Sve što treba da znate o parenju pasa

Da li je vaša kuja zdrava? Poznajete li rasplodnog mužjaka? Šta ćete uraditi sa štencima? Portal Zivotinje.rs pripremio je opširan voodič sa odgovorima na brojna pitanja vezana za parenje pasa.

Ženka mora biti u potpunosti zrela, ukoliko se planira parenje. Najbolje je da se jedno teranje preskoči, pre prvog parenja, da bi se uvećale šanse za rađanje zdrave štenadi. Neki odgajivači smatraju da je najpovoljniji period deseti dan posle vaginalnog krvarenja; za ostale to je dvanaesti dan.

Najbolje je ostvariti dva uzastopna parenja – bilo desetog i dvanaestog, bilo jedanaestog i trinaestog dana. Iskusna kuja prima rasplodne mužjake za parenje kad napune 10 meseci.

Potraga za partnerom

Za seksualno ponašanje psa je malo bitno čulo sluha i ukusa. Taktilni oseti i vizuelni stimulansi mogu delovati kod određenih rasa. Čulo koje ima najvažniju ulogu u pronalaženju partnera i seksualnoj motivaciji je čulo mirisa. Njuh je kod pasa toliko razvijen da je mužjak u stanju da oseti miris kuje u teranju na tri kilometra razdaljine, ukoliko je vetar povoljan.

Feromonima su bogate prepucijalne i analne žlezde, vaginalni sekreti, izmet, i oni predstavljaju jedno od značajnih sredstava komunikacije između jedinki. Neophodni uslovi za parenje i seksualnu aktivnost su i posedovanje i odbrana teritorije. Najbolje je kuju dovesti za vreme ljubavnog žara na teritoriju mužjaka.

Ponekad dolazi do probirljivosti kada je partner u pitanju s obe strane, što povremeno dovodi do odbijanja parenja između seksualno aktivnih jedinki. Neki psi s pedigreom imaju sklonost da se pare s manje plemenitim psima, što je ponekad neugodno za vlasnika.

Prva približavanja

Beta/AP

Najčešći je slučaj da mužjak traži partnerku, iako to ne znači da su ženke pasivne. Dešava se da ženka pokaže inicijativu u odnosu na neiskusnog i naivnog mužjaka, naročito ukoliko je ovaj odgajan u izolaciji.

Ukoliko je moguće, dopustite psima da se upoznaju i skaču od radosti pre nego što započnu parenje. Neke ženke odbijaju parenje, ukoliko nisu navikle da budu u društvu s drugim psima. Takođe, problematičnim su se pokazale i neke agresivnije rase. Udvaranje mužjaka počinje njušenjem vrata, ušiju, ano-vaginalne regije, uz obavezno mahanje repom.

Ženka često ostaje mirna, ili radosno prilazi. Gledaju se licem u lice, spuštenih prednjih, a uspravljenih zadnjih nogu i iznenada ustaju. Kuja podiže zadnji deo tela i okreće rep u stranu, drži se mirno i dozvoljava mužjaku da se popne na nju, iako je nekada razlika u veličini bitna.

Koitus

Ženka je statična, mužjak se penje na nju i izvodi ritmične pokrete penisom, koji se snažno ubrzavaju. Penis biva zadržan u vagini pomoću vaginalnih steznih mišića. Ejakulacija počinje u istom trenutku kad i spajanje i produžava se sve do kraja čina.

Trajanje koitusa je deset do trideset minuta. Nakon povlačenja glavića, par se razdvaja i mužjak liže svoje genitalije. Kada se parenje završi, pas ne pokazuje nikakav poseban seksualni nagon. Međutim, on se vrlo brzo vraća u stanje seksualne zainteresovanosti, pa se dešava da se obavi i do pet koitusa dnevno.

Ne ostvaruje se uvek penetracija prilikom prvog penjanja, pa se udvaranje može ponoviti nekoliko puta. Mužjak silazi, a ženka postaje aktivna, tražeći genitalne organe rasplodnog mužjaka i sama zauzimajući položaj za koitus. Iskusni mužjaci s receptivnim ženkama mogu ostvariti penetraciju za manje od jednog minuta.

Ukoliko kuja nije receptivna i ako je i mužjak neiskusan, udvaranje može da potraje satima bez ijednog koitusa. Oba gospodara treba da ostanu kraj pasa. Često se dešava da kuja postane neugodna ili da se suviše rano povuče, uz opasnost da povredi mužjaka. Ne treba odvajati pse za vreme parenja, jer bi to moglo dovesti do težih lezija genitalnih organa i kod mužjaka i kod ženke.

Poželjno je da se koitus ponovi četrdeset osam časova posle prvog parenja. Ako je posle parenja došlo do oplođenja, polni žar prestaje četiri do pet dana posle koitusa i ženka odbija mužjaka. U toku tog perioda, treba izbeći da neki drugi mužjak slučajno priđe toj ženki, jer bi usled fenomena zvanog "naknadno oplođenje" neka slobodna jajašca mogla biti ponovo oplođena novim spermatozoidima, te bi se dobilo nekoliko štenadi različitih u odnosu na željenu rasu. Posle parenja, čak je i veterinaru teško da pre kraja prvog meseca potvrdi da je ženka gravidna, sem ako je mala i dopušta da joj se abdomen opipa, a da se ona pritom ne stegne.

