Ljudska dugovečnost dostigla svoje granice?

Međutim, već nekoliko godina stručnjaci se bave jednim pitanjem: kada će ovaj zamah početi da jenjava? U pojedinim zapadnim zemljama porast očekivanog životnog veka postao je toliko mali da je gotovo neprimetan.

Neki istraživači u tome vide znak da se približavamo "biološkoj granici ljudske dugovečnosti", dok drugi smatraju da još uvek ima prostora za napredak. Posmatranje samo nacionalnih podataka ne može dati konačan odgovor. Iza prosečnog životnog veka jedne zemlje kriju se vrlo različite, regionalno specifične stvarnosti.

Upravo to su pokazali rezultati studije, nedavno objavljene u časopisu Nature Communications, piše Live sciense.

Evropska studija bez presedana

U okviru  istraživanja prikupljeni su podaci o mortalitetu i demografiji iz nacionalnih statističkih zavoda 13 zapadnoevropskih zemalja, uključujući Španiju, Dansku, Portugal i Švajcarsku.

Najpre su se usklađivali originalni podaci, zadatak koji se pokazao ključnim, jer su se regioni razlikovali po veličini, a podaci su varirali po detaljnosti u zavisnosti od zemlje.

Zatim se ponovo izračunavao godišnji porast očekivanog životnog veka pri rođenju za svaki region u periodu od 1992. do 2019. godine – pokazatelj koji odražava smrtnost u svim starosnim dobima.

Uticaj korone

Složene statističke metode omogućile su da se izdvoje glavni dugoročni trendovi, zanemarujući kratkoročne oscilacije izazvane, na primer, toplotnim talasom 2003. godine ili snažnim sezonskim epidemijama gripa 2014–2015. godina 2019. uzeta je kao krajnja tačka analize, jer je još uvek prerano proceniti da li je pandemija koronavirusa ostavila dugoročne posledice na ove trendove ili je njen uticaj bio ograničen na period 2020–2022.

Dobijeni rezultati pružaju do sada najširu sliku regionalnih kretanja dugovečnosti u Evropi tokom gotovo tri decenije, iz koje su izdvojena tri ključna nalaza.

Prvi nalaz: Ljudska dugovečnost nije dostigla svoj limit

Prva poruka studije jeste da granice ljudske dugovečnosti još uvek nisu dosegnute. Ako se fokusiramo na regione koji prednjače po očekivanom životnom veku, ne primećuje se usporavanje napretka.

Ovi regioni i dalje beleže godišnji porast očekivanog životnog veka od oko dva i po meseca kod muškaraca i približno mesec i po kod žena – stopom sličnom onoj iz prethodnih decenija. Godine 2019. među njima su bili regioni severne Italije, Švajcarske i pojedine španske pokrajine.

U Francuskoj su to Pariz i njegova okolina, poput departmana O-de-Sen i Ivlin (za muškarce i žene), zatim regija Anžu i oblasti uz granicu sa Švajcarskom (za žene). Te godine očekivani životni vek dostigao je 83 godine za muškarce i 87 godina za žene.

fizkes/Shutterstock

Drugim rečima, uprkos čestim zabrinutostima, nema naznaka da je napredak u produženju života dostigao "stakleni plafon"; produženje očekivanog životnog veka i dalje je moguće. To je važan rezultat koji opovrgava alarmističke tvrdnje – prostora za napredak ima.

Drugi nalaz: Regionalne razlike od sredine 2000-ih

Slika je nepovoljnija kada se posmatraju regioni sa zaostajućim stopama očekivanog životnog veka. Tokom devedesetih i ranih 2000-ih, ovi regioni beležili su brze dobitke, brže nego drugde, što je dovelo do približavanja regionalnih razlika u Evropi.

Međutim, ovaj "zlatni period" završio se oko 2005. godine. U najugroženijim regionima – poput istočne Nemačke, Valonije u Belgiji ili pojedinih delova Ujedinjenog Kraljevstva – rast očekivanog životnog veka značajno je usporen, gotovo zaustavljen. Kod žena nijedan francuski region nije spadao u ovu grupu, ali kod muškaraca jesu pojedini departmani regiona O-de-Frans.

Danas se Evropa deli na avangardne regione koji nastavljaju napredak i na zaostale regione u kojima se dinamika usporava ili čak preokreće. Ova regionalna divergencija u suprotnosti je sa procesom približavanja iz devedesetih godina.

• Šta krije krv najdugovečnijih ljudi na svetu: Da li je ovo ključ dugovečnosti
• Muzika pomaže u prevenciji demencije

Treći nalaz: Presudna uloga smrtnosti između 55. i 74. godine

Šta objašnjava ovaj zaokret? Analiza smrtnosti po starosnim grupama pokazuje da se regionalne razlike ne mogu objasniti porastom smrtnosti odojčadi (koja ostaje vrlo niska), niti smrtnošću osoba starijih od 75 godina (koja svuda nastavlja da opada). Ključ leži u smrtnosti oko 65. godine života.

Tokom devedesetih zabeležen je nagli pad smrtnosti u toj dobi, zahvaljujući dostupnosti kardiovaskularnih terapija i promenama rizičnih ponašanja. Međutim, od 2000-ih ovaj napredak je usporen. U nekim regionima poslednjih godina rizik od smrti između 55. i 74. godine čak je porastao.

To je naročito izraženo kod žena u mediteranskim obalnim regionima Francuske, kao i u većem delu Nemačke. Upravo su ove srednje godine presudne za ukupnu dinamiku rasta očekivanog životnog veka, jer se veliki broj smrtnih slučajeva događa u tom periodu. Zastoj ili porast smrtnosti između 55. i 74. godine dovoljan je da naruši ukupni trend.

Iako naša studija ne omogućava precizno utvrđivanje uzroka, postoje indicije koje treba dalje naučno ispitati. Među njima su rizična ponašanja poput pušenja, konzumacije alkohola, loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti – faktori koji se snažno ispoljavaju upravo u tim godinama života.

Ekonomska kriza 2008. godine dodatno je produbila regionalne razlike. Neki regioni su dugoročno pretrpeli posledice, uz narušeno zdravstveno stanje stanovništva, dok su drugi nastavili da napreduju zahvaljujući koncentraciji visokoobrazovanih i dobro plaćenih radnih mesta. To pokazuje da dugovečnost ne zavisi samo od medicinskog napretka, već i od društvenih i ekonomskih faktora.

• Šta jesti da biste živeli duže: Istraživanje tvrdi da je ova dijeta najbolji izbor
• Želite dug život? Ove tri navike mogu da pomognu
• Kinezi na korak do "leka koji zaustavlja starenje": "Ova pilula je Sveti gral"

 

Šta dalje?

Izveštaj nosi dvostruku poruku. Da, moguće je produžiti očekivani životni vek – regionalni "šampioni" Evrope to potvrđuju, jer i dalje beleže stabilan rast bez znakova zasićenja. Međutim, taj napredak nije ravnomerno raspoređen. Već petnaest godina deo Evrope zaostaje, pre svega zbog porasta smrtnosti oko 65. godine života.

Shutterstock/imtmphoto

Budućnost ljudske dugovečnosti, čini se, manje zavisi od postojanja hipotetičke biološke granice, a više od naše sposobnosti da smanjimo razlike u očekivanom životnom veku. Ako se trenutni trendovi nastave, Evropa bi mogla postati dvostepeni sistem: manjina regiona nastaviće da pomera granice dugovečnosti, dok će većina beležiti stagnaciju.

Zapravo, pitanje više nije samo koliko dugo možemo produžiti život, već – koji delovi Evrope imaju priliku da to postignu.