Barselona - može li tim bez mane do evropske krune?

Jedini trofej Evrolige Barselona je osvojila 2003. godine predvođena Dejanom Bodirogom. Od tada nije imala bolji tim nego što je sadašnji, što najbolje potvrđuju rezultati – u dosadašnjem toku Evrolige Barsa je zabeležila samo dva poraza (Partizan i Real), a ubedljivo je prva i u domaćoj ACB ligi. Prošle sezone Katalonci su zaustavljeni u polufinalu od CSKA, a u Pariz dolaze godinu dana iskusniji i sa izmenjenim sastavom, željni da ovaj put eliminišu Moskovljane u polufinalu. Barsa je u tekućoj sezoni atraktivnom igrom u napadu i čvrstom odbranom dominirala parketima širom Evrope, pa u poslednji obračun u ‘gradu svetlosti’ ulazi kao blagi favoriti za titulu.

Španija
Podeli

Put do Pariza: Tim je između dve sezone pretrpeo najviše promena u centarskoj liniji – otišli su Iljasova, Andersen i Santijago, a dovedeni su Moris, N’Dong i Lorbek. Krilna pozicija popunjena je na pravi način dovođenjem Pita Majkela iz TAU-a (sada Kaha Laborala), a dragulj je stigao iz Huventuda u vidu Rikija Rubija, jednog od najtalentovanijih košarkaša na planeti. Uz ostanak velikog dela sastava iz prošle godine, stvoreni su uslovi za vrhunske rezultate.

Za sada sve ide kako je i planirano jer je Barsa tokom većeg dela Evrolige išla u samo u jednom smeru – pobedničkom. U prvoj fazi EL katalonski tim je imao besprekorni skor 10-0, što je jedino uspelo još ekipi CSKA u sezoni 2004/2005. Koliko je Barselona bila superiorna najbolje ilustruje podatak da je u proseku rivale dobijala sa 20,8 poena razlike.

Sezonu su počeli trijumfom nad Fenerbahčeom u Istanbulu sa 82:59, a Majkel se već tada pokazao kao pravo pojačanje jer je ubacio 26 poena (9-10 iz igre, 7sk.). Usledio je lagani trijumf nad Cibonom kod kuće, a najteži posao u prvoj fazi Barsa je imala na gostovanju u Kaunasu.

Iako je Barselona vodila tokom čitavog meča, nekada i dvocifrenom razlikom, domaći Žalgiris uspevao je da zadrži bar iskru neizvesnosti do kraja. Ipak, Barselona je trijumfovala sa 77:70 – Majkel je dao 22, Moris 13, a Lorbek i Lakovič po 11 poena.

Trijumf nad Asvelom bio je očekivan, ali peto kolo i meč sa Montepaskijem u Sijeni definitvno je dokazao Barsinu superiornost. Na jednom od najtežih gostovanja u Evroligi tim Ksavija Paskvala slavio je sa 84:65. Najefikasniji je bio N’Dong sa 19 poena, Mikel je dao 14, Navaro 12, a Vaskes 10.

U prvoj fazi najviše se istakao Pit Majkel, koji je prosečno beležio 14,8 poena i 5 skokova. Iskusni Amerikanac proglašen je i za MVP-ja u novembru:

Do kraja Barsa nije imala ni najmanjih problema – Žalgiris i Fenerbahče su deklasirani identičnim rezultatom (89:55), ništa više problema Katalonci nisu imali ni protiv Cibone u Zagrebu (80:66), a konačne pobede nad Asvelom i Montepaskijem samo su predstavljale ‘šlag na tortu’. Sa deset pobeda Barselona je uputila jasnu poruku “čuvajte se, najbolji smo” ostalim ekipama koje pretenduju na trofej.

U Top16 fazi Barselona je bila u grupi sa Marusijem, Partizanom i braniocem titule Panatinaikosom. Prema očekivanjima, Barsa je na startu lako savladala Marusi u Blaugrani 79:69 – Navaro je postigao 17 poena, a N’Dong je imao 15 poena i 12 skokova. Prvi poraz Barsa je doživela u Beogradu – pod pritiskom publike i čvrste odbrane ‘crno-belih’ Barselona je bila u zaostatku tokom prvog poluvremena, ali je uspela da preokrene i u poslednjoj četvrtini povede sa 54:46. Ipak, Partizan je preokrenuo serijom 12-0 i došao do produžetka, a Majkel je u poslednjoj sekundi dodatnog perioda promašio šut za pobedu.

