Dominantna životna forma u svemiru najverovatnije je AI

Umesto toga, najverovatnije neće biti reč čak ni o biološkim bićima, već o naprednim robotima čija inteligencija uveliko nadmašuje ljudsku.

Uprkos tome što je sve veći broj naučnika, filozofa i futurista svestan napretka na polju razvoja veštačke inteligencije (AI), većina njih svoja predviđanja do sada je vezivala samo za Zemlju. Manji broj je pomislio na to da bi ovakve forme postojanja mogle da se nalaze na nekom drugom mestu u univerzumu, i to eonima daleko.

Jedna od njih je Suzan Šnajder, profesorka filozofije na Univerzitetu u Konektikatu. Ona se pridružila grupi astoonoma, među kojima se nalaze Set Šostak, direktor Nasinog programa SETI, Nasin astrobiolog Pol Dejvis, direktor Astrobiološkog programa Biblioteke američkog Kongresa Stiven Dik, koji smatraju da su vanzemaljski oblici života najverovatnije artificijelne prirode.

U svom radu Alien Minds koji Nasa tek treba da objavi, Suzan Šnajder opisuje da su vanzemaljski oblici života najverovatnije sintetičke prirode, i na koji način bi takva stvorenja mogla da misle.

“Većina ljudi ima ideju o vanzemaljcima kao o malim zelenim bićima, ali ako se u obziro uzmu razmere kosmičke vremenske skale, to zapravo nema nikakvog smisla. Ubeđena sam u to da će, ako čovečanstvo ikada zabeleži vanzemaljske signale, oni poticati od veštačkih životnih formi”, objasnila je naučnica.

“Ne kažem da ćemo u svemiru naleteti na IBM procesore. Sva je verovatnoća da će ovi oblici inteligencije biti znatno složeniji od onoga što bi čovek mogao da razume. Sve vezano za njihovu kogniciju – kako njihovi ‘mozgovi’ primaju i obrađuju informacije, šta su njihovi ciljevi, šta ih pokreće – moglo bi da bude prilično različito od ljudskog. Astrobiolozi bi trebalo da počnu da ramišljaju o mogućnosti vrlo različitih modela kognicije.”

Šnajderova ističe da je jedan od argumenata za ovu tvrdnju to što se svako društvo, onda kada počne da emituje radio-signale, već nalazi nadomak usavršavanja i nadogradnje sopstvene biologije.

“Kada neka civilizacije izumi radio, nalazi se na oko 50 godina od razvoja kompjutera, a zatim i najverovatnije 500 do 1000 godina od izuma veštačke inteligencije. Meki, gnjecavi mozgovi tog trenutka postaju zastareli model”, rekao je Set Šostak.

Šnajderova predviđa da ćemo u jednom trenutku ne samo unaprediti sopstvene umove tehnologijom (različiti vidovi neuronskih mreža, na primer), već se u potpunosti prebaciti na sintetički hardver.

Da li to znači da bismo ubrzo mogli na naiđemo na veštačku superinteligenciju, staru nekoliko hiljada do nekoliko miliona godina?

“Način na koji se dolazi do ovog zaključka najčešće je vrlo uskog pogleda. Uzmite u obzir da bi bilo koji signal koji pokupimo iz svemira mogla da pošalje civilizacija čija je starost slična našoj. Sad, recimo da će prosečna civilizacija koristiti radio signal u narednih 10.000 godina od početka njegove upotrebe. Sa tačke gledišta verovatnoće, šanse da naletimo na društvo koje je vrlo starije od našeg su prilično velike”, objasnila je Šnajderova.

Iako sve ovo može učiniti da se čovek oseti kao bedni crv u odnosu na inteligenciju naših kosmičkih ‘rođaka’, našim susedima mogao bi da nedostaje jedan od važnih aspekata kognicije – svest.

Ipak, Šnajderova smatra da to nužno ne mora da bude slučaj, uprkos tome što je postojanje superinteligencije bez svesti moguće.

“Ne vidim razlog zašto superinteligencija ne bi mogla da poseduje svest. Verujem da je mozak inherentno komputacione prirode – već postoje kompjutacione teorije koje opisuju aspekte svesti, uključujući radnu memoriju i pažnju. Ne vidim zašto silicijum, umesto ugljenika, ne bi mogao da posluži kao odlični medijum za doživljavanje i skladištenje iskustva”, rekla je.

Što nas vodi ka konačnom pitanju: Kako bi vanzemaljci mogli da nas vide?

“Da su zaista zainteresovani za nas, najverovatnije više ne bismo bili ovde. Ali imam osećaj da se njihovi ciljevi toliko razlikuju od naših da neće ni želeti da uspostave kontakt s nama”, zaključila je Šnajderova.