Novootkriveno međuzvezdano telo tvorevina vanzemaljaca?

Objekat je otkriven 1. jula 2025. i ubrzo potvrđen kao treći zabeleženi posetilac iz drugog zvezdanog sistema, nakon 'Oumuamua (2017) i Borisova (2019).

"Neobična svojstva" posetioca

Prema Loebovoj hipotezi predstavljenoj na platformi ArXiv 3I/ATLAS bi mogao da bude veštačka kreacija vanzemaljske tehnologije, a njegova izuzetna brzina, veličina, putanja i prolazak pokraj planeta Venere, Jupitera i Marsa ukazuju na mogućnost da je reč o namernoj navigaciji radi posmatranja ili postavljanja instrumenata na tim planetima.

• "To nije kometa, već vanzemaljska tehnologija": Fizičar s Harvarda šokirao tvrdnjom
• Primećena nova kometa: Astronomi je pomno prate

Jedno od neobičnih svojstava koje ističe Loeb jeste to da je brzina 3I/ATLAS-a oko 60 km/s (245.000 km/h), što ga čini najbržim poznatim međuzvezdanim objektom do sada.

Prema opservatorijumu Vera Rubin, 3I/ATLAS ima dimenzije oko 11,2 km, što ga čini najvećim od dosad poznata tri međuzvezdana objekta koji su posetili Sunčev sistem - 1I/ʻOumuamua i 2I/Borisov bili su znatno manji.

Za Loeba i kolege posebno je zanimljiva putanja 3I/ATLAS-a. Naime, on ima retrogradnu orbitu s nagibom od 175,1° u odnosu na ekliptiku, što znači da se kreće u suprotnom smeru od planeta, ali gotovo sasvim u istoj orbitalnoj ravni u kojoj se oko Sunca kreću planete (180° bi bilo tačno u ravnini). Loeb procenjuje da je verovatnoća da se orbite tako slučajno poklope oko 0,2 odsto.

Autori takođe ističu da je putanja 3I/ATLAS-a takva da će proći vrlo blizu tri planete - na udaljenosti od Venere oko 0,19 AJ (astronomskih jedinica – 1 AJ je udaljenost od Zemlje do Sunca), na oko 0,65 AJ od Jupitera te na oko 0,12 AJ od Marsa. Ukupnu verovatnoću takvog niza slučajnih bliskih prolazaka tim procenjuje na oko 0,005 odsto.

Shutterstock/buradaki

Autori također tvrde da objekat nije pokazao uobičajene emisije gasova kakve stvaraju kometi.

Konačno, predviđaju da bi objekat 29. oktobra, u trenutku kada će se nalaziti u perihelu, najbližoj tački Suncu, možda mogao da promeni putanju pomoću solarne energije kako bi izbegao posmatranje.

Važno je istaći da Loeb sam priznaje da je ipak verovatnije reč o ekstrasolarnoj kometi, ali smatra da mogućnost da je reč o vanzemaljskoj kreaciji vredi istražiti kao pedagoški eksperiment.

Većina astronomskih stručnjaka kategorički odbacuje Loebove zaključke.

Deo kritike njegovih hipoteza proizlazi iz njegove reputacije. Naime, stručnjaci ističu da se njegovi radovi često objavljuju bez recenzija te da predstavljaju ideje koje su "napumpane" i zasnovane više na pretpostavkama nego na potvrđenim podacima.

"Loeb je preterao"

Poznati hrvatski astronom i popularizator nauke Ante Radonić kaže da je prof. Loeb stvarno neprimereno preterao.

"Insistira na neobičnoj putanji, a ipak priznaje da je to najverojatnije ekstrasolarna kometa. Za astronome nema sumnje", kaže Radonić te pojašnjava:

"Objekat pokazuje uobičajeno ponašanje kometa. Razvija komu i rep. Astronomi čak misle da sadrži vodeni led stariji od našega Sunčevog sistema jer, prema putanji, verovatno dolazi iz onog dela naše galaksije gde su zvezde starije. Meni putanja i brzina izgledaju sasvim normalno za međuzvezdani objekat. Nagib orbite iznosi 175,1 stepen. Pa Halejeva kometa ima nagib od 162 stepena! To nije neka velika razlika. Zaista, nema ni jednoga ozbiljnog argumenta da se radi o veštačkom objektu."

Nema znakova da je reč o anomaliji

Samanta Lovler, voditeljka radne grupe za 3I/ATLAS, tvrdi da nema znakova da su brzina ili ulazni ugao ikakva anomalija. Ističe da su uobičajeni za međuzvezdane komete te da objekat pokazuje osobine normalnog ledenog tela u ranom stadijumu posmatranja. Naime, očekuje se da će se izraženiji tragovi isparavanja gasova pojaviti kako se objekat bude približavao Suncu.

Štaviše, opažanja započeta 2. jula 2025. teleskopima u Čileu, Arizoni i na Havajima otkrila su slabu komu i kratak rep dug oko 25.000 km, što potvrđuje klasifikaciju objekta kao komete. Rumenkasta boja kome (B–V = 0,98) ukazuje na prisutnost prašine, slično kao kod kometa 2I/Borisov.

Kris Lintot sa Oksforda opisao je Loebovu teoriju kao "nonsense on stilts", što u prevodu znači potpuna besmislica izrečena na način da zvuči uzvišeno. Ističe da takve senzacionalističke tvrdnje odvraćaju pažnju od ozbiljnog astronomskog rada i globalne saradnje u proučavanju objekata.

Shutterstock/Johan Swanepoel

Daril Silgman, autor prvih opservacija 3I/ATLAS-a, smatra da se radi o običnom međuzvezdanoj kometi, s marginalnim dokazima da je oblikovan slučajno, te da je Loebova interpretacija bez čvrstih empirijskih dokaza.

Monika Gradi sa Open Universityja upozorava da su dokazi za vanzemaljsku tehnologiju "prilično klimavi" te da postoji realna opasnost od mešanja legitimne astronomije s neproverenim senzacionalizmima.

Slično je bilo s Oumuamuaom

Kritičari se takođe pozivaju na radove koji su pokazali da je Oumuamua, prvi zabeleženi ekstrasolarni objekat koji je prošao Sunčevim sistemom, bio prirodna tvorevina.

Primera radi, astronom Ben Zakerman je 2021. na istoj platformi ArXiv argumentirao da bi napredne civilizacije, ako su razvile sposobnost konstruiranja svemirskih objekata kao što je Oumuamua, takođe bile sposobne da koriste sofisticirane svemirske teleskope i interferometre, što znači da ne bi imale interesa da šalju takav rudimentaran brod u udaljeni Sunčev sistem.

Velike tvrdnje traže velike dokaze

Naučna zajednica ističe da objavljivanje hipoteza o vanzemaljskim kreacijama zahteva izuzetno čvrste dokaze – velike tvrdnje traže jake dokaze.

Slavni astronom Karl Sagan još je 1969. upozoravao da želja da se vidi nešto neobjašnjivo može da vodi u emocionalno pristrane zaključke, ali i da prezir prema takvim idejama nikada ne bi smeo da isključi otvorenost uma prema novim fenomenima.