Labus u blagom vođstvu

Istraživanje Strategic Marketinga obavljeno je između 14. i 18. septembra 2002. na uzorku od 1.656 ispitanika. Uzorak je bio slučajan i reprezentativan za biračko telo u Srbiji (bez Kosova i Metohije), sa statističkom greškom od 5% (+/-1 %.). Treba naglasiti da je septembarsko istraživanje napravljeno u vreme izborne kampanje čiji se efekti primećuju u rezultatima.

Najinteresantniji je, svakako, odgovor na pitanje za koga bi glasali na osnovu ponuđene izborne liste – 29,5% ispitanika se opredelilo za Labusa, 27,4 odsto,  Koštunicu, 11,6 odsto, Šešelja, 4.1 odsto za Živojinovića, 3,8 odsto, Pelevića, 2.2 odsto, Draškovića, manje od 2 odsto su dobili i Pavković i Ivković a za ostale kandidate nije bilo moguće izvesti statistički relevantnu ocenu rejtinga.

Bez ponuđene liste, tamo gde ispitanici odgovaraju spontano, za Miroljuba Labusa se izjašnjava 27,5%, a za Vojislava Koštunicu 26,2%, potencijalnih birača. Treći kandidat po snazi je Šešelj, a od ostalih kandidata  građani, u procentima koji se mogu statistički smatrati pouzdanim, pominju još Živojinovića, Pelevića, Pavkovića, Draškovića i Ivkovića. Broj onih koji odbija da odgovori na ovo pitanje je u padu, ali još uvek je takvih oko 6%, i oni se lako mogu pojaviti kao glasači onih kandidata koji se u značajnoj meri smatraju socijalno nepoželjni (Šešelj, Pelević...)

Broj neopredeljenih je sve manji i sad je pao na 18% procenata. U odnosu na prethodno istraživanje broj onih koji kažu da će sigurno glasati je praktično nepromenjen - 63%.S obzirom da je ovo istraživanje sprovedeno na teritoriji Srbije (bez Kosmeta), i odnosi se samo na stalno prisutno stanovništvo, izlazi da se može računati na više od  tri i po, ali svakako manje od četiri miliona birača, koji će izaći na izbore. Ako bi se ostvarila ovako procenjena izlaznost na izbore, i kada bi se neizlazak na izbore odnosio samo na simpatizere ostalih kandidata, Labusu bi falilo 2,0%, a Koštunici 4,1% glasova da pobedi u prvom krugu. Dominantni utisak je da se mlađi birači opredeljuju za Labusa, dok Koštunica ima prednost kod starijih.

U drugom krugu izlaznost pada za najmanje 11% i dolazi na samu ivicu potrebnog broja da bi izbori bili uspešni, ali Koštunica u tom slučaju dobija veliku većinu glasova drugih kandidata i, na primer u varijanti da on i Labus uđu u drugi krug, dobija sa najmanje 18% prednosti.

U pogledu stranačke opredeljenosti, DSS i DS i dalje dominiraju. DSS je u vođstvu sa 23%, DS ima 21% a na trećem mestu se nalazi SRS sa 10,4% biračkog potencijalan. Četvrti je SPS sa 7.9, a slede SSJ sa 4.1% i SPO sa 2.4%. Od stranaka DOS-a značajniji rejting imaju GSS, LSDV i SVM. Rezultati parlamentarnih izbora bi bili znatno drugačiji ako bi na njima učestvovala organizacija G17 Plus. Tada bi DSS bila najjača stranka sa 21%, druga po snazi bi bila G17 Plus sa 15%, a treća Demokratska stranka sa 14%.

Na pitanje kakav stav treba da zauzme budući predsednik Srbije prema do sada započetim reformama, 39% ispitanika je odgovorilo da novi predsednik treba da ubrza i pomogne započete reforme, 23% da u potpunosti promeni pravac reformi i 23% da delimično promeni pravac reformi. Na pitanje kojim putem je Srbija krenula, 51% ispitanika je odgovorilo "pravim putem", dok 31%  smatra da je put pogrešan.