Prvi put ove sezone Barsa je bila uzdrmana i javnost je sa znatiželjom iščekivala reakciju katalonskog sastava. Uspela je Barselona da dokaže veličinu jer je u naredna dva okršaja pobedila PAO kod kuće i na strani. U Atini je Barsa čak gubila sa 61:50 na šest minuta do kraja, ali je pokazala odlučnost i ogrmnu veru u sebe, što joj je donelo vrlo vredan trijumf.

Plasman među osam najboljih timova Evrope obezbeđen je rutinskom pobedom nad Marusijem u Atini, a u meču bez takmičarskog značaja Barselona se revanširala Partizanu (82:64) i u trijumfalnom raspoloženju čekala je madridski Real u četvrtfinalu.

Barsa je tukla Real gde je stigla ove sezone – u Superkupu, ACB ligi i Kupu Kralja. Najteži posao Katalonci su imali u četvrtfinalnoj seriji Evrolige. U prvom meču u Blaugrani Real je neverovatno agresivnom odbranom držao meč u egalu i čak je vodio sa 60:57, ali je Barselona predvođena Majkelom uspela da preokrene serijom 11-0 (Majkel 8p, ukupno 18) i dođe do vođstva u seriji. Osim Majkela, zapaženi su bili N’Dong sa 14 i Navaro sa 11 poena.

U Realu su znali da je recept bio dobar – ne dozvoliti jurnjavu po terenu, već pozicionom igrom sa dosta kontatka ‘umrtviti’ tempo – ali trebalo je plan sprovesti u delo. To je u drugom meču učinio Ante Tomić (22 poena), za kojeg Barsa nije imala odgovor, pa je Real pobedom 70:63 izjednačio na 1-1.

Sledila su dva meča u madridskom Vistalegreu, a Barselona je ponovo pokazala karakter i već u prvoj četvrtini treće utakmice stvorila je dvocfreni višak koji je čuvala do kraja. Briljirao je Navaro sa 24 poena, a u četvrtom meču isti košarkaš ubacio je 21 i tako trasirao put Barsi ka fajnal-foru.

Onoga trenutka kada je Barselona našla način da o pobedniku odlučuje isključivo realni kvalitet, onoga trenutka kada je počela da igra svoju igru a ne da se prilagođava rivalu, Barsa je izašla na kraj sa Realom i sasvim zasluženo se plasirala na završni turnir 11. put u istoriji.

Ekipa i način igre: Koliko god zvučalo kao fraza, najveći adut Barselone jeste kolektivna igra. U prilog tome najbolje govore brojke – čak 11 košarkaša ima prosek od 10 minuta na parketu, a najviše igra Majkel sa prosečnih 26. Najbolji strelac je Navaro sa 13,9 poena, najbolji skakač Majkel sa 5,1 uhvaćenom loptom, a najbolji asistent Rubio sa 5 asistencija po meču.

Različiti košarkaši postizali su prelomne poene na različitim mečevima. Lorbek je u Kaunasu postigao tri presudna poena kada se Žalgiris približio na -2, u Sijeni je Moris dokrajčio Montepaski sa sedam poena u nizu početkom poslednje deonice, a Lakovič je sa dve uzastopne trojke inicirao povratak u meč protiv Panatinaikosa u Atini. Grimau je atinskim ‘zelenima’ ubacio 17 poena u Blaugrani, Navaro je razbio Real oba puta u Vistalegreu, drugi put uz veliku podršku Rubija (19p)…

Barselonina igra u pozicionom napadu zasniva se na mnogo dodavanja, mnogo kretnji bez lopte i raznovrsnim ‘blokovima’ posle kojih se ostvaruju uvežbane akcije ili se otvara prostor za improvizaciju nekog od brojnih znalaca u timu. To im omogućuje da igraju mirno, strpljivo i da bez panike čekaju pravu priliku da ugroze koš.

