Spasli smo temelje

Ministri i potpredsednici odlazeće republičke vlade rastrčali su se po Srbiji baveći se izbornom kampanjom, zbog čega se duže čeka na kvorum u pojedinim vladinim odborima – ali su diskusije na sednicama kraće, primećuje premijer Zoran Živković. Objašnjavajući kako izgleda voditi vladu kojoj se primakao kraj mandata, u razgovoru za "Politiku" predsednik Vlade Republike Srbije kaže da je na neki način i lakše raditi pošto odluke koje se sada donose nisu strateškog nego dnevnog karaktera i lakše je doći do saglasnosti.

Ipak, vlada i sada mora da bude maksimalno mobilna i operativna, budući da se upravo događaju veoma važne stvari za Kosovo i Metohiju. – Nisu tu samo odluke koje se tiču Kosova i Metohije. Ali, kada je reč o Kosmetu, vlada ima stabilnu, stratešku politiku prema tom problemu i vrlo je lako donositi dnevne odluke – ističe predsednik republičke vlade Zoran Živković.

• Budući da je vlada bila kompaktna u strateškim odlukama, šta je to uticalo da se izbori ipak raspišu. Koji je to bio ključni momenat za takvu odluku?

– Zašto su raspisani izbori? Zato što Vlada izvire iz parlamenta, a ako parlament nije u stanju da prihvata predloge zakona koje upućuje Vlada, a ti predlozi su usmereni ka tome da se menjaju stvari u Srbiji, da se ide dalje putem progresa, onda je besmisleno da postoji takav parlament pa i vlada. Znači, nije ova vlada pala, nego je faktički raspušten parlament, a posledica toga je da je ovo odlazeća vlada.

Iskušenja malih

• Zašto je došlo do promene raspoloženja u parlamentu?

– To je stanje koje je trajalo jako dugo. Do usijanja je došlo krajem leta ove godine. Izdvajanjem 45 poslanika DSS-a u jesen 2001. podignuta je cena malim strankama u Skupštini, koje su na razne načine pokušavale da naplate svoj broj poslanika u parlamentu. Mnogo je situacija u kojima su male stranke uslovljavale ovu ili onu odluku. To je odbijano i uvek se nalazio način da se iz te situacije izađe, ali konačno je SDP, Orlićev, postavio uslove koji su na ivici, pa možda čak i preko ivice kriminala.

• Koje uslove?

– To su zahtevi da se dobiju neka mesta u izvršnoj vlasti, neka mesta u vladi i oko vlade. To su mesta koja mogu da omoguće da se zataškaju neke istrage koje su vođene. Pominjano je i da je cela stranka u iskušenju jer sa druge strane imaju i novčane ponude, pa je zato teško izdržati te pritiske.

• Možete li da kažete koje istrage je trebalo da budu zataškane?

– Da. Ali mislim da bi svaka izjava vezana za to sada mogla da bude tumačena kao predizborna aktivnost ali dan posle izbora ću vam reći o kojim istragama je reč.

• Čime se najviše ponosite iz perioda vođenja republičke vlade?

– Bio sam predsednik vlade u jednom teškom vremenu, relativno kratkom, ali ono na šta mogu da budem ponosan je to što sam uspeo, čini mi se, da nastavim ono što je premijer Đinđić počeo da radi. Normalno, na drugačiji način, sa drugačijim pristupom i pod drugim okolnostima, pre svega, ali uspeo sam, zajedno sa svojim kolegama, pre svega sa kolegama iz DS-a, da spasem one temelje demokratije i jedne normalne Srbije koje smo postavili zajedno sa Zoranom Đinđićem.

I on bi raspisao izbore. Ne bi dozvolio da ga bilo ko ucenjuje, a posebno ne miševi koji traže neki svoj mali zalogaj u prljavom delu kuhinje. I on bi raspisao izbore i stavio građanima na proveru ono što je urađeno.

Najveća greška

• Jeste li grešili? Gde ste najviše pogrešili?

– Apsolutno. Svako ko radi greši, a najviše greše oni koji ništa ne rade. Mnogo grešaka je učinjeno, ali njih je tek jedan posto onoga što je urađeno. Devedeset devet odsto stvari koje su urađene, urađene su dobro. Najveća greška je nezavršena velika, mirna, plišana revolucija, oktobarska revolucija iz 2000. godine, odnosno 6. oktobar.

• Šta to znači?

– To je bio dan, odnosno dani kada smo mogli da napravimo jasan diskontinuitet u vođenju države. Da napravimo potpuni raskid sa prethodnim režimom. Hteli smo to da učinimo. Jedan deo DOS-a je bio apsolutno za to da se to reši, a drugi deo je bio protiv toga. Onda smo popustili pred kalkulantima iz tog drugog dela DOS-a i to je najveća greška.

