"Korona može da ošteti plodnost muškaraca, ali to nije trajno"

Doktorka Mitrović Jovanović, koja je i načelnica dnevne bolnice GAK Narodni front, rekla je da je ovo još jedna potvrda toga da kod kovid infekcija "nije ugrožena samo starija populacija, već naprotiv, mladi ljudi, koji nisu završili reprodukciju, kao i ljudi u reproduktivnom periodu".

"Uočena je velika razlika između uticaja koronavirusa na neplodnost muškarca i neplodnost žene. Imajući u vidu da se zna kako virusi deluju i kakav je mehanizam njihovog uticaja potencijalno na neplodnost, slično se dešava i u slučaju koronavirusa", navela je ona.

Objasnila je i da kada se uporede muški i ženski reproduktivni sistem, "znamo da su jajnici žena naviknuti na temperaturu od oko 37 stepeni celzijusa".

"Testisi su, s druge strane, anatomski izmešteni van tela upravo zbog toga što su vrlo osetljivi na visoku temperaturu... Tkivo testisa je osetljivo iz više razloga, pre svega što se u njima nalazi izuzetno veliki broj A-Ce-2 receptora preko kojih koronavirus ulazi u ćeliju našeg organizma", objasnila je ona.

Kaže i da ulaskom u ćeliju testisa RNK korone prepisuje se u DNK i pokreće se sinteza proteina koji su neophodni za dalji opstanak virusa u ćeliji. To, dodaje, remeti procese koji se dešavaju u testisima: proces produkcije testosterona i utiče negativno na spermatogenezu, objasnila je profesorka, prenosi RTS.

Ilustracija/Foto: depositphotos/Wavebreakmedia

Drugi mehanizam je uticaj ovog virusa na porast telesne temperature.

"Zbog svih tih razloga ne postoji simetričan efekat kovid infekcije na plodnost žene i muškarca. U ovom trenutku su muškarci ugroženiji, ali generalno, efekat je mali. Odnosi se samo na produžene i teške forme bolesti. Muška reprodukcija u odnosu na žensku je proces koji se obnavlja. Samo je važno da tokom te infekcije ne dođe do trajnog uništenja plemenitog tkiva testisa", rekla je doktorka Mitrović Jovanović.

Muškarci, za razliku od žena, kojima biološka reproduktivna sposobnost opada posle 40. godine, mogu da budu plodni i sa 50, 60 i više godina. Njima se sa godinama smanjuje plodnost, ali ne prestaje na isti način kao kod žena ulaskom u menopauzu.

"Spermogeneza se regeneriše. Proces proizvodnje spermatozoida u testisima je 73 dana. Što znači da posle tog vremena trebalo bi da krene nova spermatogeneza, tako da ako je spermogram posle preležane kovid infekcije lošiji, ne bi trebalo donositi negativan prognostički efekat i dodatno dizati tenziju", rekla je profesorka i dodala:

"Samo je potrebno uz visoke doze vitamina, o kojima pričamo već mesecima, i adekvatnu terapiju, ponoviti spermogram za dva i po, tri meseca, a potom na šest meseci."

Zbog ovoga su studije sa ograničenim značajem jer još ne postoji podatak da li su oni pacijenti koji su posle kovida imali loš spermogram, i pre infekcije imali dobar ili loš spermogram ili je to posledica kovida. Ne zna se i koliko će taj uticaj na spermatogenezu trajati, što će moći da se zna tek za godinu, do dve, istakla je doktorka.

"Ovoga trenutka samo znamo da kovid utiče u aktivnoj infekciji. Da smanjuje plodnost, kao i dva i po meseca posle infekcije. Posle tri do četiri meseca kada se osoba potpuno izleči, ukoliko vodi zdrav život i primenjuje higijensko-dijetetski režim, može se očekivati da se potpuno regeneriše proces spermatogeneze", dodala je.

Upravo iz tog razloga je bitno vakcinom zaštititi i ovu populaciju kako bi sačuvali reproduktivno zdravlje.