Zaštitni znak ekipa Ksavija Paskvala jesu munjeviti kontranapadi, kada za nekoliko sekundi osvoje ceo teren i najčešće efektno završe zakucavanjem ili polaganjem lopte u koš. Osnovni preduslov za kontre jeste granitna odbrana, pa Barsa vrlo često pritiskom na spoljnu liniju rivala dolazi do brojnih ukradenih lopti i laganih poena.

Sistem jeste adekvatno postavljen, ali potrebni su pravi pojedinci da pokrenu mašineriju. Mladi Riki Rubio na početku nije pružao partije na visokom nivou, ali vremenom se prilagodio i igra sve bolje. On počinje sve akcije Barse, lucidnim asistencijama diže publiku na noge i demorališe protivnika, a u odbrani je konstantno nisko u stavu i ima odličan osećaj za ‘krađu’ lopte. U poslednje vreme popravio je i šut, koji mu je najslabiji segment igre, pa se od njega tek očekuju velika dostignuća, iako je i sada veoma kvalitetan košarkaš.

Rubio se rotira sa Jakom Lakovičem, kojem je upravo šut najjače oružje, naročito za tri poena. Na poziciji ‘dvojke’ je zvezda tima Huan Karlos Navaro, a solidno ga odmenjuje veteran Đanluka Bazile. Italijanova značajna vrlina jeste sposobnost da pogodi trojku iz nemoguće pozicije, što je naročito bitno u retkim trenucima kada lopta ne ide tečno u napadu.

U toku ovogodišnje Evrolige Bazile je skoro četiri puta više šutirao za tri nego za dva poena, što najbolje govori o njegovoj ulozi u timu – potrebno je da širi odbranu jer ga nije poželjno ostavljati samog na šutu, a sa druge strane da svaku otvorenu poziciju kazni trojkom.

Pit Majkel nametnuo se kao jedan od ključnih igrača. U napadu daje ogroman doprinos jer je vrlo raznovrstan – ima solidan šut za tri poena, veoma je snažan i odlučan prilikom prodora do kraja, a vrlo često ume da ‘naskoči’ i pogodi šut sa distance. Uz to, vrlo je koristan u skoku iz drugog plana, a duge ruke omogućuju mu da igra odbranu na poželjnom nivou.

Ni centarska linija Barselone nije ništa manje snažna od spoljne, a čini je četverac Moris-Lorbek-N’Dong-Vaskes. Kada napadaju protiv zonske odbrane, ističe se Erazem Lorbek, koji se najčešće pozicionira na visokom postu i ima kvalitet da uputi pravo dodavanje. Slovenac je potpuno sazreo kao igrač, usavršio je igru leđima, a ‘meka ruka’ ne dozvoljava suparniku ni da mu ostavi malo više prostora za šut.

Izuzetno koristan košarkaš je i Bonifas N’Dong – ima veliki raspon ruku, što ga uz odličnu koordinaciju čini ozbiljnim adutom u odbrani, a i u napadu je više nego solidan. Terens Moris više igra licem ka košu jer je najčešće brži od direktnog rivala, a poseduje i odličan šut za tri poena. Fran Vaskes se ističe skočnošću i osećajem za rampu, a sa 209cm visine zapanjujuće je da je uvek među prvima u kontri spreman da iskoristi fascinanatan odraz i zakuca loptu u koš.

Tu su i Sada, Trijas i Grimau, koji umeju dostojno da odmene nosioce igre, a nekada i da preuzmu dotičnu ulogu kao Rodžer Grimau protiv Panatinaikosa. Luboš Barton bio je povređen tokom većeg dela sezone, pa nije mogao da ima značajniji udeo u rezultatima Barse.

Zvezda tima: S obzirom da je Barselonina glavna snaga timska igra, Huan Karlos Navaro ne može se smatrati poglavarom Katalonaca, ali zasigurno može ‘prvim među jednakima’. Iskusni, 29-godišnji bek prošle sezone bio je MVP Evrolige, a ove godine prosečno beleži 13,9 poena i 3,2 asistencije za 25 minuta na parketu. Ima najviše velikih utakmica iza sebe, i klupskih i reprezentativnih, a jedini je iz sadašnje postave koji je 2003. osvojio titulu prvaka Evrope. Upravo bi to iskustvo moglo biti presudno ako nešto krene po zlu za Barsu u meču sa CSKA jer za ruski tim igraju trojica prekaljenih i izvrsnih košarkaša – Džej-Ar Holden, Tradžan Lengdon i Ramunas Šiškausas.

