Viktor Troicki za B92: Želeli su da mi unište karijeru

Najteži period u životu nalazi se iza njega – posle godinu dana suspenzije, Viktor Troicki vratio sa na teren i za samo četiri meseca došao je do prvih 100. Bio je željan da dokaže da nije zaboravio da igra tenis, u tome je uspeo, a sada sa optimizmom gleda ka 2015. godini. U novogodišnjem intervjuu za B92 Viktor je govorio o kratkoročnim i dugoročnim ciljevima, o tome kako je psihički podneo pauzu, kao i o doping-politici ITF. Takođe, razgovarali smo o Dejvis kupu, autobiografiji Viktorovog uzora Andrea Agasija, o tome čita li šta se o njemu piše u medijima, kao i o trendovima u tenisu.

Saša Ozmo
Podeli

Kada se vratio na ATP tur, Viktor je morao da krene od nule i mnogi su sumnjali da će uspeti da se vrati na ozbiljan nivo tenisa. Međutim, srpski teniser brzo ih je demantovao – već u Gštadu, na prvom turniru po povratku, dobio je Tima i Golubjeva, da bi u tri seta ispao od Verdaska. Do kraja sezone osvojio je dva čelendžera, a u Beču je od kvalifikacija stigao do polufinala.

“U principu sam zadovoljan – cilj mi je bio da uđem u prvih 100, to sam i ostvario. Doduše, sada sam 102, ali primarno je bilo da igram u glavnom žrebu na Australijan openu, što će se i desiti. Mislim da sam mogao i bolje, ali činjenica je da sam igrao samo četiri meseca i da nisam mogao da igram na većim turnirima, što mi je otežavalo put. Mislim da će predstojeća sezona biti još bolja“, počinje Troicki priču za B92.

U situaciji u kojoj se Viktor našao ne bi svako uspeo da sačuva stabilnost u glavi i da pronađe motiv za dalji rad. Međutim, 28-godišnji Troicki se izborio sa ružnom životnom preprekom, ali ne želi više da se vraća u prošlost i uz uzdah nam kaže:

“Mnogo sam govorio o tome, ne želim da se vraćam na to i da razmišljam o tome. To je loša uspomena, ožiljak. Bilo je užasno, ali preboleo sam to na vreme i krenuo da treniram kad je trebalo. Taj period je iza mene, ne želim da ga se sećam, već da gledam napred i da razmišljam pozitivno o nastavku karijere“.

U teškim životnim situacijama najbolje se pokažu istinski prijatelji i oni koji to nisu. Tako je bilo i u Viktorovom slučaju.

“Ne želim da imenujem te ljude (koji se nisu pokazali, prim. aut) – ima njih nekoliko od kojih sam očekivao nešto, ali to nisu bili moji veliki prijatelji. Znam sa kime imam iskreno prijateljstvo, od tih ljudi sam i dobio pravu podršku i na njoj sam zahvalan. Sa druge strane, ima i onih od kojih sam se možda nečemu nadao, a nisam dobio ništa. Možda sa njima i nikada nisam bio u tako dobrim odnosima“.

“Prva pobeda mi je bila najemotivnija“

O jednogodišnjoj pauzi nije bio raspoložen da ponovo govori naširoko, ali kada je priča otišla u pravcu doping-politike ITF, Troicki se pomalo nasmejao i otpočeo:

