Oprez: Jedete je često, a ova namirnica je proglašena za najotrovniju od svih

U pitanju je peršun, a takav status mu je dala Botanička bašta Vandzbek iz Nemačke, koja ovu titulu dodeljuje već 18 godina, glasanjem korisnika. Krompir je prošle godine proglašen za najotrovniju namirnicu.

Važno je znati da su listovi peršuna potpuno bezopasni, čak i zdravi jer sadrže dosta vitamina (posebno vitamina C) i kalijuma, kalcijuma i gvožđa, beta-karotena i folne kiseline. Opasna strana se otkriva tek kada biljka cveta.

Tamna strana peršuna pokazuje se tek u drugoj godini, kada se razviju cvetne stabljike visoke od 30 do 70 cm, sa neuglednim žuto-zelenim cvetovima, iz kojih se kasnije razvija seme. Cveće nije za konzumaciju, a ni seme jer sadrži peršunovo ulje. Peršunovo ulje sadrži apiol, koji deluje na glatka mišićna vlakna bešike, creva i materice. U prošlosti se peršunovo ulje koristilo za izazivanje abortusa.

Foto: Profimedia

Nemci takođe imaju izraz koji ilustruje koliko je upotreba peršuna bila opasna za žene: peršun stavlja muškarce na konje, a žene pod zemlju. Da pojasnimo, peršun deluje kao afrodizijak za muškarce.

Osim apiola, peršunovo ulje sadrži i miristicin, još jedan otrovan sastojak koji može uticati na centralni nervni sistem i izazvati neke vrste napada. Prema Botanical online, postoje i ksantotoksin i bergapten, koji su fototoksični i reaguju na svetlost i mogu izazvati lezije na koži.

Prema botaničkoj bašti Vandzbek, ima više razloga zašto je peršun izabran za otrovnu biljku godine:

Apiol deluje na glatka mišićna vlakna bešike, creva i posebno materice. Apiol takođe može izazvati alergijske reakcije i oštetiti jetru i bubrege ako se uzima u velikim dozama. Nakon cvetanja povećava se sadržaj apiola u celoj biljci peršuna. Zato treba izbegavati ne samo seme, već i ostatak biljke, uključujući cvetove, stabljike i listove.

Šta možete da uradite?

Pazite da ne berete peršun nakon cvetanja i držite se toga da peršun ponovo sadite svake godine.

Peršun kao biljka

Peršun je dvogodišnja biljka tamnozelenog lišća koja se najčešće koristi kao začin, ima brojna lekovita svojstva i može se konzumirati na različite načine.

U tradicionalnoj medicini peršun se koristi za ublažavanje neprijatnog zadaha, preporučuje se za ublažavanje menstrualnih bolova i grčeva i za lečenje anemije, smanjuje nivo holesterola, deluje kao antioksidans...

Koren peršuna je bogat vitaminom C i gvožđem, a sadrži i velike količine natrijuma. Osim toga, smanjuje nadimanje i loše varenje i jača imunitet. Takođe, peršun je dobar izvor folne kiseline i izuzetno pogodan za zdravlje srca.

Peršun se koristi u mnogim tradicionalnim jelima i odličan je izvor vitamina C, A i K.