Protiv Reala je Navaro po ko zna koji put dokazao da se na njega može računati u najkritičnijim situacijama jer je u trećem i četvrtom meču postigao ukupno 45 poena.

Odlično koristi blokove svojih centara, a za šut mu je potrebno veoma malo prostora. Ulaz mu nije najjača strana, ali izvanredan šut omogućuje mu da fintom ili hitrim prvim korakom iskoristi nužno usku odbranu suparnika i prodre do koša. Proslavio se šutem jednom rukom sa distance, zbog čega je i dobio nadimak ‘La Bomba’. Navaro ima veliki autoritet kod sudija i zna da iznudi prekršaj, često i prilično teatralno, što ume da iznervira igrače i navijače protivničkog tima.

Trener: Ksavijer Paskval Vives, 37-godišnji trener Barselone, potiče iz Viladekansa, katalonskog sela na 16km od Barselone. Diplomirani inženjer na početku karijere trenirao je nižerazredne timove poput Gave, Kornelje, Santfeliuensa, Olese i Arasene. U Barselonu je došao u sezoni 2004/2005. na funkciju trenera Barselone B u Ligi EBA, a već je naredne godine postavljen za asistenta Dušku Ivanoviću u prvom timu.

Posle dve i po godine kao pomoćnik crnogorskom stručnjaku, Paskvalu je nakon rastanka sa Ivanovićem ponuđen ugovor do kraja sezone i on je 14. februara 2008. postao prvi trener Katalonaca. Sa njim na čelu Barselona je zaustavljena u četvrtfinalu Evrolige (poraz 2-1 od Makabija) i u finalu ACB lige (poraz 3-0 od Taukeramike). Ti rezultati zadovoljili su upravu kluba, pa je Paskvalu na leto ponuđeno da ostane u klubu. Prošle sezone je sa Barselonom osvojio ACB ligu i izgubio u polufinalu Evrolige, a ove godine Barsa je već podigla trofej Superkupa i Kupa Kralja.

Mnogi su skloni da omalovaže Paskvalove trenerske kvalitete činjenicom da u svom sastavu ima vrhunske košarkaše i da su rezultati samo logična posledica toga. Takvi komentari nisu na mestu jer, u sportu smo to videli mnogo puta, i najbolja posada može da ostane neiskorišćena bez pravog kapetana.

Najslikovitiji primer jeste fudbalska sekcija madridskog Reala od pre nekoliko godina, kada veliki broj zvezda na terenu nije delovao moćno jer nije bio ukomponovan na adekvatan način i jer nije postojala hemija i disciplina. Sve to posao je trenera, a Paskval ga za sada obavlja na najbolji način. Pred njim stoji najveći test u karijeri i, ukoliko osvoji Evroligu, više niko neće moći da spori da je Ksavi Paskval jedan od najboljih trenera u Evropi.

Sastav Barselone:
5 Đanluka Bazile (Italija), bek, 192cm, 1975.
8 Đordi Trijas (Španija), krilni centar, 206cm, 1980.
9 Riki Rubio (Španija), plejmejker, 192 cm, 1990.
10 Jaka Lakovič (Slovenija), plejmejker, 186cm, 1978.
11 Huan Karlos Navaro (Španija), bek, 191cm, 1980.
13 Luboš Barton (Češka), krilo, 200cm, 1980.
17 Fran Vaskes (Španija), centar, 209cm, 1983.
21 Bonifas N’Dong (Senegal), centar, 213cm, 1977.
22 Havijer Rabaseda (Španija), krilo, 201cm, 1989.
23 Terens Moris (SAD), krilni centar, 207cm, 1979.
24 Viktor Sada (Španija), plejmejker, 192cm, 1984.
25 Erazem Lorbek (Slovenija), centar, 208cm, 1984.
33 Pit Majkel (SAD), krilo, 197cm, 1978.
44 Rodžer Grimau (Španija), bek, 196cm, 1978.
trener: Ksavijer Paskval (Španija)