Vodič kroz Škotsku

KADA OTIĆI

Glavni turistički period je od aprila do septembra, a špic sezone je tokom školskog raspusta u julu i avgustu, kada je smeštaj najskuplji, i u auto kampovima, i u privatnim pansionima i luksuznim hotelima.

Edinburg naročito zna da bude nesnosno pretrpan za vreme perioda festivala u avgustu, tako da ako planirate posetu u tom periodu, najbolje je da unapred rezervišete smeštaj.

Zimi javni transport radi s manje učestalosti i odlazak do škotskih ostrva je ponekad problem, naročito kada je vetar jak. Izvan velikih gradova, pojedine turističke atrakcije su zatvorene od novembra do marta.

Imajući u vidu koliko je Edinburg daleko na severu - nalazi se na istoj paraleli kao i Labrador u Kanadi - očekivali biste da Škotska ima hladniju klimu, ali vetrovi sa Atlantika stižu zagrejani toplom Golfskom strujom koja stiže od jugoistočne obale SAD. Južni planinski delovi čuveni su po blagoj klimi i tamo je na spoljnoj temperaturi moguće gajiti palme i druge suptropske biljke.

Istočna obala ima suvlju klimu nego zapadna - prosek padavina je oko 650 mm - i leti je tamo toplije, a zimi hladnije. Temperatura na obali retko pada ispod 0 C iako u svako doba godine može da bude vrlo hladno zbog vetra koji duva sa Severnog mora.

Zapadna obala ima blažu i vlažniju klimu, sa više od 1500 mm kiše i prosečnom letnjom temperaturom od 19 C. Zapadna planinska regija oko Fort Vilijama je najkišovitiji deo Britanije, a godišnja količina padavina iznosi čitavih 3000 mm.

Statistički gledano, najbolje šanse za lepo vreme su u maju, junu, i septembru; jul i avgust su obično topli, ali znaju da budu i vlažni. Leti dan dugo traje, a na Šetlandskim ostrvima sunce zalazi tek u 11 sati. U Edinburgu će vam se u junu i julu činiti kako nikako da padne mrak. Nasuprot tome, zimi sunce ne izlazi pre 9 ujutro, a mrak pada već u 4.

U aprilu i maju predivna priroda Škotske prošarana je snegom koji se zadržao na planinama i živopisnim divljim cvećem južne Škotske. U junu, a naročito u avgustu, sve je ljubičasto of pupoljaka planinske ruže.

Photo: Umar Saleem

U oktobru, šume Pertšajera i Trosaksa zašljašte jesenjim bojama. Za zimu Škoti kažu da je dreich, što bi trebalo da znači 'dosadno i tmurno', ali nesumnjivo su česti i dani koji su isto tako spektakularni kao i letnji.

CENE I TROŠKOVI

Zbog visoke vrednosti britanske funte, Škotska je skupa destinacija za turiste koji ne dolaze iz Evrope. Hrana, smeštaj i prevoz koštaju prilično; jedino što je zaista ispod cene su odlični muzeji i galerije koje možete posećivati besplatno.

Cena hrane i benzina znatno je viša u zabačenim planinskim delovima i ostrvima na kojima snabdevanje zavisi od feribota. Benzin na ostrvima Hebridi može da bude i do 15% skuplji nego u Centralnoj niziji.

Iznenađujuće, ali Škotska je jedna od najskupljih zemalja za kupovinu škotskog viskija. Ako pogledate cene u unutrašnjosti Evrope, shvatićete da je tamo moguće viski kupiti za oko 60% cene u škotskim prodavnicama. Ipak, škotski viski je najjeftiniji u francuskim supermarketima.

Realističan dnevni budžet za dve osobe koje dele dvokrevetnu sobu, spavaju u pansionima i motelima, i hrane se u restoranima srednje kategorije, bio bi od 35 do 45 funti po osobi. Bekpekeri, koji spavaju u hostelima i samostalno spremaju hranu, mogu da prođu i sa 25 funti dnevno ne računajući prevoz.

Ako putujete sopstvenim autom, dodajte tome 10 do 15 funti za benzin i parkiranje; za rentakar dodajte minimum 23 funte dnevno.

