasnila, okolnosti koje nisu mogle da se predvide, radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja tog propisa sa propisima EU.