Đaci više uče o vojnim uspesima nego o Tesli, Milankoviću i Pupinu

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija i istoričar Aleksandar Markov kaže da od od entuzijazma profesora zavisi koliko će deca biti upućena u postignućima i staze kojima su do tih postignuća naši naučnici stigli.

"Nijedan od njih u trenutnom sistemu obrazovanja, ne zavređuje ni jedan ceo čas. Na času istorije recimo, u srednjoj školi na trećoj godini prirodnog smera prvi put se pominju sva trojica,odnosno na četvrtoj društvenog smera i to u okviru jednog časa", kaže Markov i dodaje da se udžbenicima istorije više prostora daje vojnicima, oficirima i vojnim uspesima nego naučnim dostignućima naših velikih naučnika.

Nastavni plan i program ne predviđa bavljenje ličnostima i delima ni Tesle, ni Pupina, a ni Milankovica, i kada je reč i o fizici, a i drugim predmetima.

"Još uvek je sve na nivou ličnog entuzijazma profesora i koliko ko ima volje, ali i vremena da odstupi od nastavnog programa. Ako profesor ne prati plan i program i u tom slučaju dođe inspekcija, on ce biti sankcionisan“, objasnio je Markov.

Kada je reč o osnovnoj školi, u trećem razredu izučava se tekst Nikole Tesle "Mačak", a u četvrtom razredu odlomak dela Milutina Milankovića "Kroz vasionu i vekove" i odlomak autobiografije "Od pašnjaka do naučenjaka" Mihajla Pupina, koji će se od sledeće naći kao obavezna lektira za sedmake. Embed from Getty Images Šta će i koliko će biti uvršteno u sistem obrazovanja kroz plan određuje Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZOUV), gde smatraju da ovo još nije tema koju treba značajno izdvojiti.

"Stručna komisija se trudi da obuhvati sve što je zaista bitno, a pripada nacionalnom korpusu. Nije bitno da li je nečega 'malo' ili 'mnogo' bitno je da li se temeljno usvaja", kaže direktor (ZOUV) Zlatko Grušanović.

Predsednica Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin i multikulturalni ambasador Uneskovog kluba Univerziteta Sorbona Aleksandra Ninković Tašić, smatra da bi uvođenje Pupina, Tesle i Milankovića u školski sistem značilo i stvaranje boljih vaspitnih institucija.

"Moj savet je svakom nastavniku, profesoru, da uzme deo sećanja Tesle, Pupina, i Milankovića, koji nisu pisali kako bi svoje znanje okačili o klin, nego da podele svoje iskustvo kako bi nam i danas pomagali. Sve što su pisali je jezgrovito, pa ih može razumeti i obrazovan i neobrazovan, i malo dete i odrastao čovek. Dali su nam alatke sa kojima lakše prolazimo kroz školu i studije, lakše učimo i bolje razumemo svet oko nas", kaže Aleksandra Ninković Tašić.

Knjige ovih znamenitih naučnika su prevođene, ne samo na evropske, već i svetske jezike. Knjigu "Kroz vasionu i vekove" Milutina Milankovića decenijama su čitali nemački đaci kao redovnu lektiru. Autobiografija Mihajla Pupina "Od pašnjaka do naučenjaka" (From Immigrant to inventor) uvrštena je kao redovnu lektiru u američkim školama, na koledžima i u jedinicama vojske Amerike, sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Na japanskom jeziku se Pupin čitao, još za vreme njegovog života.

Foto: Baloncici/Depositphotos

Autobiografija Mihajla Pupina nagrađena je 1924. godine Pulicerovom nagradom, nažalost na srpskom jeziku je tada bila u izmenjenom obliku, jer je bio izbačen predgovor Miloša Crnjanskog, a u njemu tada nije bio ni deo o Svetom Savi.

"Te strane nisu bile otrgnute od malih Amerikanaca, Francuza i Nemaca, a šta je Sveti Sava nama, a šta njima!? Davne 1929. godine Nemačka država organizovala prevod knjige i tada napisala: ''Ova se knjiga, mora davati u ruke najboljim đacima, jer je najbolji moralni obrazac koji se mora slediti'', govori Aleksandra Ninković Tašić i dodaje da je u Srbiji postoji velika praznina nastala još nakon drugog svetskog rata, zbog toga što su Pupin, Milanković i Tesla bili verujući ljudi.

"Ime Milankovića se nije ni znalo, Teslu su potpuno izokrenuli i njegove knjige koje se tiču njegovog duhovnog puta nema ni danas na srpskom jeziku", kaže Aleksandra Ninković Tašić.

Jelena Ivanović Iz Zavoda za udžbenike objašnjava da Zavod kao najstariji i najugledniji izdavač podržava ideju da bi ova dela bez dileme trebalo da budu u obrazovnom delu Srbije i da je neophodno da damo više prostora našim velikanima.

"Pouke koje nude mladoj generaciji su da se svako pravo znanje mora poštovati, da se ono stiče samo posvećenim radom kroz mnogo godina i da u sticanju znanja ima mnogo radosti", istakla je Ivanovićeva.