- Nauka -

Nakon ovog saznanja potraga za vanzemaljcima postaje mnogo lakša

Svi koji su u potrazi za vanzemaljcima trebalo bi da imaju otvoreniji um kada je u pitanju sastav atmosfere egzoplaneta, navodi se u novoj studiji.

Izvor: B92
Podeli
foto: thinkstock
foto: thinkstock

“Ipak, ne želimo da sva jaja položimo u istu korpu“, kaže autor studije Univerziteta Vašington u Sijetlu Džošua Krisansen-Toton – “Čak i da postoji život negde u svemiru, nemamo pojma da li je to biti život koji čini kiseonik. Biohemija proizvodnje kiseonika je veoma kompleksna i može biti prilično retka“

Stoga su on i njegove kolege proširili vidike, proučavajući istoriju Zemlje kako bi identifikovali kombinacije gasova koji bi, ako ih zajedno posmatraju bili jak dokaz života. Došli su do dobrog kandidata: metana (CH4) i ugljen-dioksida (CO2), bez značajnog udela ugljen-monoksida (CO).

Kao što pokazuju njihove hemijske formule metan i ugljen-dioksid su vrlo različiti molekuli. Njihova zajednička pojava ukazuje na „atmosfersku neravnotežu“ – termin koji astrobiologe prilično uzbuđuje.

“Dakle, imate ekstremne nivoe oksidacije i teško je to učiniti kroz nebiološke procese bez stvaranja ugljen-monoksida koji je posrednik. Na primer, planete sa vulkanima koji izbacuju ugljen-dioksid i metan takođe će imati tendenciju da izduvaju ugljen-monoksid“, kaže on.

Osim toga, mnogi mikrobi ovde na Zemlju su „pohlepni“ za ugljen-monoksidom.

Traženje jedinjenja u neravnoteži nije nova teorija. Na primer, drugi astrobiolozi su sugerisali da kombinacije metana i kiseonika u atmosferi egzoplaneta predstavljaju snažan znak života.

Nova studija pak, pomaže da se istraživačima prošire vidici da osim kiseonika, koji nije postojao u većem delu istorije naše planete – kiseonik je počeo da se gradi tek 2,5 milijardi godina od nastanka planete - svoju potragu fokusiraju na nešto drugo.

“Ono što je uzbudljivo jeste to da je naš predlog izvodljiv i može dovesti do istorijskog otkrića vanzemaljske biosfere u ne tako dalekoj budućnosti“, kaže koautor studije Dejvid Katling.

Nauka

Srbija dobila prvi Institut od nacionalnog značaja

Institut za fiziku u Beogradu postao je prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Time je Srbija, po ugledu na najrazvijenije države koje odavno prepoznaju koncept nacionalnog instututa, dobila novu vrstu istraživačke ustanove gde se obavljaju prioritetna, vrhunska istraživanja i koncentrišu istraživački napori koji mogu da odgovore na ključne društvene izazove.

Nauka ponedeljak 12.02. 11:06 Komentara: 4

"Kako je fizika dobra kad uzmeš telefon, a ovamo 'Zemlja ravna'"

Istorijski podvig Ilona Maska, odnosno njegove kompanije Spejs X, koja je u svemir poslala automobil marke Tesla raketom “falkon hevi” koja može da prenese dvostruko veći teret od svake druge, bila je glavna vest svetskih medija prošle nedelje. Da li će Ilon Mask zainteresovati mlađu generaciju za nauku, ali i kako opravdati zabrinjavajuće veliki broj teoretičara zavera u Srbiji za B92 govori fizičar doc dr Boža Nikolić sa Fizičkog fakulteta.

Nauka ponedeljak 12.02. 10:28 Komentara: 159
strana 1 od 156 idi na stranu