Preventivna mastektomija dojke o trošku Fonda, biće lakše i do perike

To će važiti za sve žene kojima ova intervencija bude urađena nakon stupanja na snagu novog zakona, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri.

Profesor dr Radan Džodić, onkološki hirurg i direktor Instituta za onkologiju Srbije, za „Zdravlje vodič “ objašnjava da će novi propis omogućiti ženama koje imaju genetske predispozicije za razvoj raka dojke da mastektomiju ne urade samo na oboleloj dojci, već preventivno i na zdravoj.

"Kod žena koje u porodici imaju slučajeve da su im već obolele majka ili sestra operaciju treba uraditi obostrano, jer postoji ogromna šansa da u budućnosti oboli i druga dojka", objašnjava naš sagovornik.

"Odabir tipa rekonstrukcije bi trebalo da bude primeren svakoj pacijentkinji ponaosob. To nije estetska, već rekonstruktivna operacija. Socijalno je do sada pokrivalo samo intervencije na oboleloj dojci, tako da će ovo biti dodatni kvalitet za žene koje se suočavaju sa ovim problemom."

Džodić napominje da nisu sve žene kandidati za rekonstrukciju i da je u nekim slučajevima, kada je kancer uznapredovao ona zabranjena, jer će se pojaviti recidiv.

"Ponekad je estetski poželjno prilagoditi zdravu dojku kako bi se poboljšala simetrija zdrave dojke i one koja je rekonstruirana", priča profesor Džodić.

"Kod nekih pacijentkinja treba podići, povećati ili smanjiti zdravu dojku kako bi se postigao optimalni rezultat koji će ženi omogućiti brži oporavak i duži i kvalitetniji život".

Ovaj problem je u žižu javnosti dospeo pre pet godina kada je američka glumica Anđelina Džoli priznala da se podvrgla dvostrukoj mastektomiji kako bi otklonila rizik da oboli od raka dojke ili jajnika. Ona je imala genetsku predispoziciju da oboli od ove opake bolesti, od koje je njena majka prerano umrla.

Potpredsednica Udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke „Budimo zajedno“, Gordana Prvulović, za „Zdravlje vodič“ kaže da će ova mogućnost mnogo značiti operisanim ženama, naročito mlađoj populaciji. Nijedna žena ne zaslužuje da živi bez osnovnog simbola ženstvenosti, ali mnoge nemaju izbora.

"Ako ova mera bude zaživela to će za mnoge biti veliko olakšanje, jer su neke od naših članica morale da izdvoje i do 2.000 evra za estetsku rekonstrukciju", navodi Prvulović.

"Nijednoj ženi nije lako da se suoči sa tako drastičnom promenom izgleda posle operacije, ali to najteže podnose one najmlađe. Njima će najviše i značiti ova mogućnost, dok se starije pacijentkinje uglavnom odlučuju za nošenje proteze.

Naša sagovornica ističe da zakon donosi još neke novine, za koje se ovo udruženje zalagalo. O trošku zdravstvenog osiguranja sada će i novi grudnjak i protezu moći da dobiju jednom godišnje. RFZO će snositi i deo troškova za kupovinu perike.

"Ženama najteže padne to što će izgubiti kosu", ističe potpredsednica udruženja.

Ona, međutim, brzo poraste i posle sve bude dobro. Ipak, nijedno prethodno iskustvo koje čuju ne može da iskoreni taj strah i brigu zbog trenutnog gubitka kose. Fond će odobriti po 5.000 dinara za kupovinu perike, ali one koštaju mnogo više, pa ostatak mora da doda sama pacijentkinja. Udruženje je dobilo nekoliko perika od donatora, pa ih praktično iznajmljujemo članicama dok su im potrebne.Cena perika zavisi od toga da li se radi o prirodnoj dlaci ili je reč o sintetičkim perikama. One sa veštačkom dlakom koštaju od 8.000 do 11.000, dok su one od prirodne kose i do 40.000 dinara.