Novakova sezona preokreta, od operacije do svetskog trona

Ako se gleda broj osvojenih trofeja, onda bi ova sezona mogla da se uvrsti u red onih u kojima Novak nije napravio svoj najbolji učinak, ali to je samo privid, jer treba imati u vodi brojne okolnosti koje su dovele do toga da 2018. završi sa, za njega, "skromne" četiri titule.

Takav učinak imao je i 2008. kada je osvojio prvi Grend slem trofej, Australijan Open, ali od 2006. do danas, samo je 2006, 2010. i 2017. osvojio manje pehara, ukupno po dva u sezoni.

Bez obzira na sve, proteklih 11 meseci u Novakovom životu bili su ogroman izazov, a posle svega, može se reći da je napravio korak od sedam milja, posebno zbog toga što je sezonu počeo povređen, što je uzrokovalo i pad na 22. mesto na ATP listi, da bi je završio trijumfalno, povratkom na svetski tron.

Na samo njemu svojstven način izdigao se poput mitskog feniksa i pokazao svima da je i dalje gladan velikih titula. Njegova bitka sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom dobila je i ove sezone nekoliko epskih epizoda i svakako, oni će mu biti motiv i u 2019. da nastavi sa pokušajem da ih dostigne po broju grend slem trofeja.

Uz sve to ne treba zaboraviti ni to da Đoković ima 31 godinu i da poput Federera, sada može da bira masterse na kojima će učestvovati, jer ispunjava sva tri kriterijuma koji mu omogućavaju da ne igra obaveznih osam mastersa po sezoni.

Preuranjen povratak, operacija, porazi

Photo by Kevork Djansezian/Getty Images

Prvo tromesečje 2018. godine ostaće upamćeno kao jedno od najslabijih u karijeri Novaka Đokovića. Ali postoji debeo razlog što je Novak u tom periodu beležio takve rezultate.

Generalno, Đoković je drugi deo 2017, propustio zbog povrede lakta. Šest meseci nije igrao, a povredu je, kako se kasnije ispostavilo, tretirao na pogrešan način, verujući da će sve prirodno da zaceli, što je bila pogrešna procena.

Osim toga, na teren se vratio fizički nespreman što se najbolje videlo u paklu Melburna na Australijan Openu na kojem je stigao do osimine finala.

U prva tri kola, uspeo je da pobedi Donalda Janga, Gaela Monfisa i Alberta Ramosa-Vinoljasa, ali je potom naišao na zid u vidu Hjeona Čunga iz Južne Koreje koji je napravio senzaciju pobedom od 3:0.

"Počeo sam da osećam bol u laktu pred kraj prvog seta, imao sam nekoliko takvih situacija. Frustrirajuće je da se niste savršeno izlečili, pošto što ste izdvojili vreme za to. Sada moram da ocenim stvari sa mojim medicinskim timom šta ću da radim u budućnosti", rekao je Novak posle poraza od Čunga.

Nije mnogo čekao. Ubrzo po odlasku iz Melburna operisao je lakat u Švajcarskoj, što je i sam potvrdio početkom februara. Ta operacija uslovila je novi period mirovanja, tako da je ceo februar preskočio što se tiče učešća na turnirima, ali čini se da je požurio sa povratkom.

Ne samo što je zbog delikatnosti povrede bio prinuđen da skrati zamah i napravi promene prilikom servisa, već je fizički nespreman zaigrao na dva mastersa, u Indijan Velsu i Majamiju.

Dva poraza i to već na startu oba tirnira, bila su potvrda da je tako. Danijel Taro ga je pobedio u Kalifornijskoj pustinji, a Francuz Benoa Per na Floridi. I to je bio signal da nešto mora da se menja. Prvi su stradali treneri, Andre Agasi i Radek Šćepanek.

Sa starim snagama je najbolje: Povratak Vajde i Fila-Griča

Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Nije tajna da je Novak sa Andreom Agasijem imao izvesna neslaganja po pitanju igre i daljeg pravca. Amerikanac je nekoliko meseci posle raskida saradnje, koji je usledio poslednjeg dana marta, priznao da je postojao diskurs između njih, ali i da su ostali u dobrim odnosima.

Sa Šćepanekom, za kojeg nije bilo najjasnije odakle on uopšte u Novakovom timu, raskid je usledio svega nekoliko dana pošto je Agasi objavio da je napustio stručni tim srpskog tenisera.

Bila je to ustvari samo uvertira za povratak "drim tima", dugogodišnjeg trenera Marjana Vajde i kondicionog trenera, Austrijanca Gebharda Fila-Griča, sa kojima je prethodnih godina dotakao zvezde.

Početkom aprila objavljeno je da su Vajda i Fil-Grič sa Novakom u Marbelji i da se pripremaju za sezonu turnira na šljaci, na kojoj je Novak branio 1.500 poena iz prošle sezone.

Znaci oporavka počeli su da se vide već u Monte Karlu. Na prvom masters turniru sezone na najsporijoj podlozi, Novak je stigao do trećeg kola (poraz od Dominika Tima), ali nije išlo kako treba u Barseloni, gde je u prvom kolu izgbio od Martina Kližana i na Mastersu u Madridu, gde je u drugoj rundi zaustavljen od Kajla Edmunda.

U Rimu, koji mu je mnogo puta u karijeri bio taličan, pokazao je znake oporavka. Vezao je četiri pobede, došao do polufinala u kojem je izgubio od "kralja šljake" Rafaela Nadala. Dobar uvod za Rolan Garos na kojem je imao najviša očekivanja.