• Politički protivnici vam zameraju da je vlast nepoštovanjem zakona destabilizovala institucije.

– Neka nam kažu jednu odluku koja je doneta protivzakonito. Da li je neko podneo krivičnu prijavu protiv bilo kog člana Demokratske strnake? Ja vam kažem – nije.

Mi smo bili svesni toga da je naša istorijska uloga, da je naša misija u ove dve, tri, četiri godine da pomerimo Srbiju sto godina unapred i mi smo to uradili. Srbija se razlikuje...

• Pomerili ste je za sto godina?

– Da. U odnosu na decembar 1999. godine, a sada smo u decembru 2003. godine – sto godina smo napredovali. Uzmite bilo koji parametar - od stabilnosti energetskog sistema, preko inflacije, zaštite ljudskih i manjinskih prava, transparentnosti rada institucija, šta god želite.

Mnogi nisu spremni na jedan takav brzi skok. To je razumljivo. Mi smo znali da je to tako i da većina, znači 51 odsto ljudi u Srbiji, i nije spremna na jedan takav skok. Ali ni kad letite prvi put avionom nije vam prijatno kada polećete i slećete, ali ćete se sledeći put opredeliti da putujete avionom jer je on mnogo brži, efikasniji i bezbedniji nego neki drugi vid saobraćaja. Ovo što smo mi do sada uradili možemo da stavimo u jednu takvu metaforu.

• Da li mislite da ste u nekim situacijama bili neodlučni, ili ste imali previše razumevanja...?

– Govorite o aferama. Možemo to da merimo na dva načina. Ako je nešto učinjeno u roku od dvadeset dana pa pitate da li je to moglo biti učinjeno u roku od 20 sati, verovatno bi odgovor bio da. Ali, kada pogledate s druge strane kako se inače donose takve odluke, kako se donose kod nas i bilo gde u svetu, onda ćete videti da je to najbrža reakcija.

Ako se ne varam, Kolesar i Janjušević su dve-tri nedelje posle objavljivanja te priče već bili van vlade. Da li je to predugo? Možda, ali je bilo za manje od mesec dana. A Pavković? Koliko je dugo Pavković bio na svom mestu. Koliko je dugo Rade Marković bio na tom svom mestu? Koliko je dugo Tomić, vojni obaveštajac, bio na svom mestu? Da li je to bilo sporo ili brzo? Koštunica je Pavkovića čuvao dve godine kao svog najmilijeg.

Problem odličnog đaka

• Kakva je bila saradnja u poslednje vreme sa međunarodnom zajednicom? Zamerili ste joj zbog nerazumevanja.

– Postavili su nam kriterijume veće u odnosu na bilo koga u okruženju. To je onaj problem odličnog đaka od koga se uvek traži više nego što se traži od onih drugih. Pred nas se stavljaju kriterijumi koji su neverovatni. Pola država u Evropskoj uniji ne bi moglo da ispoštuje ono što se sada od nas traži. Verovatno su mogli da nam pomognu na mnogo povoljnije načine, a ne da se ide sa ucenjivanjima koja su bila potpuno kontraproduktivna.

• Zašto izbori nisu bili u junu, kako je predlagao Čedomir Jovanović?

– Predlog da izbori budu u junu su pre svega došli od Duška Mihajlovića, a možda i Čedomira Jovanovića, ne sećam se dobro, ali treba mu verovati. Zato što bi tada na izbore morao da izađe DOS u starom sastavu. Neka, hvala. Ne, hvala. Svaka koalicija je teška, a koalicija sa 18 stranaka, taman da su najbolje na svetu...

• Zašto bi morao da izađe DOS u starom sastavu? Zašto i tada ne biste mogli pojedinačno na izbore, kao sada?

– Kolege iz DOS-a nisu tada zamišljale da Demokratska stranka izađe sama, hteli su da izađemo zajedno. Ne bih da ulazimo u ta partijska pregrupisavanja, već da pogledamo racionalno šta bi se desilo. Taj ogroman rejting koji je Demokratska stranka imala je posledica emocija, jedne tužne emocije.

Ali, ništa se ne bi promenilo. Nisu izbori tu da ova ili ona stranka zasedne u fotelju, nego da se nastave procesi koji menjaju jednu državu i uvode je iz 18-19. veka u 21. vek. Sami ti izbori to ne bi učinili. Bili bismo ponovo u koaliciji, verovatno i sa onima koji su skloni "šibicarenju", a tako Srbija ne može da napreduje.