Ako putujete porodično, imajte u vidu da u mnogim hotelima i pansionima postoje sobe za porodice, obično sa jednim francuskim krevetom i jednim ili dva dodatna kreveta, a na taj način možete uštedeti dosta para. Osim toga, za većinu turističkih atrakcija prodaju se diskontne karte za porodice.

NACIONALNI IDENTITET

S obzirom da su toliko dugo živeli naspram tako velikog i moćnog suseda kakav je Engleska, ne začuđuje da je glavno obeležje škotskog identiteta to što nisu Englezi. Kroz čitavu istoriju, Engleska – koju još uvek zovu vekovni neprijatelj – bila je simbol za moć, pohlepu, aroganciju i represiju, a nasuprot tome, Škoti su sebe kolektivno doživljavali kao potlačenog Davida, ljubitelja slobode protiv imperijalističkog Golijata. Škotska nezvanična himna, Flower of Scotland (Cvet Škotske), koja se i dan danas peva na fudbalskim utakmicama, govori o bici kod Benokburna 1314. kada su Škoti porazili Engleze.

Vrhunac odbojnosti prema Englezima Škoti su doživeli tokom vladavine Margaret Tačer 1980-ih, koja je vrlo nepopularni paušalni porez uvela u Škotskoj čitavih godinu dana pre nego u ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva.

Photo: alexlikescoffee

Od kad su laburisti došli na vlast 1997, tenzije su malo popustile, ali neka vrsta ozlojeđenosti i dalje tinja ispod površine. Kad se desi da neki pobednik na međunarodnom takmičenju greškom bude nazvan Englezom umesto Škotom, stotine gledalaca zovu BBC i protestuju.

Danas je rivalitet između Škota i Engleza miroljubiviji i uglavnom se svodi na fudbalske utakmice, na kojima se pobeda Škota nad Englezima slavi više nego osvajanje celokupnog turnira. Kada je jedan škotski političar predložio da Škoti otvoreno podrže engleski tim na Svetskom kupu na kojem se Škotska nije kvalifikovala, ostao je utopljen u salve podsmeha. Desilo se upravo suprotno. Na sve strane u Škotskoj prodavali su se fudbalski dresovi engleskih protivnika na turniru.

Ali, rivalitet je često prisutan i na drugoj strani. Upitan da li bi podržao škotski fudbalski tim ako bi Engleska bila eliminisana iz Svetskog kupa, jedan engleski navijač je odgovorio: "Nemam uopšte problem s tim da podržim škotski tim. Time pokazujem podršku svom sugrađaninu Britancu i izgradnji naših zajedničkih istorijskih veza. A znam i da ih sve to stravično nervira."

NAČIN ŽIVOTA

Škoti žive slično kao i stanovnici drugih zemalja severne Evrope. Nezaposlenost je prilično niska, oko 6%, a prosečan prihod relativno visok - oko 24.000 funti godišnje, što je oko 92% proseka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Škoti, kao i ostali u Ujedinjenom Kraljevstvu, neguju tradiciju duge radne nedelje: jedna trećina građana radi više od 48 sati nedeljno, a jedna šestina čak više od 60 sati. Prosek u Evropskoj uniji iznosi oko 40 sati.

I baš kao što, navodno, Eskimi imaju 40 različitih izraza za sneg, izgleda da Škoti imaju 40 različitih izraza za pijan - olešen, razvaljen, betoniran... bevvied, blootered, hammered, guttered, fleein', fou, steamin', stotious, paralytic, plaistered ili jednostavno pished, samo su neki od izraza.

Nema sumnje da, kao i ostali građani severne Evrope, Škoti uživaju da piju. Za veliku većinu to znači nekoliko pinti piva u pabu ili nekoliko čaša vina uz jelo, ali za značajnu manjinu stav je sledeći: ko se radi, taj se razvali.

Iako Škoti konzumiraju manje alkohola po glavi stanovnika od Francuza, oni to uglavnom rade u formi napijanja, a to znači odlazak u pab u petak i subotu uveče i... lešenje.

S druge strane, Škotska se kontinuirano visoko kotira u istraživanjima kvaliteta života. To je atraktivno mesto za život, sa odličnim društvenim i kulturnim prednostima. U ruralnim oblastima i dalje postoji jak osećaj zajedništva, a on je ponegde prisutan čak i u velikim gradovima.

