Komšije više duguju, ali i zarađuju

Svaki stanovnik Srbije čim se rodi zadužen je sa 3.000 evra jer je spoljni dug naše zemlje bezmalo dostigao 23 milijarde evra.

Izvor: B92

Subota, 30.07.2011.

00:02

Default images

Međutim, na ovolikom nivou zaduženosti prosečni Hrvat može da zavidi svojim susedima, jer hrvatski dug po stanovniku iznosi gotovo 10.000 evra.

Prosečnom Hrvatu, opet, može da zavidi prosečan Slovenac koji je duplo zaduženiji. Od zemalja u regionu najbolje stoje Bugari i stanovnici Bosne i Hercegovine koji su još daleko od 1.000 evra duga.

Ipak, životni standard stanovništva u svim zemljama regiona (izuzev Slovenije) nizak je, ali brojke pokazuju da od Srba gori standard imaju Makedonci, Albanci i građani Bosne i Hercegovine. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da se razlika u standardu najbolje može videti kada se uporedi pad broja zaposlenih u preduzetničkom sektoru. On je naveo da je, na primer, u Sloveniji došlo, od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine, do pada zaposlenosti od deset odsto, što je više nego u srpskoj ekonomiji, ali se u toj zemlji naknadno povećao broj uposlenih ljudi za šest do sedam procenata.

"Slovenci imaju ambijent u kome oni koji ostaju bez posla imaju mogućnost da dođu do novog zaposlenja", naglasio je on ističući da to nije bio slučaj sa Srbijom.

Zdravković se osvrnuo i na nivo cena u Srbiji, istakavši da one polako dostižu evropski prosek, što nije prihvatljivo, imajući u vidu stvarnu razvijenost njene ekonomije.

"Srpski nivo cena je 75 odsto proseka EU i pri tom imamo proces koji traje godinama, u okviru koga se mi polako približavamo evropskom proseku, što nije normalno ako se ima u vidu stepen razvijenosti domaće ekonomije", podvukao je on, istakavši da bi naš nivo cena trebalo da bude oko 60 ili 65 odsto proseka EU.

S njima je saglasna i Vladana Hamović, ekonomista. Letujući u Istri primetila je da su cene u Hrvatskoj na nivou naših. S druge strane, tamošnje plate su dvostruko veće.

"U situaciji kada se 40 odsto zarade troši na hranu najugroženiji su najsiromašniji slojevi siromaštva. Oni koji najmanje imaju najviše osećaju krizu. I pre recesije smo kuburili sa standardom zato i ne volim da koristim tu reč, jer je za naše prilike adekvatniji izraz – preživljavanje. Jer standard podrazumeva ne samo hranu i piće, već i letovanje, zimovanje, razne vrste usluga, odlazak u pozorište", kaže Hamovićeva i dodaje da je sve to posledica činjenice da je privredna aktivnost u Srbiji vrlo mala.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 13

Pogledaj komentare

13 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: