Čaša vode pod upitnikom

Mikrobiološko zagađenje vode kod nas nikada ne prelazi dozvoljeni nivo. Slučajno može da se dogodi, na primer, prskanje cevi, prodiranje materija iz kanalizacije i sl., kada mogu da se pojave epidemije lokalnog karaktera. Tada govorimo o hidričnim epidemijama, koje su opisane u stručnoj literaturi.

Međutim, savremeni razvoj tehnologije, nadgledanje vodovodnog sistema, stalno uzimanje uzoraka vode i praćenje mikrobiološkog statusa stvaraju uslove da naši vodovodi budu održavani na visokom nivou. U tom pogledu, ljudi mogu da budu potpuno bezbedni. Mikrobiološka ispravnost vode

Kada govorimo o mikrobiološkoj ispravnosti vode, toleriše se do 5 odsto zagađenosti mikroorganizmima. To znači da od 365 dana voda 17 dana može da bude zagađena mikroorganizmima. Nauka smatra da u tim količinama i u tom odnosu mikroorganizmi ne mogu da nanesu veću štetu ljudskom organizmu.

Postoje mikroorganizmi koji su stalno u vodi, to su tzv. autohtone bakterije. Ako premaše određenu količinu, one mogu da izazovu poremećaje u digestivnom traktu čoveka. Od onih najčešće prisutnih mikroorganizama, tu su tzv. aerobne (one koje koriste kiseonik) i anaerobne (opstaju bez prisustva kiseonika) i bakterije koje mogu da opstanu i u aerobnim i u anaerobnim uslovima. Veliki je broj vrsta bakterija koje se mogu naći u vodi, npr. salmonela, ešerihija koli, sve streptokokne, enterokokne... Tačno je određeno koliko se bakterija dozvoljava u bunarskim vodama i površinskim vodama, dok u vodovodskim vodama ne sme uopšte da ih bude.

Može da se priča i o virusima u vodi, protozoama, algama. Ali, u vodama za piće, njih ne sme da bude.

Kućni filteri

Kućni filteri imaju svoju funkciju. To zavisi, naravno, od toga koji je to tip filtera, koliki mu je kapacitet i kako ga koristite. Ali, svi koji su zasnovani na principima fizičke filtracije, korisni su i dobri. Standardna voda iz česme u sebi sadrži između 300 i 600 različitih supstanci - zagađivača. Kad se propusti kroz filtere za obrnutu osmozu, ostane 10-12 tih supstanci. Znači, voda je besprekorno čista. Te vode su u prednosti u odnosu na sve druge vode.

Opasnost od zastarelih cevi

I tu postoji opasnost. Na primer, beogradski vodovod ima preko 2000km cevi, od toga veliki broj dotrajalih. Sigurno da postoji bezbroj tačaka rizika gde može doći do kontaminiranja vode. Da bi se zaštititila voda, posebno od mikroorganizama, vrši se njena dezinfekcija.

Različitim metodama se u vodu dodaju jedinjenja hlora, tako da u vodi uvek imamo minimalnu količinu hlora (tzv. rezidualnu), od 0,3 do 0,5mg na litar vode, koji štiti vodu na putu kroz cevi do naše česme. Istraživanja su pokazala da hlor, u zavisnosti od koncentracije, vremena uzimanja i sastava vode (posebno organskih susptanci) može da gradi neka jedinjenja koja su karcinogena. Znači, hlor može da ima štetne efekte po zdravlje ljudi. Iskreno rečeno, najbolje bi bilo da pijemo vodu koja je zaštićena drugim metodama, a ne hlorisana.

Opasnost iz bojlera

Voda u bojlerima, u zavisnosti od hemijskog sastava, prisustva organskih materija, dužine trajanja, od količine hlora, a zbog uticaja temperature i stalnog zagrevanja, može da pretrpi određene promene. U zavisnosti od količine organskih materija može da nastane veliki broj jedinjenja (preko 50) koja mogu da budu manje ili više štetna po zdravlje. Zato je bolje da za kuvanje uzimate protočnu vodu, a ne vodu iz bojlera.

Hemijsko zagađenje

Prag tolerancije kod hemijske neispravnosti vode je do 20 odsto. Brojni su faktori koji se prate: pH vode, temperatura i sl. i oni mnogo više variraju. Na primer, sve vode za piće u Vojvodini su hemijski neispravne: poznat je slučaj arsena u vodi u Zrenjaninu, problemi u Somboru, Kikindi, ili, sećate se fenola u vodi u Kraljevu. To je naš veliki problem, ali on nije nepoznat. Stalno ponavljam da te vode mogu da se očiste naprednim tehnološkim načinima prerade, sistemom obrnute osmoze. Ovaj sistem predstavlja budućnost kada je o prečišćavanju reč.

Da li je potpuno čista voda – zdrava?

Često se postavlja pitanje da li čiste vode vrše ispiranje organizma, odnosno odnose minerale. To je velika zabluda, jer većinu minerala unosimo putem hrane, što znači da voda nije izvor minerala koje unosimo. A i kad se pomeša sa našim digestivnim sokovima, ona nije ista kao ona koju smo uneli, tako da ovo mišljenje apsolutno ne stoji.

Izvor: magazin "Zdrav život"