Prva tri dana letnjeg računanja vremena su kritična: Povećan broj infarkta i moždanih udara

Prolećni umor već muči mnoge građane, a kada se na njega bude dodao i sat manje sna, to najteže može da bude po ranoranioce i osobe koje već imaju dijagnostikovana kardiovaskularna oboljenja.

Prema rečima dr Radmile Šehić, koja je penziju dočekala u Hitnoj pomoći, statistika pokazuje da je u prva tri dana nakon pomeranja sata zbog letnjeg računanja vremena povećan broj infarkta i moždanih udara.

Ona za Blic zdravlje navodi da je zdravom organizmu potrebno 4 do 7 dana da se adaptira na ovu promenu, da su prva tri ključna, a da posledice mogu da se ublaže nizom mera s kojima treba početi nedelju ili bar 3 do 4 dana pre pomeranja kazaljki.

Uticaj letnjeg računanja vremena na zdravlje

Doktorka Radmila Šehić kaže da je zimsko vreme prirodno i da bi najbolje bilo da se ne prelazi na letnje računanje vremena.

"Na letnje računanje vremena se prelazi da se napravi duži dan, odnosno da se iskoristi za radnu aktivnost, a da se smanji spavanje. A najnormalnije vreme je ovo sad, zimsko. To je ono prirodno, normalno. Sa druge strane, letnje računanje vremena produži dan, ali skrati san, i to direktno, ali stvarno direktno utiče na zdravlje, na naš biološki sat. Ako se nešto spolja desi kao atak, kao što je pomeranje sata, onda se remeti i naš biološki sat i bioritam", objašnjava dr Radmila Šehić.

Prva tri dana povećan broj srčanih i moždanih udara

To pokreće mnoge tegobe koje su, na svu sreću, kratkoročne prirode.

"Kod ljudi koji su već zdravstveno ugroženi može da izazove pogoršanje njihovog trenutnog stanja. Raste krvni pritisak i povećava se stres, jer kada se manje spava, makar bili to i penzioneri, to izaziva stres, pošto su i mozak i čitav organizam već navikli na nešto."

Art_Photo/Shutterstock

"Tako da se, unutar tog perioda, a to važi i za klimatske promene, beleži povećan broj srčanog i moždanog infarkta. To se najčešće dešava u prva tri dana unutar tog prilagođavanja", navodi dr Radmila Šehić.

Osobe u najvećem riziku od pomeranja sata

U najvećem riziku su osobe koje imaju visok krvni pritisak i koje su već registrovane kao srčani bolesnici.

"Srčani koronarni bolesnici koji su preležali šlog, recimo, koji imaju problem sa vratnom i moždanom cirkulacijom, pa osobe koje imaju psihičke probleme. Dakle, ugroženost je moguća prva tri dana, a to su ključni dani za adaptiranje organizma na novonastalo merenje vremena", kaže lekarka.

Promenu vremena najlakše podnose deca, mada i kod njih, kako kaže, "može da se primeti njanjavost".

Simptomi koji se javljaju zbog pomeranja sata

Ona navodi da gubitak jednog sata sna dovodi do sijaset simptoma, kao što su:

•     dnevna pospanost,
•     gubitak koncentracije,
•    umor koji ne može da se objasni,
•     razdražljivost,
•     malaksalost,
•     osećaj gubitka ravnoteže uz vrtoglavicu koja je posledično normalno iritacija centralnog nervnog sistema i svih regulatora u organizmu.

"Čak i gubitak apetita. Jer čoveku, dok je takav, nije ni do čega, ni do jela, ni do sprovođenja zdravog načina života, a sve to dovodi i do smanjenog kvaliteta radne sposobnosti. Time su naročito ugroženi oni koji su za volanom, znači vozači pre svega, i svi oni koji su ranoranioci", objašnjava dr Radmila Šehić.

Dodaje da je u tim danima stres vrlo bitan. Pod stresom raste hormon kortizol, koji ubrzava srčani ritam, izaziva nekada i preskakanje srca, a i osobe se trzaju za sve i svašta:

"To je jedna, zaista, vanredna situacija nauštrb hormona radosti. Sve to dođe, kasnije, u red, ali treba prevazići prva tri dana."

Kako prevazići prelazak na letnje računanje vremena

Prelazak na letnje računanje vremena i sat manje sna može se prevazići uz prethodnu pripremu, koju treba početi nedelju dana ranije, ili bar tri do četiri dana pre pomeranja kazaljki.

"Pre očekivanog pomeranja sata, nekih 3 do 4 dana, a ko može i nedelju dana, treba ranije odlaziti u krevet u odnosu na vreme u koje se inače spava. Treba leći bar sat vremena ranije nego što se uobičajeno odlazi."

New Africa/Shutterstock

Istovremeno, treba boraviti na dnevnom svetlu što je duže moguće a ne sedeti u zatvorenom prostoru, u kući. Ako je moguće, na pauzi izaći gde ima sunca, svetla, jer ovo sunce nije ono ubodno letnje, nego prija, podiže raspoloženje, deluje kao antidepresiv. Svetlo preko očiju povećava i vitalnost, i smanjuje sve ovo što izaziva prvi atak tog poremećenog bioritma", kaže dr Radmila Šehić.

Treba izbegavati iritantna sredstva kao što su kafa, gazirana i energetska pića – sve ono što iritira i smanjuje unos vitamina.

"Nasuprot tome, treba povećati unos zdravog, svežeg voća i povrća, jer je tako očuvan svaki vitamin i mineral. Kada smo kod hrane, još je važnije preskočiti večernji obrok, da bi san bio lakši, zdraviji, relaksiran. Težak obrok i tokom spavanja angažuje organe varenja i opterećuje metabolizam", savetuje lekarka.

Bitan unos vitamina C

Svi vitamini su bitni, ali je najvažniji vitamin C, jer je on taj koji podiže imunitet.

"On je taj koji podiže odbranu organizma protiv delovanja i infekcije, a u takvom stresu do kakvog dovodi pomeranje sata i organizmu pada imunitet, pa je podložan infekcijama. Pad imuniteta podrazumeva slabu odbranu organizma i samim tim je meta za novu virusnu i neke druge infekcije."

Shutterstock/Tatjana Baibakova

"Virusi su uvek tu prisutni, ne napadaju organizam koji je sa zdravom odbranom, takvu teritoriju oni ne diraju. C vitamin je najsnažniji antioksidans i vrlo važan za podizanje imuniteta, ali ne kao tablete, nego kroz voće, recimo jabuku i povrće", kaže doktorka.

Značaj popodnevne dremke

Prema njenim rečima, u ovom periodu dobro je došla i popodnevna dremka od pola sata do sat, nikako duža.

"Popodnevna dremka pomaže ljudima da se opuste, relaksiraju, ali samo u početku svih ovih zbivanja, čisto da se vrati energija i da se nadoknadi izgubljeno vreme spavanja, ali vremenom i sam organizam potpuno reguliše bioritam. Osim ako ne doživi komplikacije koje smo već napomenuli, da bi se zdrav organizam, pa čak i starije osobe, adaptirao, potrebno je 4 do 7 dana", kaže dr Radmila Šehić za "Blic zdravlje".