- Vesti -

Vatikan otvara arhive: Pokreće se istraga o "pacovskim" kanalima

Da li je papa znao za "pacovske kanale" kojima su nacistički zločinci bežali u Južnu Ameriku? To će biti glavno pitanje kada se u ponedeljak 2. marta budu otvorile vatikanske arhive.

Izvor: dw.com
Podeli
Foto: Getty/Fred Ramage / Stringer
Foto: Getty/Fred Ramage / Stringer

Tri godine nakon kraja Drugog svetskog rata, jedan od najvećih nacističkih zločinaca uspeva da pobegne iz zatvora u austrijskom Lincu. Reč je o Francu Štanglu, nekadašnjem SS-hauptšturmfireru i komandantu koncentracionih logora Sobibor i Treblinka. On je odgovoran za smrt gotovo milion Jevreja.

Štangl uspeva da preko, Graca i Merana, pešice stigne do Firence. Ali njegov cilj je 300 kilometara južnije: Rim, sedište Vatikana.

"Pacovski kanali" vode u Rim

Došavši tamo, srdačno je dočekan. „Vi ste sigurno Franc Štangl, ja već čekam na Vas“, pozdravlja ga rimski biskup Alojz Hudal. U ruke mu daje lažna dokumenta. S njima se Štangl prebacuje u Siriju, organizuje da mu dođe i porodica, i onda 1951, iz Damaska prelazi preko okeana – najpre u Argentinu, a kasnije u Brazil. Čovek koji je do doveo do savršenstva masovno ubijanje u koncentracionim logorima, potom godinama montira automobile u fabrici Folksvagena u blizini Sao Paula.
Austrijanac Franc Štangl nije usamljen slučaj: na hiljade nacističkih zločinaca su nakon rata, uz pomoć Katoličke crkve, uspeli da pobegnu pred rukom pravde. Najčešće su se koristili tzv. „pacovski kanali“: iz Insbruka, preko Alpa, do Merana ili Bozena u Južni Tirol, a potom u Rim. Odatle je većinu put vodio do luke u Đenovi, odakle se išlo dalje brodom u Južnu Ameriku. Najčešće u Argentinu.

Bez plana, najčešće improvizacija

"Pacovski kanali nisu bili nekakav razrađeni sistem, oni su se sastojali od mnogih pojedinačnih komponenti“, kaže Danijel Štal, istoričar iz Jene. „Bila je to spontana saradnja različitih institucija".

Većina zločinaca je duže ili kraće vreme boravila u nekom od katoličkih samostana u Južnom Tirolu. Neki su tu živeli i više godina, organizovali dalje bekstvo, prikupljali novac. Kada bi stigli u Rim, dobijali su vatikanske dokumenta o identitetu – a s njima onda i pasoše Međunarodnog Crvenog krsta. Do 1951. izdato ih je ukupno oko 120.000 – većinom izbeglicama koje su tražile neko utočište nakon rata, a među njima i mnogim Jevrejima koji su želeli da odu u Palestinu.
Duga lista ratnih zločinaca

Foto: Getty/Keystone / Stringer
Foto: Getty/Keystone / Stringer

Pacovski kanali su bili put za bekstvo mnogim nacističkim ratnim zločincima. Među njima su recimo bili i Adolf Ajhman, jedan od glavnih organizatora Holokausta; Jozef Mengele, sadistički lekar iz Aušvica; Klaus Barbi – "Mesar iz Liona", bivši šef Gestapoa u tom francuskom gradu; Erih Pribke, esesovac odgovoran za masakr nad 335 civilia u blizini Rima; Valter Rauf, čovek koji je izmislio tzv. kamione-gasne komore kojima su uhvaćeni Jevreji ubijani još za vreme vožnje.

Šta je znao papa Pije XII?

O pacovskim kanalima je već mnogo toga poznato, ali na jedno pitanje još nije odgovoreno: koliko je o svemu znao tadašnji papa Pije XII? Italijan Euđenio Marija Đuzepe Đovani Pačeli izabran je za papu 2. marta 1939, neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Na funkciji je ostao do svoje smrti 1958.

Odgovor na to pitanje potražiće i Hubert Volf. Taj istoričar crkve leti ovih dana za Rim kako bi u ponedeljak 2. marta, kada Vatikan bude otvorio svoj arhiv i budu postala dostupna javnosti sva dokumenta vezane za pontifikat pape Pija XII, bio jedan odabranih naučnika koji će prvi imati priliku da pregledaju arhiv. Volf će za to na raspolaganju imati četiri meseca. "To je velika prilika da se pronađu odgovori na mnoga otvorena pitanja iz tog vremena, ali je i veliki izazov. Reč je o oko 400.000 arhivskih jedinica, svaka sa oko hiljadu listova papira", kaže taj profesor sa Univerziteta u Minsteru.

Za Volfa takav rad nije novina. On je već pretraživao arhive Inkvizicije i Kongregacije za indeksiranje. "Mereno s tim periodom od 400 godina, ovih 20 godina Pija su još i relativno pregledne", kaže Volf. "Takav rad podrazumeva da se nedeljama ne pronalazi ništa novo i zanimljivo, a da se onda otkrije neka kutija koja se pokaže kao zlatni rudnik."

Foto: Getty/Fox Photos / Stringer
Foto: Getty/Fox Photos / Stringer

Mnogo otvorenih pitanja

Hubert Volf dakle poručuje da bi trebalo imati strpljenja – za celovitu procenu svega što krije ta arhiva biće potrebne godine. Ali na neka pitanja, nada se nemački istoričar, možda će se ipak uskoro pronaći odgovor. A glavno od njih glasi: "Da li je papa izdavao direktne naloge ili su to bila samo načelna uputstva, tipa: ’Treba pomoći ljudima koji su ostali bez dokumenata’. Da li je papa, možda uz sugestije CIA, rekao: ’Kada mi nacionalno svesne ljude pošaljemo u Južnu Ameriku, to je dobro, jer su tamo komunisti koji žele da osvoje čitav taj kontinent, kao na Kubi’?"

Poznato je da se papa Pije XII bojao komunizma. U tom smislu, svoju aktivnost su opravdavali i crkveni službenici koji su pomagali nacistima u bekstvu: svejedno koju su oni ulogu imali u vreme nacionalsocijalizma, oni su se borili protiv komunista i zato ih treba zaštititi od političkog progona. Komunizam je za njih predstavljao najveću opasnost za Katoličku crkvu.

"Moguće je da papa Pije XII ništa nije znao o konkretnoj pomoći i da su to neki ljudi naprosto bezobzirno iskoristili. Ali je moguće i da je papa znao, ali da je okrenuo glavu na drugu stranu", kaže Volf. To su dve mogućnosti. A kako je zaista bilo – na to pitanje on sada traži odgovor. Jedno je u svakom slučaju jasno: "Ako je papa znao o ljudima poput Mengelea, onda čitava priča poprima jednu sasvim novu dimenziju."

strana 1 od 120 idi na stranu