MEDIJI

Iako London dominira medijskom industrijom u Ujedinjenom Kraljevstvu, Škotska ima sopstveni medijski sektor koji se nesmetano razvija, što je nasleđe duge tradicije izdavaštva u Škotskoj. The Herald (ranije The Glasgow Herald) osnovan je 1783. i danas je jedan od najstarijih novina na engleskom jeziku na svetu.

Televizija STV

BBC Scotland je regionalni ogranak britanskog javnog TV i radio servisa, gde se proizvode i emituju emisije koje odražavaju osoben škotski kulturni identitet. BBC se finansira iz državnog budžeta.

Postoje dve komercijalne televizije u Škotskoj, i to Scottish television (STV) koja pokriva južnu Škotsku i deo zapadnih Visoravni, i Grampian TV koji se hvata u planinskom delu i na ostrvima. STV, Grampian i BBC jedan deo programa emituju na lokalnom gelskom jeziku.

Postoji i zdrav novinski sektor. Cifre govore da na području Škotske (izuzimajući ostatak UK), tri glavne domaće kvalitetne novine (Scotsman, Herald i Press & Journal) prodaju više primeraka nego svih pet londonskih kvalitetnih dnevnika (Telegraph, Times, Guardian, Independent i Financial Times).

RELIGIJA

Iako je hrišćanska crkva igrala veoma važnu ulogu u Škotskoj istoriji, procenat onih koji praktikuju religiju bio je u neprekidnom opadanju tokom 20. veka. Danas samo 6,5% stanovništva ne propušta nedeljnu misu.

Dve najveće crkve su Škotska prezbiterijanska crkva (47%) i Rimokatolička crkva (16%), dok 28% građana nije religiozno. Nehrišćanske religije čine samo 2% stanovništva i to su pre svega islam, hinduizam, sikizam i judaizam.

KNJIŽEVNOST

Najvoljenija književna figura u Škotskoj je pesnik Robert Burns, koji je živeo u 18. veku.

Jedan od najuspešnijih, ali i najplodnijih savremenih pisaca je Ian Benks, koji je od 1984. napisao 21 roman, od koji su 10 SF.

Najpoznatiji škotski pisac svakako je Robert Luis Stivenson (1850-1894), koji je rođen u Edinburgu gde je studirao prava, ali je 1889. otišao da živi na ostrvo Samoa.

Kultna ličnost je i sir Artur Konan Dojl (1859-1930), kreator Šerloka Holmsa, rođen takođe u Edinburgu.

PRIRODA

Škotska obuhvata jednu trećinu površine Velike Britanije, ali ima čitavih 80% ukupne britanske obale i samo 10% stanovništva.

Photo: David Farmer

Zemlja se može grubo podeliti na tri dela – Southern Uplands (Južne visoravni), Central Lowlands (Centralna nizija) i Highlands (Planine).

Najveći deo škotske industrije je raspoređen oko dva najveća grada, Glazgova i Edinburga, gde živi 80% stanovništva.

AKTIVNOSTI

Škotska je idealno mesto za rekreaciju u prirodi i ima ponešto za svakoga, od onih koji uživaju u kratkoj šetnji posle doručka, do adrenalinskih džankija. Iako su pešačenje, golf, pecanje i vožnja bicikla najpopularnije aktivnosti, postoji i sijaset drugih, isto tako zanimljivih.

Za većinu aktivnosti postoji dobra organizacija, klubovi i udruženja, gde turisti mogu da dođu do dragocenih informacija i katkad značajnih popusta. Najbolji izbor brošura o rekreativnim aktivnostima naći ćete na veb sajtovima VisitScotland i VisitBritain.

Pešačenje

S obzirom na divlji, dramatičan i raznovrstan pejzaž, pešačenje je postalo izuzetno popularno i među lokalcima i među turistima. Za svakoga postoji nešto, od kratkih šetnji posle doručka do višednevnih hajkova i osvajanja vrhova od skoro 1000 metara.

Najbolje vreme za pešačenje po planinama je od maja do septembra iako sneg može na najvišim vrhovima da padne i u sred leta. Zimsko planinarenje po najvišim vrhovima Škotske je samo za iskusne planinare.

