I Srbija zatrpana kesama

Ima ih svuda. Dobijamo ih u samoposlugama, knjižarama, apotekama. Brza proizvodnja i niska cena učinili su ih popularnim i kod trgovaca i kod potrošača. Plastične kese postale su ozbiljan ekološki problem.

Građani Niša kažu da ih često koriste, “zato što nema drugih”. Neki, ipak, kažu da bi voleli da ih ne koriste, jer je dovoljno da se pogledaju reke i njihove obale pa da bude i jasno zašto.

Prodavačica iz Novog Sada, međutim, kaže da ih koristi i da su joj neophodne, ali uz jedan uslov – da su biorazgradive.

Srbija ima Pravilnik o biorazgradivim kesama, ali trgovinski lanci nisu u obavezi da ih koriste. Od 7.000 tona kesa koje su na tržištu, samo 200 tona nije biorazgradivo, to je rezultat pravilnika, kažu u Agenciji za zaštitu životne sredine.

“I pored toga, kese imaju dramatičan uticaj na životnu sredinu, pre svega jer ih njihova specifična težina čini neprofitabilnima za reciklažu. Koristimo ih svega par minuta, a nekoliko stotina godina je potrebno da bi se one razgradile”, kažu u Agenciji.

Stanovnik Srbije godišnje u proseku potroši 530 plastičnih kesa, što je nešto više od evropskog proseka.

“Kesa se u stvari nalazi samo na vrhu piramide ljudske gluposti. Mi danas kupujemo raznorazne gluposti koje nam nisu potrebne, to trpamo u kese, a onda tim kesama kitimo drveće, rečne tokove, rečna korita… Kesu možemo naći i u želucu neke životinje, ptice ili ribe”, kaže Srđan Stanković iz ekološkog pokreta Supernatural.

Po uzoru na evropske gradove, i u Srbiji je bilo pokušaja da se na lokalnom nivou uvede zabrana korišćenja plastičnih kesa, ali bez uspeha.

Neke države EU su zabranile upotrebu plastičnih kesa, možda bi trebalo razmišljati u tom pravcu, ali ono što je zaista najefikasnije jeste podizanje svesti kod građana. Kratkoročno rešenje je korišćenje cegera, a dugoročno je obrazovanje.

Okeanima i morima plutaju kese površine Nemačke. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi godišnje je 3,4 miliona tona, što je jednako težini dva miliona automobila.