Još jedan 1. decembar bez vakcine protiv HIV-a

Svet 1. decembra obeležava Međunarodni dan borbe protiv sidea, ali, kao i u prethodne tri i po decenije, čini to bez vakcine koja bi zaštitila ljude od virusa humane imunodeficijencije (HIV).

Jedan odgovor leži u izostanku političke volje i velikih ulaganja koja su podstakla razvoj vakcina protiv koronavirusa.

HIV brzo mutira

Drugi je u složenosti HIV-a, otkrivenog 1983. godine.

"Naučnike koji razvijaju vakcinu za kovid brine da li će ona moći da se obrani od nekoliko varijanti", navodi se u junskom izveštaju Međunarodne inicijative za vakcinu protiv side (IAVI).

"Ali kada je reč o HIV-u, postoje milioni i milioni različitih virusa što je rezultat njegove sposobnosti da brzo mutira...To je taj zapanjujući nivo raznolikosti s kojom mora da se bori svaka vakcina protiv HIV-a", dodaje se.

"Iako većina ljudi može prirodno da se oporavi od prvobitne zaraze koronavirusom i da tako stekne imunitet, to nije slučaj s HIV-om", rekao je Olivije Švarc, direktor Odeljenja za viruse i imunitet na pariskom Institutu Paster.

"HIV mutira mnogo brže nego kovid i zato je teže proizvesti takozvana široko neutralizujuća tela koja će sprečiti zarazu", rekao je Švarc.

Tek šačica ljudi prirodno proizvodi ta antitela kad su izloženi HIV-u.

Istraživanje vakcina protiv HIV-a podrazumeva proučavanje takvih retkih reakcija, razumevanje načina na koji deluju i pokušaja njihovog replikovanja u imunološke sisteme zdravih ljudi.

Proučava se nekoliko desetina vakcina, a među njima je ona američke kompanije Moderna, koja nastoji da koristi mRNA metodu poput one za vakcinu protiv kovida.

To znači "usmeravanje imunog sistema, korak po korak, da podstakne proizvodnju antitela koja mogu da se suprotstave HIV-u", objašnjava se u izveštaju, ali i dodaje da se tehnika u ovom slučaju do sada pokazala komplikovanom, jer uključuje prvobitnu dozu vakcine za aktiviranje važnih B-stanica pre nego što se sa nekoliko doza vakcina pokuša podsticanje proizvodnje niza antitela.

Mogućnost vizualizacije napretka dala je istraživačima nadu, a neki kažu da je u velikoj meri za to zaslužna pandemija.

"Proteklih nekoliko godina došlo je do neviđenog porasta razumevanja imunog sistema", rekao je za AFP Seravit Bruk-Lende iz francuske organizacije "Sidaction".

Čak i uz prividna otkrića, Bruk-Lende misli da napredak u razvoju "nije dovoljan da bismo mogli da kažemo da ćemo uskoro imati vakcinu protiv side".

Premalo ulaganja

Naučnici koji razvijaju vakcine kažu da im nedostaje novca.

"Premalo je to tržište za farmaceutske grupe i nedostatak ulaganja razočarava", rekao je Nikolas Manel, direktor istraživanja na francuskom Nacionalnom institutu za zdravstvo i medicinska istraživanja (INSERM).

"Mnogi istraživači su vrlo motivisani, ali moraju da se zadovolje sredstvima koja imaju."

U nedostatku vakcina, fokus je istorijski bio na promociji preventivnih mera kao što su seks uz korišćenje zaštite, čiste igle i uopšte bolji pristup zdravstvenoj zaštiti marginalizovanom stanovništvu.

Oko 38 milliona ljudi širom sveta živi s virusom.

Monsef Benkiran, voditelj istraživanja pri Institutu za ljudsku genetiku u Francuskoj, ukazao je na medicinska dostignuća koja su brojnim ljudima s HIV-om omogućila duži i zdraviji život.

Terapija za lečenje HIV-a kojom se smanjuje količina virusa u telu zaražene osobe danas može značajno da smanji ili ukloni mogućnost njegovog prijenošenja na drugu osobu.

Međutim, Benkiran upozorava da mnogi nemaju pristup tim terapijama, dok se oni koji imaju bore s pridržavanjem režima terapije.

"Uprkos boljem pristupu lečenju, još uvek ima problema s tim da se ljudi stvarno pridržavaju režima lečenja, čak i u Evropi", rekao je Benkiran.