“O tome mogu da pričam“, rekao je Viktor i videlo se da mu nije svejedno, “Podržavam antidoping kontrole, svaki sport treba da ima provere tog tipa i da testira sportiste. To je sa jedne strane – sa druge, i ITF (Međunarodna teniska federacija) i WADA (Svetska antidoping agencija) prave greške, ali oni štite sebe. To su velike institucije koje ’ne smeju da prave greške’ i zbog toga sam ja ispaštao, baš kao i Čilić. ITF želi da dokaže da postoji i da radi svoj posao, zato se hvataju za svaku moguću sitnicu. Užasno mi je to što žele da upropaste karijere svih tenisera sa kojima uđu u spor – idu na to da se totalno uništi karijera, da se dobije maksimalna kazna. U Čilićevom i mom slučaju želeli su najstrožu kaznu, dve godine suspenzije. To mi je zastrašujuće. Naravno, ako je sportista kriv i ako je pozitivan na nedozvoljene supstance, razumem da treba da se kazni, ali mislim da oni pokušavaju da opravdaju svoju svrhu. Veliki sam protivnik dopinga, nikada nisam ni pomislio na tako nešto, ali niz nesrećnih okolnosti desio se tog dana i izvukao sam deblji kraj“.

Pre povratka na igralište u Viktoru su se odigravale brojne unutrašnje borbe, a osećanja nije bilo lako zadržati u sebi.

“Najemotivnija mi je bila prva pobede posle povratka – potpuno sam se odsekao, umalo mi suze nisu krenule. Osetio sam olakšanje jer sam se zaista brinuo da li ću uopšte ponovo moći da igram tenis. Bio sam stegnut, ogroman pritisak bio je u meni, a posle toga sam osetio veliko rasterećenje“.

“Krajnji cilj mi je ulazak u Top 10“

Potom smo se okrenuli vedrijim temama i budućnosti – već nekoliko nedelja Troicki se nalazi kod svog trenera u Australiji, što je najbolja moguća priprema za ono što sledi.

“Sezonu počinjem u Brizbejnu. I kad sam bio na pauzi, konstantno smo radili na poboljšanju igre, a jedan od osnovih zadataka jeste da pokušam da uđem u teren i da budem malo agresivniji“, rekao je Troicki i potom se osvrnuo na ambicije koje nisu male.

“Ne želim da se opterećujem nekim brojem. Naravno, krajnji cilj mi je da uđem u Top 10, ali ne znam da li će se to desiti ove sezone ili one tamo. Samo hoću da unapredim igru, osećam da napredujem iz dana u dan i zaista verujem da mogu da ostvarim taj cilj. Sve što sam do sada uradio uspeo sam zbog truda i vere u sebe, tako da ni ovo nije nemoguće“.

Kao najveću pobedu u karijeri Troicki izdvaja trijumf nad Ljodrom kojim je Srbiji doneo trofej Dejvis kupa 2010. godine. I ove godine ’Orlove’ čeka veliki izazov na startu – od 6. do 8. marta u prvom kolu Svetske grupe u Kraljevo dolazi selekcija Hrvatske predvođena Marinom Čilićem.

“Cilj nam je da igramo u najjačem sastavu. Želim da igram za reprezentaciju, svi volimo da igramo za našu zemlju i uvek dajemo sve od sebe da što bolje prođemo. Nadam se da ćemo svi biti zdravi. Igramo kod kuće, ali Hrvatska je težak žreb. Očekujem interesantan meč, javnost je sigurno prilično uzbuđena, ali još ima vremena do tada. Mislim da ću do tada podići formu i da ću biti potpuno spreman“.

“Agasijeva knjiga? Malo sam se razočarao“

Česta je predrasuda da je u svetu tenisa postoji različit odnos prema onima koji dolaze iz velikih i moćnih zemalja, nasuprot onima koji dolaze iz malih država poput Srbije. Troicki kaže da to nije osetio na svojoj koži, kao i da je Novak Đoković mnogo doprineo poboljšanju slike koju drugi imaju o Srbiji.

“Bilo je nekih sitnica, ali ne upečatljivih slučajeva, tako da to nije bilo ništa strašno. Novak je od naše zemlje napravio mnogo, svi su čuli za Srbiju zbog Noleta. Uvek sam bio ponosan što sam Srbin, ali sada stranci mnogo više znaju za nas i prepoznaju nas. Sada je to dominantna slika i imamo sasvim normalan odnos sa svima“.

