Aura - fenomen na granici nauke

Možda vi mislite da niste sinestetik, ali razmislite još jednom. Nova istraživanja pokazuju da je veliki broj ljudi na tragu ovog stanja a da ga nisu ni svesni.

Sinestezija je stanje u kom ljudi prave neobične veze između čula. Neki ljudi percepiraju slova, brojeve, reči ili mirise u određenim bojama, dok drugi mogu da „osete“ muziku ili da zamisle vreme u određenom čvrstom obliku. To se dešava zato što naših pet čula ne putuju potpuno odvojenim kanalima, već interaguju u visokom stepenu, mnogo većem nego što bi naučnici poverovali do pre desetinu godina.

U poslednje vreme, ova tema je vrlo zabavna istraživačima, pa su isti uspeli da pokažu da sinestetska iskustva stvarno postoje i da se, zapravo, pojavljuju u jako puno različitih oblika. Tako na primer, grafem-boja sinestezija izaziva aktivaciju mozga u upravo onim područjima za koja se zna da su odgovorna za percepciju stvarnih boja (vizuelno područje V4/V8).

Ljudi koji čuju boju

Ranija shvatanja ovog fenomena su podrazumevala da se sinestetska iskustva potpuno razlikuju od sinestete do sinestete, ali poslednja istraživanja pokazuju da postoje značajne sličnosti kada se fenomen posmatra kod velikog broja sinesteta u grupi. Na primer, zvuk-boja sinestete, kao grupa, teže da vide svetlije boje kada im se puste visoki tonovi. Grafeme-boja sinestete, kao grupa, dele značajne sličnosti kod boja određenih slova (A teži da bude crveno, O belo ili crno, S žuto).

U tom smislu, postoji veliki broj tipova sinestezije, i u svakom tipu, pojedinci mogu prijaviti različite izazivače njihovih senzacija, i različite intenzitete iskustava. Ovakvo razlikovanje navodi na zaključak da utvrđivanje sinestezije kod individue zapravo uopšte nije jednostavno, i da većina sinesteta u potpunosti nisu svesni da za njihova iskustva postoji naziv.

Slova i brojevi

Sinestezija se može desiti među bilo koja dva čula ili osećajna moda a čuven je primer Solomona Šereševskog, koji je iskusio sinesteziju koja je povezivala svih pet čula. Budući da postoji ogroman broj različitih oblika ovog fenomena, istraživači su usvojili konvenciju po kojoj se sinestezija utrvđuje po sledećem principu: čulo A vodi u B, gde je A uzročnik ili „okidač“ iskustva, a B istovremeno dodatno iskustvo.

Primer: percepcija slova i brojeva (popularno zvani grafeme) u različitim bojama se naziva grafema-boja sinestezija. Slično, kada sinestetik vidi boje i pokrete kao rezultat nekog zvučnog nadražaja, to se naziva zvuk-boja sinestezija.

Dok je skoro svaka logička kombinacija iskustva moguća, nekoliko tipova su zastupljeniji od drugih. Pored navedenih izdvajaju se i sledeći tipovi:

Prostorno sekventna sinestezija: posebna forma stanja u kom čovek teži da vidi niz brojeva ispred sebe kao niz tačaka u prostoru. Na primer, broj 1 može biti dalji u odnosu na broj 2 koji može biti bliži. Jedna studija pokazuje kako ljudi sa PSS-om imaju bolju sposobnost pamćenja. Oni su bili u stanju da mnogo bolje prizovu prošle događaje i sećanja, i sa mnogo više detalja, od onih koji nisu u ovom stanju. Personifikacija: redno-lingvistička personifikacija je oblik sinestezije u kojoj redne sekvence, kao što su redni brojevi, dani, meseci ili slova se vezuju za tipove ličnosti. Na primer, slovo U se percepira kao usamljena stvar, broj 4 je pošten, dok se broju 3 ne može verovati… 9 je mračan, slovo J je muško… K je žensko, odgovorna…

Leksičko – ukusna sinestezija: Relativno redak oblik sinestezije u kom se kod individue pri izgovoru nekih reči i fonema govornog jezika može pojaviti određen ukus u ustima.

Dakle, u sinesteziji, moždani delovi koji su odgovorni za procesuiranje svakog tipa osećajnog stimulansa su intenzivno povezani.

Percepcija aure

Nedavno su španski istraživači pronašli da među onima koji tvrde da su u stanju da sagledaju tzv auru čoveka, ima jedan broj njih koji imaju neuropsihološki fenomen poznat kao sinestezija (posebno „emotivna sinestezija). Ti pronalasci mogu biti naučno objašnjenje za ovu čudovišnu sposobnost.

Studija je izvedena na Univerzitetu u Granadi, na Odeljenju eksperimetnalne psihologije, i objavljeno je u žurnalu „Svest i saznanje“. Ovo je ujedno bilo i prvo naučno istraživanje izoteričkog fenomena aure – hipotetičko energetsko polje svetlosne radijacije koje okružuje osobu kao oreol, koje je nevidljivo za većinu ljudi. Jedan od istraživača sa Univerziteta u Granadi tvrdi da nisu svi iscelitelji nužno sinestete, ali je veliki broj njih visoko predodređen za ovaj fenomen. On tvrdi da, po svemu sudeći, iscelitelji imaju lice-boja sinesteziju (deo mozga koji je odgovoran za prepoznavanje lica je povezan sa delom koji procesuira boje); dodir-ogledalo sinesteziju (kada sinesteta posmatra osobu koju dodiruje odnosno koja je u nekom bolu, ona/on tada osećaju isto); visoka emaptija (sposobnost da se oseti ono što druga osoba oseća), i šizotipija (svojevrsna lična osobina kod zdravih osoba koje su skolne paranoji i obmani). To su sve pretpostavke koje jednog sinestetu čine da im ljudi veruju, da ih ljudi razumeju, i da im ponude posebne veštine za čitanje određenih osećanja i bolova.

Istraživanja ovakvih fenomena su svakako doprinos boljem razumevanju različitih neuro-psiholoških stanja čoveka, koja svakako pokazuju kako je doseg nečije percepcije mnogo veći od onog što obično mislimo, zahvaljujući načinu na koji čula pojačavaju jedna druge, dajući nam ujedinjenu sliku svakodnevice posmatrane iz toliko različitih perspektiva.