Iza 7 slova krije se nešto najvažnije što treba da znate o koronavirusu

"Virus se genetski malo promenio, ali se nije promenio u pogledu svoje sklonosti i sposobnosti da izazove bolest i smrt", bile su reči vladinog glavnog naučnog savetnika Patrika Valensa još u septembru kada je pred nacijom govorio o naglom porastu slučajeva kovid 19 - i o tome šta je trebalo preduzeti po tom pitanju.

Izvor: B92
Podeli
Foto: depositphotos/Krisdog
Foto: depositphotos/Krisdog

Njegove reči donele su određenu utehu jer smo otkrili da virus genetski nije prerastao u nešto daleko gore, ali takođe i zaprepašćenje jer smo shvatili da virus vremenom nije postao manje smrtonosan.

Trenutno znamo da postoji sedam ključnih sojeva virusa koji cirkulišu širom sveta. To su: GR, G, GH, O, S, L i V.

Istraživači sa Univerziteta u Bolonji ranije ovog leta su proučavali genetsku strukturu virusa da bi procenili kako se on proširio i mutirao tokom putovanja preko kontinenata.

Sugerisali su da je originalna verzija virusa soj L koji se pojavio u decembru prošle godine u Vuhanu.

Prva mutacija virusa jeste soj S, koji se proširio početkom ove godine, a prema njihovoj studiji od sredine januara, postoje dva dominatna soja V i G.

Soj G je najrasrostranjeniji i naučnici su ustanovili da je on krajem februara mutirao u sojeve GR i GH.

O soj označava ostale sojeve na koje istraživači paze.

Važno je nadgledanje mutacija

Naučnici prate mutacije kako bi otkrili nekoliko važnih stvari, među kojima je i njihov uticaj na antivirusne lekove kakav je remdesiv, rekao je za "Hafington post" virusolog dr Džulijen Tang sa Univerziteta u Lesteru u Engleskoj.

Foto: depositphotos/bezikus
Foto: depositphotos/bezikus

Važno je pripaziti i kako mutacije mogu uticati na kliničku sliku pacijenata i prenosivost bolesti, kao i na efikasnost vakcina.

Zna se trenutno da virus mutira relativno sporo, što jeste pozitivan podatak, ali i da mutira znatno sporije od virusa gripa.

Koautor o mutacijama korone dr Federiko Đorđi rekao je da je virus SARS-CoV-2 već optimizovan na ljude pa da se zato ne razvija brzo, odnosno da je postao "toliko dobar da nas zarazi" da ne mora da se trudi, pa se ni ne dešavaju brze mutacije virusnog opterećenja.

Činjenica da je virus stabilniji sugeriše da će vakcina kovid 19 "verovatno ostati stabilna i efikasnija duže od vakcine protiv gripa", kaže dr Tang, te dodaje da je manje verovatno da će se pojaviti "virusne mutacije koje će zaustaviti dejstvo vakcine u kratkom roku".

Uprkos tome, dr Tang ističe da postoje neki drugi izazovi sa vakcinom koje treba razmotriti.

"Ne znamo koliko će imunitet izazvan vakcinom (čak i ako vakcina deluje kako se očekuje) zapravo trajati - i to će se razlikovati među pojedincima, baš kao i kod vakcina protiv gripa", objašnjava on.

"To nećemo moći da znamo sa sigurnošću sve dok vakcine ne dobiju dozvole i ne budu distribuirane u široj populaciji neko vreme, možda najmanje jednu do dve godine."

strana 1 od 72 idi na stranu