Brokeri iliti nužno zlo

Za razliku od tržišta potrošnih proizvoda ili druge robe, berza ne omogućava učesnicima u trgovini da direktno ukrste ponudu i tražnju. I dok hleb, mleko, garderobu pa i automobile možete direktno kupiti od prodavaca, u posed hartija od vrednosti možete doći samo preko berzanskog posrednika odnosno brokera. Situacija koja podseća na monopol jedne grupe ljudi, nastala je pre svega da bi se obezbedila sigurnost u trgovanju, te da bi se učvrstilo poverenje među učesnicima koji pristaju da trguju neopipljivom berzanskom robom.

Stoga i ne čudi da je berza jedno od najregulisanijih mesta koje možete da zamislite, čija pravila do najsitnijih detalja određuju ponašanja njenih članova, čitaj brokera. Ako ovome dodamo Komisiju za hartije od vrednosti koja nadzire i kontroliše ceo proces berzanske trgovine, čini se da brokeri i nisu takvi „beli medvedi“ kako se činilo s početka teksta. 

I dok je u ranim fazama razvoja, jedino bogatima bio dostupan berzanski parket, naravno preko brokera, razvoj informacionih tehnologija doveo je do velikih promena.   Pojavom interneta stvorila se nova vrsta brokera koji nude veoma niske provizije omogućivši i malim ulagačima da okušaju berzansku sreću. Naravno, niske provizije podrazumevaju i nizak nivo usluge te se od ovakih posrednika ne mogu očekivati analize i saveti koji bi klijentu olakšali put u svetu portfolio investicija. Ove dodatne usluge imaju i svoju cenu ali ono što je bitno, svaki investitor ima mogućnost izbora u skladu sa svojim nivoom znanja, količine novca i vremena kojima raspolaže.

I dok su savremene informacione tehnologije postavljale nove standarde u berzanskom poslovanju, ovdašnje tržište tek je krenulo u afirmaciju trgovine hartijama od vrednosti. Prosvetiteljska uloga brokera, s obzirom da je izostala edukacija akcionara na najvišem nivou, bila je nesumnjiva. I dok su „dečije bolesti“, zaslugom i mnogih ovdašnjih berzanskih posrednika  vremenom postajale deo prošlosti, a kvalitet brokerskih usluga se poboljšavao, uporedo su poslovale i brokerske kuće u službi menadžera, ili pak drugih interesnih grupa.

Njihova jedina uloga bila je motivisanje akcionara da što lakše isture iz šaka papire koje poseduju, zanemarujući osnovne principe brokerske etike. Ovakve i slične pojave vremenom narušavaju berzanski mehanizam, a cenu nesređenog tržišta na kraju plaćaju svi, sami brokeri ponajviše.