Vozovi sporiji nego pre 35 godina

Tada je, kako se priseća, u prestonicu stizao za jedan sat, a sada bi taj put trajao znatno duže.

Duboko je, kaže, svestan lošeg stanja i sporosti domaćih vozova, a razlog za to je loše stanje infrastrukture, vrlo veliki broj slabih mesta na prugama, dotrajalost voznih sredstava i kvalitet ponude u prevozu putnika jer su vozovi u proseku stari trideset godina.

“U prethodne tri decenije zbog nedostatka sredstava prosečno je godišnje remontovano svega 38 kilometara pruga, umesto 191 kilometar koliko je bilo potrebno. Ne možemo mnogo, ali se trudimo da vozovi budu čistiji, osoblje ljubaznije, kašnjenja manja. Bez većih ulaganja ne možemo da napravimo ozbiljan preokret”, iskren je Marković. Kada, kako dodaje, u naredne dve, tri godine na srpske pruge stigne 12 novih dizel motornih i oko 25 elektromotornih vozova, čija je nabavka u toku, putnici će osetiti značajno poboljšanje prevoza.

“Prosečna komercijalna brzina vozova iznosi 45 kilometara na čas i to je veoma sporo. Naše pruge danas nisu ni na nivou projektovanih brzina kada su pravljene, propale su. Zato smo danas prinuđeni da smanjimo brzinu vozova na oko 300 mesta na prugama, u ukupnoj dužini od 500 kilometara, kako bi očuvali bezbednost saobraćaja”, objašnjava direktor Železnice.

Prema njegovim rečima, samo pruga Beograd-Bar zbog slabih mesta ima u startu dodatno kašnjenje od dva sata.

Govoreći o transformaciji u zatvoreno akcionarsko društvo, Marković kaže da će Železnice Srbije biti sastavljeno od jednog kontrolnog i četiri zavisna društva kapitala: prevoz putnika, prevoz roba, upravljanje infrastrukturom i upravljanje imovinom, čime će se stvoriti mogućnost da se vidi u kojim delovima preduzeće može da bude tržišno konkurentno, gde se ostvaruje profit, koliko košta prevoz, a koliko plaćaju putnici.

“Mi znamo da se sada prosečan prihod po vozu kreće od 12.000 do 15.000 dinara od kupljenih karata, ali to ne pokazuje realnu sliku, jer je cena vozne karte daleko ispod ekonomske, a godišnje imamo oko 120.000 vozova. Očekujemo da nova organizacija to promeni i postavi realnije osnove”, kaže Marković.

On navodi da država finansira milijardama održavanje puteva i da to kao princip mora da važi i za infrastrukturu železnice. “Nigde u svetu to ne finansiraju samo železnička preduzeća već i država, svuda u Evropi infrastruktura je državno vlasništvo”, kaže on.

Marković smatra da će za železnički Koridor 10 biti potrebno manje od navođenih četiri milijarde evra. “Prva deonica od Beograda do Novog Sada treba da bude potpuno modernizovana za brzine od 160 kilometara na sat. Imamo dve trećine novca obezbeđeno i to će biti gotovo za oko tri godine”, najavljuje direktor Železnice.