Ove godine sat pomeramo ranije: Dani će biti duži, ali to može imati i negativne posledice

Pomeranje sata dva puta godišnje, u proleće i jesen, praksa je koja već decenijama utiče na svakodnevni život miliona ljudi.

Iako se naizgled radi o jednostavnoj promeni kazaljki za jedan sat unapred ili unazad, ova odluka ima šire posledice na zdravlje, produktivnost, privredu i organizaciju društva.

Uvođenjem letnjeg i zimskog računanja vremena nastojalo se bolje iskoristiti dnevno svetlo i smanjiti potrošnju energije, ali se danas sve češće postavlja pitanje da li ta praksa i dalje ima opravdanje.

• Stiglo je: Mnogi se pitaju kada će ova praksa biti ukinuta VIDEO
• Astronom jasan: Letnje i zimsko računanje vremena gubi svrhu
• Španija pozvala na ukidanje pomeranja sata: "Remeti nam biološki ritam" ANKETA

Rasprave o ukidanju pomeranja sata poslednjih godina su sve intenzivnije, posebno u evropskim zemljama, gde su sprovedena i javna savetovanja na tu temu.

Zephyr_p/ Shutterstock

Dok jedni smatraju da promena vremena donosi određene uštede i duže svetle večeri, drugi upozoravaju na negativne posledice po bioritam, san i opšte zdravlje ljudi.

Ove godine kazaljke na satovima biće pomerene ranije nego prethodne.

Razlog nije nikakva vanredna odluka, već ustaljeno pravilo Evropske unije prema kojem se vreme menja poslednje nedelje u martu, a na jesen poslednje nedelje u oktobru. Kako se raspored dana u kalendaru svake godine razlikuje, tako se menja i tačan datum promene.

U 2026. godini letnje računanje vremena počeće u noći između subote i nedelje, 29. marta. Prethodne godine promena je bila 30. marta, jer je poslednja nedelja u mesecu tada padala dan kasnije.

Kazaljke će 29. marta u dva sata ujutro biti pomerene na tri sata, što znači da ćemo izgubiti jedan sat sna, ali će dani postati duži.

Pravilo je jednostavno: u martu se sat pomera unapred, a u oktobru unazad.