Kontroverzna studija: Ono što znamo o evoluciji faune ne stoji?

Jedna od prvih lekcija koju učimo na časovima geografije jeste da se Zemljine tektonske ploče neprestano pomeraju.

Pre 300 miliona godina, one su bile ujedinjene u jedan superkontinent zvani Pangea, koji se pre oko 180 miliona godina razdvojio na kontinente Lauraziju i Gondvanu.

Dalje razdvajanje dovelo je do formiranja današnjih kontinenata, a proces pomeranja tektonskih ploča još traje.

Grupa australijskih naučnika u najnovijoj studiji tvrdi da je moguće pronaći vezu između evolucije životinjskih vrsta i odvajanja kontinenata. Kako su se razdvajale tektonske ploče, tako su se razdvojile i životinjske vrste, koje su odvojeno započele svoje dalje evolutivne puteve.

Koristeći podatke sajta timetree.org, naučnici su pokušali da utvrde razliku između molekularnih satova i ustanove kako su se životinje razlikovale proučavajući njihovu genetiku i proteine u njihovim telima. Zatim su rezultate analize evolucije životinjskih vrsta uporedili sa periodima razdvajanja Pangee, i ustanovili da se periodi divergencije poklapaju sa periodima cepanja kontinenata.

Ipak, profesorka Lilijana Katinas sa Nacionalnog univerziteta La Plata u Argentini ističe u intervjuu za Gizmodo da je reč o vrlo kontroverznim tvrdnjama.

“Da li su nove vrste nastajale od životinja koje su se širile po novim teritorijama (disperzija), ili su se životinjske populacije razdvojile tokom cepanja kontinenata, pa zatim zasebno evoluirale (vikarijansa)? Nove biogeografske metode ukazuju na to da je disperzija bila primarni evolutivni faktor, dok autori nove studije pokušavaju da se vrate prethodnim idejama i opet daju primarni značaj ulozi rupture kontinenata u širenju pojedinih vrsta organizama”, kaže Katinas.

Naučnica smatra da podaci sajta timetree.org nisu potpuno pouzdani, iako je reč o najsveobuhvatnijoj bazi podataka takve vrste. Naročito je problematična činjenica da niko tačno ne zna kako su izgledali novonastali kontinenti, odnosno da li je bilo nekih prirodnih mostova koji su mogli da povežu razdvojene kopnene celine.

Katinas, međutim, ističe da bi nova studija mogla da pomiri dve postojeće glavne teorije.

Istraživanje je objavljeno u magazinu Proceedings of the Royal Society B.