Indija spasava nemačku auto-industriju, Kina je izgubljena?

Nirburgring u Nemačkoj je najduža stalna trkačka staza na svetu. Stara je skoro čitav jedan vek i to je mesto na kome su održane mnoge trke Formule 1. Staza dužine 20,8 kilometara poznata je i po imenu &quot;Zeleni pakao&quot; &ndash; zbog okolnih &scaron;uma, ali i zahtevnih krivina. Glavni deo staze zove se &quot;Severni krug&quot; ili &quot;Nord&scaron;lajfe&quot;.Shutterstock/Caroline EricsonI upravo je &quot;Nord&scaron;lajfe&quot; pravo mesto da se shvati koliki je značaj inženjeringa i performansi u nemačkoj auto-industriji, kaže Mi&scaron;a Harudin, automobilski trkač i influenser.&quot;Ako automobil ovde može da postigne dobro vreme, to znači da sve komponente rade: ve&scaron;anje, gume, motor, &#39;&scaron;asija&#39; &ndash; a naravno i sam vozač&quot;, obja&scaron;njava nam Harudin dok prolazi kroz krivinu brzinom od 190 kilometara na sat.&quot;Ovo je bolje nego rolerkoster&quot;, dodaje.Testiranje na trkačkoj staziShutterstock/Make more AerialsSvi veliki proizvođači automobila imaju svoje centre za testiranje na Nirburgringu. U stvari, testiranje automobila bio je važan razlog zbog kojeg je 1927. i izgrađena ta trkačka staza, pi&scaron;e DW.Nemačka automobilska industrija iskoristila je to nasleđe, kao i mogućnost vožnje bez ograničenja brzine na nemačkim auto-putevima, da se reklamira i izgradi sopstvene brendove.Marke kao &scaron;to su Mercedes, BMW, Audi i Volkswagen simboli su preciznog inženjerstva, odličnih performansi i pouzdanosti. Nisu to bili samo automobili &ndash; bile su to kulturne ikone i kičma nemačke ekonomije.Danas, međutim, ta magija bledi.Od zemlje čuda, do zemlje u kojoj se oklevaNemačka automobilska industrija zapo&scaron;ljava preko milion ljudi i dugo je bila pravi barometar ekonomskog zdravlja. Godine 1950, nemački proizvođači automobila prodali su oko 200.000 vozila.Danas prodaju oko 14 miliona &scaron;irom sveta. Decenijama je formula bila jednostavna: inženjering svetske klase plus globalna potražnja &ndash; jednako uspeh.MercedesAli dobra vremena su pro&scaron;la. Prodaja se smanjuje, radna mesta ukidaju, a fabrike suočavaju sa zatvaranjem.&quot;Pritisak raste, u&scaron;tede tro&scaron;kova su ogromne&quot;, kaže nam jedan radnik u Mercedesu koji je želeo da ostane anoniman.&quot;Sve se svuda svodi na smanjenje tro&scaron;kova&quot;.Prve pukotine pojavile su se 2015. godine sa tzv. &quot;Dizelgejtom&quot; &ndash; kada je Volkswagen uhvaćen u varanju na testovima emisije izduvnih gasova. Skandal je ko&scaron;tao kompaniju vi&scaron;e od 30 milijardi evra i poljuljao poverenje u nemačke brendove.&Scaron;tavi&scaron;e, poklopio se sa globalnim zaokretom ka klimatski prihvatljivim tehnologijama. I dok je kompanija Tesla udvostručila prodaju električnih automobila, nemački proizvođači su oklevali.Zlatno doba u Kini nepovratno je pro&scaron;loGodinama je Kina bila obećana zemlja. Osamdesetih pro&scaron;log veka, kineski politički lideri pozvali su Volkswagen da formira zajednička preduzeća i proizvodi automobile u Kini &ndash; za Kineze.Bilo je trenutaka kada se Volkswagenov trži&scaron;ni udeo u toj zemlji bio skoro 50 odsto.VolkswagenKasnije su i drugi proizvođači automobila sledili taj primer. I &scaron;to je kineska ekonomija vi&scaron;e rasla, to je i trži&scaron;te automobila u zemlji postajalo sve veće. Do pre nekoliko godina, nemački proizvođači automobila prodavali su svaki treći automobil u Kini.&quot;Bilo je to zlatno doba&quot;, seća se Beatriks Kajm.Ona je dve decenije radila u Kini sa Folksvagenom, a danas je direktorka u konsultantskoj firmi CSU u Duizburgu.&quot;Prodavali smo mnogo automobila, zarađivali mnogo novca i nije bilo velike kineske konkurencije&quot;.Kina je imala svoj planAli Kina je imala svoj sopstveni plan: učiti od stranih partnera, a zatim uzeti stvari u svoje ruke. Peking je 2009. godine usvojio zakon o promociji električnih vozila.&quot;To nije rađeno zbog klimatskih promena&quot;, obja&scaron;njava Kajm.