"Kompas": Fijasko na Slaviji; Skup se završio u senci sukoba sa policijom

Iz određenog ugla trg na Slaviji bio je premali da primi one koji su prošle subote došli da čuju šta studenti u blokadi (SUB) imaju da kažu, ali direktan pogled odozgo daje sliku prilično razuđene mase što je olakšao tačkastom softveru MUP da odredi tačan broj okupljenih, piše za Kompas Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. 

Ceo tekst prenosimo u celosti: 

"Ne kažem, da SUB nisu mogli, u drugim okolnostima, da okupe i veći broj pristalica, ali utisak je da je sve većem broju ljudi dosta politike i tabananja po ulicama i stajanja na trgovima. U svakom slučaju na mitingu se okupio broj kojim mogu biti zadovoljni i SUB i vlast. (Čak i da se uzmu u obzir fantastične procene da je mitingu prisustvovalo 150-200 hiljada, treba se setiti da su isti izvori tvrdili da je 15. marta prošle godine bilo gotovo milion prisutnih. Time nenamerno konstatuju isto što i policijske brojke da je sada bilo bar četiri-pet puta manje ljudi nego tada).

Namerno kažem, miting, a ne protest jer, ne samo što razloga za protest nije bilo, nego je sve ličilo na mnoštvo predizbornih skupova organizovanih od početka višestranačja naovamo. Ipak, ono po čemu će se ovaj pamtiti i što bi mogla biti prekretnica ka normalizaciji političkog života vezano je za činjenicu da je to bio prvi prijavljen skup SUB.

Osim brojnosti, treba pomenuti i starosnu strukturu okupljenih. Reč je pretežno o sredovečnim građanima, dok su mladi, računajući i studente, upadljivo bili u manjini. Da nije bilo slogana 'studenti pobeđuju', na osnovu ikonografije i strukture prisutnih se ne bi moglo zaključiti o čijem i kakvom skupu se radi. To je, uglavnom, ono što se videlo golim okom. Namerno kažem miting, a ne protest jer, ne samo što razloga za protest nije bilo, nego je sve ličilo na mnoštvo predizbornih skupova organizovanih od početka višestranačja naovamo

Kada je reč o porukama, izveštaj bi mogao da bude još kraći. Organizatori su pozvali predstavnike iz raznih oblasti društvenog života s namerom da predstave delove najavljenog programa. Uprkos tome, govornici su se mahom bavili opštim mestima i, kao što priliči političkim skupovima – demagogijom. Dominirale su idilične slike na kojima se vide naši stručnjaci kako umesto visokih peći grade visoku nauku i tehnologiju, radnici koji planduju uživajući u radničkim pravima, poljoprivreda koja cveta, medicinari koji, uprkos viskokim platama u Nemačkoj, ostaju ovde, a sve to na temelju razvoja kulture koja je polazište svega.

Upadljiv je bio izostanak velikih tema kao što su KiM, EU, NATO, sankcije Rusiji, odnosno svega onoga što predstavlja najvažnije izazove sa kojima se mora suočiti svako ko pretenduje da preuzme vlast. No, uprkos tome, može se konstatovati da je učinjen početni napor ka artikulisanju alternativne političke platforme. Kritika postojeće vlasti se vrtela oko već poznatih i za svaku vlast prikladnih etiketa – korupcija, brutalnost, bahatost, odnarođenost itd.

Na meti kritike je, međutim, bila i (istina neobrazložno) 'crkvena vrhuška', ali i skupština Srbije jer ne želi da usvoji rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH koju je podnela koalicija NADA i Mi – glas iz naroda. To svedoči da je ovog puta dominirala kritika 's desna'. Tome u prilog ide i češće nego ranije pominjanje identitetskih pitanja. Pažljivom posmatraču neće promaći da sve to predstavlja otklon od ranije fiksacije na pitanja na kojima insistiraju takozvani 'liberalni levičari'.

U tom smislu funkcija ovog mitinga je bila ne samo da mobiliše pristalice protivnika vlasti već i da obuzda 'leva skretanja' koja su posebno došla do izražaja nedavnim isticanjem Vladana Đokića u prvi plan. Da bi se ta podela, koliko je to moguće, manje primetila i da bi se održao privid kontinuiteta sa 'slavnim danima' početka protesta i povratio nekadašnji žar uvodničari su se vratili na studentske zahteve (kojih se više niko i ne seća) i na 'krvave ruke', ali to nije proizvelo željenu euforiju. S onu stranu ovih političkih i ideoloških finesa, jedini konkretno istaknut problem o kome bi vlast morala ozbiljno da razmisli odnosi se na nedovoljno izdvajanje za kulturu.

Mada o tome nije bilo reči, neshvatljivo je, na primer, da se zaposleni u vrhunskim ustanovama kulture poput Filharmonije, Narodnog pozorišta itd. po primanjima nalaze ispod proseka Republike Srbije i bezmalo duplo ispod proseka Starog Grada na kome se nalaze. Otuda ne čudi da značajan deo nezadovoljnika dolazi upravo iz tog sektora.

Sve u svemu, činjenica da značajan broj pristalica SUB čine delovi urbanih srednjih slojeva objašnjava da je miting prošao mirno. Sportskim rečnikom, u regularnom toku sve je bilo kako treba da bude. Bili su prisutni svi elementi političke igre i jednio što bi se moglo prigovoriti je da je bilo dosadno kao kišni dan.

Skup je, ukratko, izgledao kao da su ga osmislili 'profesori', a ne studenti kojima je ostavljena uloga voditelja recitala. Sažeto, bila je to priredba koja bi se brzo zaboravila da u nadoknadi vremena nije došlo do sukoba par stotina agresivnih učesnika skupa sa policijom. Poznato je da pokreti koji se još nisu institucionalizovali okupljaju šarolike grupe koje imaju različite vizije ne samo o ciljevima nego i o sredstvima političke borbe Policija je očigledno imala informaciju da se spremaju neredi pa je bila u pripravnosti.

Uprkos tome povređeno je 17 policijaca i privedeno nekoliko desetina izgrednika. Ovo nije prvi skup SUB nakon koga je došlo do sličnih incidenata. Zato se postavlja pitanje kome je nasilje, nakon što se učini da se politički procesi kanališu u normalne tokove u interesu? Jedino što je očigledno je da se na ovaj način šalje ružna slika u svet. Regionalni mediji su u svojim izveštajima, ne bez sladostrašća, u prvi plan istakli haos i nasilje na ulicama Beograda što bi, navodno, trebalo da svedoči o političkoj nestabilnosti u Srbiji.

Da li je to smisao poruke koju želi da pošalje i deo SUB? Poznato je da pokreti koji se još nisu institucionalizovali okupljaju šarolike grupe koje imaju različite vizije ne samo o ciljevima nego i o sredstvima političke borbe. To nije lako kontrolisati, ali ako zaista žele da budu respektabilan politički akter SUB bi morali da se nedvosmisleno odrede prema nasilju koje potiče iz njihovih redova.

Spin da su izgrednici navodno ubačeni od strane vlasti ne može nikoga da zavara sve dok se organizatori ustručavaju da jasno i nedvosmisleno osude nasilje i ograde se od grupa koje ga uporno ponavljaju.

Do sada se to još nije dogodilo, zapravo sasvim suprotno, zahtevi za oslobađanje 'studenata' koji su učestvovali u incidentima predstavljaju, a tako je delom bilo i ovoga puta, jedan od povoda za organizovanje okupljanja."