I u Parizu je, u Bulonjskoj šumi, išlo sve relativno dobro. Pobedio je Brazilca Dutra Silvu, Haumea Munara, Roberta Bautistu Aguta i Fernanda Verdaska, ali je onda u četvrtfinalu naleteo na Marka Čekinata koji je slavio u četiri seta. Italijan je dobio dva taj brejka i Novaku je poraz pao toliko teško da je razmišljao da preskoči sezonu turnira na travi.

Poraz na Rolan Garou spustio je Novaka na 22. mesto ATP liste (18.jun). Malo ko je tada verovao da će uslediti furioznih pet i po meseci u kojima je podsetio na svoje najbolje dane u karijeri.

Osvajanje Vimbldona i Amerike

Foto: Getty Images

Nezadovoljstvo zbog poraza u Parizu srećom nije dugo držalo Novaka. Svi u timu su primetili da postepeno napreduje i nije bilo razloga da preskoči sezonu turnira na travi, na kojoj je u prošlosti imao mnogo uspeha.

Uvertira za Vimbldon bio je nastup u Kvinsu, gde je Novak brzo pronašao svoj nekadašnji ritam. Očigledno znatno spremniji posle tri meseca rada sa Filom-Gričom i Vajdom, počeo je da dobija mečeve bez većih problema.

Bez izgubljenog seta je stigao do prvog finala u sezoni u kojem je protiv Marina Čilića imao prednost od 1:0 u setovima i 4:1 u taj brejku drugog seta. Izgubio je taj-brejk sa 4:7, potom i naredni set sa 3:6, ali to nije demoralisalo Novaka, već tu se videlo da loptica ide tamo gde on želi, da ima igru na travi i da na Vimbldonu ima velike šanse.

Povratak u hram tenisa bio je trijumfalan. Pobedio je Tenisa Sandgrena, Horasija Sebaljosa, potom se revanširao Edmundu za poraz u Madridu. Kare Kačanov i Kei Nišikori uspeli su da mu uzmu samo set, a onda je došao možda i meč sezone i polufinale sa Rafaelom Nadalom.

Bio je to fenomenalan duel dvojice šampiona. Brutalan tenis, pet iscrpljujućih setova i Novakova pobeda od 6:4, 3:6, 7:6(9), 3:6, 10:8. Niko nije ostao ravnodušan na takav tenis, bilo je to finale pre finala.

Novak je u meču za titulu iskoristio i to što je Kevin Anderson prethodno imao iscpljujuće mečeve sa Rodžerom Federerom i Džonom Iznerom, sa Amerikancem je odigrao čak 26:24 u setu odluke. Glatkih 3:0 za Novaka, donelo mu je četvrtu krunu na najvećem terniskom turniru.

"Da mi je neko rekao posle Rolan Garosa da će ovo biti moguće, sumnjao bih i sam u to. Istovremeno, postoji deo mene koji uvek veruje u to da imam kvalitet za najviše domete, za najbolji tenis. Kada dođem na turnir, posebno Grend slem, uvek verujem da imam dobre šanse za titulu", rekao je Đoković po osvajanju četvrte krune na Vimbldonu.

Povratak na čelo ATP liste

Photo by Lintao Zhang/Getty Images

Lejver kup, egzibiciono takmičenje koje je ove sezone odigrano u Čikagu, donelo je Đokoviću rrelaksaciju posle napora kojima je bio izlođen na US Openu.

Faktički, bila je to uvertira u finalni deo sezone i poslednja tri turnira na kojima mu se ukazala prilika da se bori za povratak na čelnu poziciju na ATP listi.

Povreda Rafaela Nadala mu je na tom putu mnogo pomogla. Španac, posle predaje u polufinalu US Opena, nije mogao da se takmiči do kraja sezone i Đoković je priliku iskoristio maksimalno.

Na Mastersu u Šangaju odigrao je impresivno, na putu do četvrtog trofeja na ovom turniru nije izgubio ni set, a pobedio je Žeremija Šardija, Marka Čekinata, Kevina Andersona, Aleksandera Zvereva i u finalu Marina Čilića.

Tih 1.000 poena ga je dovelo praktično na samo 215 poena zaostatka od Nadala, a kako se Španac povukao, bilo je jasno da će Novak od 6. novembra i zvanično biti broj jedan.

Šteta je što u Parizu nije uspeo da osvoji titulu, poražen je u finalu od Karena Kačanova u dva seta, ali tokom turnira ga je mučila i prehlada.

Takav je došao i na završno ATP tur finale u Londonu. Ređao je pobede, posebno je bila sjajna ona koju je ostvario u polufinalu protiv Kevina Andersona, 6:2, 6:2, ali u finalu protiv Aleksandera Zvereva nije ga išlo.

Izgubio je u dva seta i tako zavšio sezonu sa skorom od 53 pobede i 12 poraza. Kada se sve sabere, odličan učinak ako se imaju u vidu problemi u prvoj polovini sezone.

Na kraju, svi parametri ukazuju da će Novak i u 2019. biti taj oko kog će se sve vrteti na ATP turu. Grend slem titule biće svakako prioritet, kako je i sam rekao po završetku sezone, ali pre toga mora da se dobro odmori i potom spremi za janauar i odlazak u Australiju gde će pokušati da osvoji sedmu titulu u Melburnu.