Predstavljena prva Barbi lutka sa autizmom VIDEO

Lansiranje dolazi šest meseci nakon predstavljanja Barbie lutke sa dijabetesom tipa 1, a cilj je da se što više dece "prepozna u Barbie" i da se podstakne igra lutkama koje odražavaju stvarni svet, piše The Guardian.

Autizam je oblik neurodivergentnosti koji utiče na način na koji ljudi doživljavaju društvo i komuniciraju s njim. Iako se karakteristike autizma razlikuju od osobe do osobe, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji veruje se da je više od jednog deteta na sto u spektru autizma.

Dizajnirana u saradnji sa zajednicom

Barbie sa autizmom nastala je u saradnji sa američkom organizacijom Autistic Self Advocacy Network. Lutka je osmišljena tako da prikaže neke od načina na koje deca sa autizmom mogu doživljavati svet, obrađivati informacije i komunicirati sa okruženjem.

Pogled lutke blago je usmeren u stranu, što odražava činjenicu da neke autistične osobe izbegavaju direktan kontakt očima. Ima potpuno savitljive laktove i zglobove šaka, što omogućava ponavljajuće pokrete poput mahanja rukama ili samostimulacije, koji nekim osobama sa autizmom pomažu u obradi senzornog inputa ili izražavanju uzbuđenja.

Na prstu nosi fidget spinner koji pomaže u smanjenju stresa, kao i slušalice za poništavanje buke radi ublažavanja senzornog preopterećenja. Uz to, ima tablet sa dugmićima za augmentativnu i alternativnu komunikaciju, koji joj pomaže u svakodnevnoj komunikaciji.

Barbie je obučena u široku ljubičastu haljinu A-kroja sa prugama, kratkim rukavima i lepršavom suknjom, kako bi se smanjio neprijatan kontakt tkanine sa kožom. Ljubičaste cipele sa ravnim đonom doprinose stabilnosti i lakšem kretanju.

 

Posvećenost inkluziji

Iako prve Barbie lutke potiču iz 1959. godine, tek 2019. pojavile su se prve lutke sa invaliditetom. Danas postoje slepe Barbie lutke, Barbie u invalidskim kolicima, lutke sa Daunovim sindromom, protetskim udovima, vitiligom i slušnim aparatima. U ponudi su i Ken lutke sa protetskom nogom, one koje koriste invalidska kolica sa rampom, kao i lutke sa slušnim aparatima.

Najavljujući autističnu Barbie, Džejmi Sigelman, globalna direktorka za lutke u Mattelu, izjavila je da je ovo najnovije proširenje posvećenosti kompanije zastupljenosti i inkluziji.

"Barbie je oduvek nastojala da odražava svet koji deca vide i mogućnosti koje zamišljaju, i ponosni smo što predstavljamo našu prvu Barbie sa autizmom kao deo tog kontinuiranog rada", rekla je.

Dodala je da ova lutka "pomaže da se proširi pojam inkluzije na policama sa igračkama i šire, jer svako dete zaslužuje da vidi sebe u Barbie".

Naglasila je i da je tokom procesa dizajna kompanija sarađivala sa autističnom zajednicom, imajući u vidu da svaka osoba autizam doživljava drugačije i da on nije uvek vidljiv.

 

Reakcije na novu lutku

Povodom najave, Jolanta Lasota, izvršna direktorka organizacije Ambitious about Autism, izjavila je da bi se, teoretski, svaka Barbie mogla zamisliti kao autistična, jer autizam nema jedinstven izgled. Ipak, istakla je da je zastupljenost izuzetno važna i da se nada kako će se mnoga autistična deca osećati ponosno videvši da su neka njihova iskustva predstavljena u ovoj lutki.

Dodala je da su mnogi autistični mladi ljudi neskloni korišćenju pomagala poput zaštitnih slušalica ili stim-igračaka u školi, iz straha da će se isticati, te da je važno normalizovati ove vidljive znakove podrške.

S obzirom na to da je kod devojčica tri puta manja verovatnoća da će im autizam biti dijagnostikovan nego kod dečaka, ova lutka skreće pažnju i na iskustva autističnih devojčica, koja često ostaju neprimećena.

Autorka i osnivačica onlajn zajednice za neurodivergentne osobe, Eli Midlton, izjavila je da se nada da će Barbie pomoći u razbijanju zabluda o autizmu, koje su doprinele njenoj kasnoj dijagnozi.

"Nikada nisam pomislila, niti su ljudi oko mene pomislili, da bih mogla biti autistična, jer nikada nismo videli nekoga ko izgleda poput mene, ponaša se poput mene ili ima nešto zajedničko sa mnom, a da mu je dodeljena ta etiketa", rekla je.

Dodala je da autistična Barbie to menja: „Ona mladim devojkama pokazuje da je u redu biti autističan, da je u redu biti drugačiji i da je u redu nositi te razlike s ponosom.“