Andre Agasi bio je čovek na kojeg se Viktor umnogome ugledao dok je odrastao. Nakon što je pročitao njegovu autobiografiju “Open“, utisci su mu pomešani.

“Pročitao sam knjigu čim je izašla jer mi je Agasi bio uzor kroz celo detinjstvo. Uvek sam ga pratio, gledao njega – šta radi, kako radi... Bilo mi je interesantno u početku, ali posle sam se malo i razočarao. Nekako mi ga je bilo žao – ja igram tenis zato što volim i ceo život sam to sanjao, da uživam na terenu i da igram sa najboljima. A on je sve to radio iz nekog inata, nikada nije ni voleo tenis... Takođe, razočarao sam se što je priznao da je uzimao drogu – nije to bio doping, nije mu pomoglo na terenu, ali njemu su oprostili zato što je veliko ime. To mi je ostavilo gorak ukus. Ipak, sve u svemu, to je sjajna knjiga – ima stvari koje su veoma zanimljive profesionalnim teniserima. Opisao je u jednoj rečenici potpuno isti osećaj koji i ja imam – kada se probudi na nekom turniru u hotelu u mrklom mraku, a ne zna ni gde je, na kom kontinentu, koliko je sati... To nam se svima događa posle toliko promena i putovanja, izgubiš se i tri-četiri minuta nemaš pojma ni o čemu. Preporučio bih knjigu svakome, ne samo teniserima, pošto je veoma zabavna“.

Agasi u knjizi opisuje i kako je znao da čita šta mediji govore i pišu o njemu, pa smo pitali Viktora ima li i on sličan običaj.

“Sve manje gledam šta piše u medijima. Ranije sam dosta gledao i neki put me je to pogađalo kada izgubim – i komentari i naslovi. Kasnije sam sve manje to proveravao i nisam se opterećivao jer sam se nervirao i gubio energiju bez ikakvog razloga. Svako ima pravo na mišljenje, ali ima toliko nestručnih ljudi, pogotovo kod nas ima ljudi koji su preko noći postali ’teniski stručnjaci’. Sa druge strane, bilo je i situacija kada pohvale u medijima i u javnosti daju dodatnu energiju – uglavnom i posle pobeda više gledam, bude mi puno srce“, kaže nam Viktor i priseća se jedne zanimljive anegdote.

“Jedno vreme smo Janko i ja bili na tapetu nekim navijačima, pa nam je bilo smešno – kad izgubimo, onda odemo da gledamo šta pišu. Isprozivaju nas strašno, u stilu ’vidi ga, izgubio od ovoga’ i slično, a mi se smejemo“.

“Psiholog me opusti i naučim nove stvari“

Tenis neverovatnom brzinom ide napred – profesionalizam je na sve višem nivou, vodi se računa i o najsitnijim detaljima, a to se posle vidi i na terenu.

“Sve se bolje igra, tenis pred 20 godina kao da je bio drugi sport u odnosu na današnji. Mnogo više se trenira, tenis je postao fokus života, svaki detalj je od izuzetne važnosti, ima ih hiljadu u toku dana. Ali što si profesionalniji, to više imaš samopouzdanja jer znaš da radiš pravu stvar – osećaš se bolje kad je teško. Ishrana je recimo važan faktor, većina tenisera pazi šta jede“.

Psihička stabilnost u sportu je često linija koja razdvaja pobedu i poraz, a to je naročito slučaj u individualnom sportu kao što je tenis. Toga je svestan i Viktor.

“Uglavnom sâm sebi pomažem u psihičkoj pripremi za meč ili kroz priču sa trenerom – najvažnije jeste da se odagna pritisak. Išao sam kod nekoliko psihologa koji su mi pomagali, trenutno idem kod jedne doktorke čija pomoć mi je vredna – naučim nove stvari, opusti me i skrene mi pažnju na stvari na koje možda nisam obraćao pažnju, a trebalo je. Pogotovo je to važno u individualnom sportu, pošto je stres veći“, zaključio je Troicki za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)