Tvorci vakcina protiv koronavirusa u trci za Nobela

Pojedini naučnici kažu da je to samo pitanje vremena. Ako trud koji je uložen u razvoj vakcina ne bude prepoznat prilikom objave ovogodišnje nagrade u ponedeljak, oni će dobiti nagradu u godinama koje dolaze, preneo je Rojters.

Više od 4,7 miliona ljudi preminulo je od kovida 19 od kada su prvi slučajevi koronavirusa registrovani 2019. godine, a mnoge zemlje i dalje žive pod strogim ograničenjima uvedenim radi sprečavanja širenja virusa. Ali vakcine protiv korone pomogle su nekim bogatim državama da se skoro vrate u normalu, dok druge tek treba da prime velike doze vakcine.

Među onima koje drugi naučnici vide kao potencijalne dobitnike Nobelove nagrade za medicinu su Katalin Kariko, rođena u Mađarskoj, i Amerikanac Dru Vajsman, za svoj rad na vakcinama zasnovanim na mesindžer ribonukleinskoj kiselini (mRNA). Vakcine mRNA koje su razvili Moderna i Fajzer i njegov nemački partner Biontek, uneli su revoluciju u borbi protiv virusa, brzo se proizvode i veoma su efikasne.

"Ova tehnika će pre ili kasnije dobiti nagradu, u to sam siguran", rekao je Ali Mirazami, profesor na Odeljenju za laboratorijsku medicinu na Karolinska institutu u Švedskoj. "Pitanje je kada", istakao je on.

Tehnika mRNA je otkrivena 1961. godine, ali su naučnicima bile potrebne decenije da je oslobode od problema, poput nestabilnosti i izazivanja inflamatornih stanja.

Naučnici se sada nadaju da se u budućnosti može koristiti za lečenje i raka i HIV-a. Katalin Kariko (66) je postavila temelje za mRNA vakcine, a Vajsman (62) je njen dugogodišnji saradnik.

"Oni stoje iza otkrića mRNA", rekao je Mirazami. On je dodao da su možda premladi, jer Nobelov komitet obično čeka dok primaoci ne navrše 80 godina. Nobelovu nagradu je osnovao pronalazač dinamita Alfred Nobel i dodeljuje se za dostignuća u medicini, hemiji, književnosti, miru i fizici.

Ovogodišnji pobednici biće proglašeni od 4. do 11. oktobra, počevši od medicine.