Vrhovi planine Munro najviši su u Škotskoj i mada su na samo 900 metara visine, smatraju se izazovnim, pre svega zbog žestoke atlantske klime. Vremenski uslovi mogu da budu opasni čak i u toku leta, sa gustom maglom, jakim vetrom i kišom i mrazem.

Na svako iole ozbiljnije pešačenje ponesite odgovarajuću opremu. Rastresita zemlja posle kiše lako postaje bljuzgava: uvek nosite gojzerice ili čizme, mapu i kompas, kabanicu, baterijsku lampu, pištaljku, vreću za spavanje i rezerve hrane i vode – mnogi hajkeri su neplanirano bili prinuđeni da provedu noć na planini. Kad idete na duže šetnje, uvek obavestite nekoga kuda idete i kada planirate da se vratite. Nemojte se oslanjati na mobilni telefon, mada je dobra ideja poneti ga jer može da spase život.

Photo: Eva C

Jedna od najpoznatijih staza je Fife Coastal Path, duga 78 milja, za koju je predviđeno 5-6 dana hoda. Turisti vole i Great Glen Way, dugu 73 milje, koja je otvorena 2002. godine i koja ide pored jezera Loh Nes.

Golf

Škotska je zemlja u kojoj je golf nastao i tamo se igra vekovima. Logično, Škotska je i zemlja u kojoj postoji najviše golf terena po glavi stanovnika. Za više informacija pogledajte www.scotlands-golf-courses.com.

Pecanje

Pecanje je izuzetno popularno u Škotskoj, čije su vode pune lososa, pastrmke, štuke i mnogih drugih vrsta riba. U Škotskoj ima mnogo reka i malih jezera, a naročito je popularno pecanje na varalicu, koje je bliže nekoj umetnosti nego sportu.

Za većinu mesta morate imati ribolovnu dozvolu, koja se kupuje na licu mesta u hotelima ili lokalnim ribolovačkim radnjama. Obično košta oko 15 funti dnevno, ali za neke reke za koje je poznato da su pune lososa – kao što su the Tweed, the Tay i the Spray – dozvole su znatno skuplje.

Vožnja bicikla, posmatranje ptica, jahanje

Putovanje biciklom je odličan način da se upozna Škotska. Najbolji period je od maja do oktobra. Biciklističkih staza ima bezbroj.

Škotska je i raj za posmatrače ptica. U zemlji postoji više od 80 ornitološki važnih prirodnih rezervata.

Obilazak Škotske iz sedla je vrlo preporučljiv, čak i ako niste iskusan jahač. Za više informacija posetite British Horse Society i Trekking & Riding Society of Scotland.

HRANA I PIĆE

Tradicionalna škotska kuhinja se sastoji od osnovnih namirnica: to su solidni, hranljivi obroci, često sa visokim sadržajem masnoća kako bi mogla da se održava telesna temperatura tokom hladnih zimskih dana provedenih na polju ili u ribarenju. Uveče se obavezno jede i nešto slatko, u bilo kom obliku.

Nacionalno jelo i specijaliteti

Haggis je nacionalno jelo po kojem je Škotska najpoznatija i to je neka vrsta jagnjeće sarme, koja se pravi od sitno iseckanih pluća, srca i džigerice jagnjeta, i zvuči na prvi pogled odbojno, ali je vrlo ukusno.

Ono što Škoti u realnom životu najčešće jedu jeste mleveno i pire – mleveno goveđe meso dinstano u luku, šargarepi i umaku, servirano sa pire krompirom. Ukusno je, ugrejaće vas, a i ne morate mnogo da žvaćete.

Doručak

Danas retko ko jede ovsene kaše koje su se jele nekad u Škotskoj, a caffe latte i croissant su sve češća pojava. Doručak koji ćete imati prilike da dobijete u pansionima i hotelima obično se sastoji od voćnog soka i muslija, slanine, šunke, kobasice, krvavice, grilovanog paradajza, pečurki i prženih jaja.

Riba za doručak može delovati čudno, ali nije retka pojava u ribarskim zajednicama.

Supe

Škotski buljon koji se pravi od ovčetine, raži i graška je hranljiv i ukusan, a cock-a-leekie je jaka supa od piletine i praziluka. Česte su i supe od krompira, pogotovo zimi.