&quot;Bio je to način da se pronađe tehnologija gde Kina ima &scaron;ansu da pretekne strance, gde Kina može da napreduje&quot;.PorscheNemački proizvođači automobila to nisu predvideli. Potcenili su odlučnost kineskog rukovodstva i brzinu razvoja.Sa milijardama subvencija, a kasnije i sa infrastrukturom, Kina je postala svetski lider u električnim vozilima i baterijama.&quot;Sa električnim vozilima im se pružila jedinstvena &scaron;ansa da preteknu Nemačku. I uspeli su&quot;, kaže Manuel Fermer.On na Univerzitetu primenjenih nauka u Ludvigshafenu predaje kinesku kulturu i način poslovanja.Danas je svaki drugi automobil prodat u Kini električni &ndash; i skoro svi ti automobili su kineski. Prodaja nemačkih brendova je pala na njihovom najvažnijem trži&scaron;tu.Nemačka arogancija&quot;Mislim da to ima mnogo veze s arogancijom&quot;, kaže Fermer.&quot;Vi&scaron;e od 30 godina vodim interkulturalne obuke za Nemce u vezi s Kinom i nemačka tačka gledi&scaron;ta je uvek ista: Mi smo superiorni, mi možemo da ih naučimo &scaron;ta da rade, trebalo bi da uče od nas. Ali gotovo nikad niko ne kaže ne&scaron;to kao: Mogli bismo da učimo od njih, trebalo bi vi&scaron;e da slu&scaron;amo, možda su oni drugačiji nego &scaron;to mislimo&hellip;&quot;PorscheA Nemačka pritom zavisi od Kine za baterije.&quot;Čak i ako možda pravimo veoma dobre električne automobile, i dalje su nam potrebne baterije iz Kine&quot;, kaže Fermer.&quot;Vi&scaron;e smo zavisni nego &scaron;to smo nekada bili&quot;.Kako Kina izmiče, pažnja Nemačke polako se okreće ka Indiji, sada najmnogoljudnijoj zemlji na svetu. Da li bi ona mogla biti &quot;sledeća velika stvar&quot;?Može li Indija da popuni prazninu?Dok posmatrate gust saobraćaj u Čenaju, gradu na jugoistoku Indije, retko ćete uočiti neki nemački automobil. Indijska, japanska i korejska vozila dominiraju ulicama grada koji se zbog brojnih fabrika automobila često naziva &quot;indijski Detroit&quot;.BMW-ova fabrika u Čenaju proizvodi samo oko 80 automobila dnevno, u poređenju sa 1.400 u onoj u Nemačkoj. Ipak, rast je snažan &ndash; vi&scaron;e od deset odsto godi&scaron;nje.&quot;Postoji velika navala na indijsko trži&scaron;te&quot;, kaže menadžer fabrike Tomas Doze.&quot;Svi misle: ako sada nismo u Indiji, propustićemo neku priliku&quot;.VolkswagenAli Doze je realan: &quot;Da li je Indija nova Kina? Rekao bih da nije. To je Indija, drugačija je. Ona ima svoj potencijal, ali nećemo imati onako ekstenzivan rast kao u Kini.&quot;Stručnjaci se slažu: indijsko trži&scaron;te jeste obećavajuće, ali nemački proizvođači automobila se suočavaju s kulturolo&scaron;kim preprekama.&quot;Mi želimo da prodajemo najbolje automobile na svetu, ali to je preterano. U Indiji je i 80 odsto toga sasvim u redu&quot;, kaže Fermer.&quot;Prihvatite povratne informacije, prilagodite se. Na&scaron; osećaj za &#39;savr&scaron;enstvo&#39; nije ba&scaron; najbolja stvar za ovo trži&scaron;te.&quot;Lekcije su naučene &ndash; možda prekasno?Beatriks Kajm veruje da se nemački proizvođači automobila trude da se promene: &quot;Shvatili su da moraju biti brži, da siđu iz svoje kule od slonovače i da uče&quot;.U međuvremenu, trka za izgradnju uspe&scaron;nih električnih vozila u punom je jeku. U Kini, lokalni proizvođači električnih vozila bore se s prekomernim kapacitetima i sa padom cena.Ujedno poku&scaron;avaju da prodaju svoja električna vozila u Evropi &ndash; za sada s umerenim uspehom.BMWPritom proizvođači električnih automobila iz Kine i drugih mesta testiraju svoje automobile na nemačkoj stazi Nirburgring, &scaron;to je simboličan obrt u priči o izgubljenoj dominaciji.Da li bi nemački proizvođači automobila mogli potpuno da propuste priliku?&quot;Može da se dogodi&quot;, kaže Jutjuber Mi&scaron;a Harudin.&quot;Pogledajte (finskog proizvođača mobilnih telefona) Nokiju. Napredovali su &ndash; a onda su odjednom propustili priliku.&quot;

Indija spasava nemačku auto-industriju, Kina je izgubljena?

0 Komentari