Da li verujete instinktu ili ga ignorišete?

Oni priznaju da je teško prepoznati kada treba verovati instinktu, osećaju koji se neretko povezuje sa strahom ili sumnjom. Ali, na temelju rezultata nedavnog istraživanja, za to postoji naučno opravdan razlog.

U članku objavljenom u časopisu Physiology naučnici sa Državnog univerziteta Floride navode da signali koje naš organizam šalje mozgu "imaju veliki uticaj na naše osećaje, raspoloženje i na odlučivanje", kao i da su često odgovor na zabrinjavajuće ili preteće događaje.

Doktorka Linda Rinaman, neuronaučnica sa Univerziteta na Floridi, tvrdi da naša utroba neprestano komunicira sa mozgom, preko najdužeg moždanog nerva - vagusa. Njegovo ime potiče od latinske reči "vagus", što doslovno znači "lutajući".

Zato se ponekada za njega koristi i naziv "lutajući živac", pošto luta od moždanog stabla kroz vrat, grudni koš i abdomen, i grana se po organima u obliku pleksusa.

Nerv prenosi poruke iz mozga prema abdomenu i obrnuto. Ovo drugo je ono što ljudi često nazivaju "leptirićima u stomaku", koji nas podstiču da procenimo neku situaciju i odlučimo da li ćemo je izbeći ili se sa njom suočiti.

Rezultati istraživanja koje je doktorka Rinaman sprovela sa kolegom Džejmsom Maniskalkom, sa čikaškog Univerziteta Ilinois, upućuju na to da signali koji kreću iz našeg gastrointestinalnog trakta ponekada funkcionišu kao crvena zastava koja nas sprečava da počinimo neku grešku.

To se događa zbog toga što nas poruke koje dobijamo prisiljavaju da izbegnemo neke opasne situacije, i to na takav način da izostavimo sistem nagrađivanja u mozgu.

Thinkstock / Ilustracija

"Povratni signali koje nam omogućava vagalni nerv deluju kao neka vrsta zaštite i podstiču nas na oprez", kaže Rinaman.

Istovremeno, podaci iz istraživanja pokazuju da i ishrana može da ima veliki uticaj na kvalitet signala koji nam stižu iz stomaka, što ponekad utiče na promenu raspoloženja ili ponašanja.

Doktorka Rinaman tvrdi da ishrana sa visokim udelom masti može da rezultira upalom u gastrointestinalnom traktu, a to menja signale koje šalje vagus, što za posledicu može da ima anksioznost i depresiju.

"Promena načina ishrane, upotreba probiotika na primer, može da utiče na promenu raspoloženja", kaže dr Rinaman.

"Ali, kako to funkcioniše? Da li to uključuje crevni mikrobiom koji hranite i na koji način on šalje poruku u mozak putem vagalnog živca? Ovo je naučno područje koje je, u poslednjih nekoliko godina, veoma zanimljivo naučnicima, pa je trenutno mnogo više pitanja nego odgovora", kaže dr Rinaman.

Ona dodaje da je ponekad naša najjača instinktivna reakcija upravo ona koja nas najbolje informiše i upućuje, pre racionalizacije i analiziranja.