Photo: Bill Donnelly

Meso i divljač

Mesožderi će uživati u debelim šniclama svetski poznate govedine Aberdeen Angus. Srnetina je specijalitet u mnogim lokalnim restoranima i često se služi u kremastom sosu od vina ili viskija. A tu je naravno i haggis.

Riba

Škotski losos je svetski poznat, ali postoji velika razlika između gajenog lososa i divljeg, koji je tanji i znatno skuplji. Dimljeni losos se tradicionalno preliva limunovim sokom i jede sa svežim crnim hlebom i puterom. Pastrmka, mlađa rođaka lososa, takođe je prisutna na većini menija.

Jedan od specijaliteta je i Arbroath smokies, lako dimljeni svež bakalar, koji se tradicionalno jede hladan. Popularna je i pašteta od skuše. Sočni škampi, krabe, jastozi, ostrige i dagnje mogu se naručiti u celoj Škotskoj.

Puding

Tradicionalni škotski puding je neodoljivo kremast i visoko kaloričan.

Cranachan je ulupan šlag sa viskijem, ovsenim pahuljicama i malinama.

Athollbrose je mešavina šlaga, viskija, meda i ovsenih pahuljica.

Clootie dumpling se pravi sa ribizlama i suvim grožđem.

Piće

Najpoznatije bezalkoholno piće u Škotskoj je Barr's Irn Bru: slatko gazirano piće, radioaktivno narandžaste boje, koje ima ukus kao žvakaća guma i gotovo da ljušti svu gleđ sa zuba.

Mnogi Škoti se kunu u njegova okrepljujuća svojstva, pogotovo za mamurluk.

Viski

Škotski viski (uvek se piše whisky, bez 'e' – whiskey sa 'e' je irski ili američki), jeste najpoznatiji škotski proizvod i glavna izvozna roba. Viski se u škotskoj proizvodi makar od 15. veka

Pored viskija piju se i likeri koji se baziraju na viskiju, poput likera Drambuie. Ako baš morate viski da pomešate sa nečim drugim, osim sa vodom, probajte whisky-mac – viski sa vinom od đumbira.

U pabovima, stariji Škoti često će naručiti 'half' ili 'nip' viskija, koji posle gase pintom piva.

U škotskim pivnicama proizvode se razne vrste piva. Tržištem dominiraju velike pivare – Youngers, McEwans, Scottish & Newcastle i Tenent's – ali male pivare u principu prave ukusnije pivo, a ponekad i mnogo jače. Dobar primer je Skullsplitter sa ostrva Orkney koje ima 8,5% alkohola.

Točeno pivo se služi u pintama, što je nešto manje od pola litra, i košta od 2 do 3 funte, a može se naručiti i pola pinte. Količina alkohola varira od 3,2% do 8,5%.

Vegetarijanska i veganska ishrana

U Škotskoj postoji otprilike isti postotak vegetarijanaca kao i u ostatku Velike Britanije – između 8% i 10% stanovništva – a vegetarijanizam je nekada imao hipi-studentski imidž, dok je danas postao mejnstrim. Čak i najudaljeniji planinski pab ima makar jedno vegetarijansko jelo na meniju, a u gradovima postoje mnogi restorani specijalizovani za vegetarijansku ishranu. U krajnjoj liniji, svugde ćete naći neki italijanski ili indijski restoran gde možete pojesti nešto bez mesa, kao što su pizza, pasta ili kari.

Ipak, oni koji praktikuju vegansku ishranu, imaće problema izvan Edinburga i Glazgova.

Gde jesti sa decom

Nažalost, u većini restorana u Škotskoj deca su nepoželjna, a u mnogima im se i otvoreno zabranjuje pristup. Prema nedavnom istraživanju, 9 od 10 porodičnih ljudi smatra da u većini britanskih restorana deca nisu poželjna. Jedini način da saznate da li će vas mrko gledati ako ste sa decom, jeste da pitate.

I mada još uvek sporo, stvari se menjaju u gradovima gde u pojedinim restoranima postoje delovi za porodice sa decom.

Imajte u vidu da pabovi koji nemaju restoransku licencu nemaju pravo da usluže osobe mlađe od 16 godina, čak ni samo hranu ili bezalkoholno piće.

Izvor: Lonely Planet