Pre parenja kontracepcija kod kuje

Pre kujinog prvog parenja:

• Konsultujte se s veterinarom i odgajivačem i saznajte koji bi mužjak odgovarao vašoj kuji.
• Prikupite informacije o rasi svoje kuje i proverite u kojoj meri se približava standardu svoje rase. Postoji i izvestan broj testova koji otkrivaju najteže kongenitalne bolesti.
• Ukoliko je u pitanju kuja s pedigreom, uverite se da je i njen partner uveden u registar kod nadležnih službi.
• Vakcinišite kuju i dajte joj sredstvo protiv glista nedelju dana pre parenja.
• Savetuje se oslobađanje prilaza vulvi, ako je kuja dugodlaka.

Polni žar

Beta/AP

Teranje se javlja dva puta godišnje, mada se dešava da se kod nekih kuja javi i tri puta, a kod nekih samo jednom godišnje. To je period koji traje tri nedelje. Najveće su šanse da će se oploditi oko desetog dana, tada prihvata mužjaka. Ukoliko je polni žar neprijatan, a parenje je teško izbeći, možete za kuju isplanirati privremenu ili konačnu sterilizaciju.

Privremena sterilizacija

Sprečava pojavu teranja ubrizgavanjem progesterona tokom meseca koji prethodi polnom ciklusu. Ukoliko je on već počeo, progesteron treba dati najkasnije drugog ili trećeg dana, i to oralno. Ovu vrstu sterilizacije nije preporučljivo često koristiti. Zapravo, ponovljena upotreba progestagena nije bezopasna i može pospešiti pojavu piometrije.

Potpuna sterilizacija

Izvodi se metodom ovariektomije (hirurško odstranjenje jajnika). Sprovodi se kod kuja različitih uzrasta, između dva polna ciklusa. Sprečava sve polne cikluse i bolesti genitalnih organa. Ukoliko se izvede pre druge godine života, sprečava pojavu tumora dojke.

Porođaj kod kuće

Beta/AP

U procesu štenjanja, u suštini, nema potrebe za nekom spoljašnjom intervencijom. Najbolje je da sa određenog odstojanja posmatrate odvijanje porođaja. Keruši ćete pomoći ukoliko neko štene nije u stanju da izađe, ili ako ne može da pronađe dojke. Nemojte uzimati štene od kuje, pošto se na taj način povećava mogućnost da će ga kasnije odbaciti. Do novih zbunjujućih pojava dolazi sa rađanjem štenadi, kada je dojenje u pitanju i slično.

Štenjenje

Kako se približava čin porođaja, kuja biva sve nespokojnija. Obložite neku korpu starim čistim vešom. Ukoliko kuja odabere neki kutak u plakaru, obložite ga čistim čaršavom. Kontrakcije izazivaju brže disanje i dahtanje; zatim puca vodenjak i dolazi na svet prvo štene. Svako od njih izlazi u amnionskoj košuljici. Majka preseca pupčanu vrpcu i počinje da liže svoje mladunče podstičući na taj način njegovo disanje.

Zatim pojede placentu, budući da ta membrana sadrži hormon koji pospešuje laktaciju. Štenad se rađa u različitim intervalima: od nekoliko minuta do jednog časa ili više. Rađanje svakog sledećeg je lakše od rađanja prvog. Nakon završetka štenjenja, majka se sa olakšanjem predaje odmoru,i tada je ostavite je na miru ali joj dajte dosta vode.

Ukoliko se dotada normalno ponašala, nemojte se ničega plašiti, i sve prepustite njenom majčinskom instinktu. Većina ženki se zatim čisti (od 24 časa do jedne sedmice), pa često menjajte čaršave u tom periodu.

Prvih dana, keruša brani svoj porod i pokazuje zube ukoliko se približi neki stranac ili deca.

Kada treba intervenisati?

Ukoliko štene ne uspeva da izađe, uprkos naporima majke, uzmite čistu krpu i uhvatite glavu šteneta, pa snažno, ali obazrivo povucite. Ukoliko se zaglavilo, nemojte vući, već pozovite veterinara. U slučaju da keruša prvorotkinja ostavi svoju štenad nakon rođenja, uzmite očišćene makaze i presecite pupčanu vrpcu dalje od pupka; oslobodite čistom krpom štene od placente, istrljajte ga kako biste podstakli disanje i polako stavite štene na majčine grudi. Pazite da majka ne legne na svoju štenad, da ih ne bi ugušila.

Neželjena štenad

Nemojte uklanjati čitav porod, to je surovo i na taj način izlažete kerušu nervnom i hormonalnom disbalansu. Najbolje je ostaviti dva šteneta. Dešava se da ona sama eliminiše defektnu ili bolesnu štenad odbijajući da ih hrani.

Veštačko dojenje

Uglavnom keruša bez ikakvih problema doji svoju štenad, ali u slučaju da je bolesna, ili ukoliko je porod bio zaista brojan, možda ćete biti primorani da ih hranite na cuclu, specijalnom za tu priliku, ili cuclom za lutke. Takođe, u prodaji se može naći zamena za kujino mleko.

Siročad

Beta/AP

Veštačko dojenje bi trebalo da se primenjuje deset do dvanaest puta tokom 24 časa. Taj tempo traje dok štene ne napuni dve nedelje; zatim se polako smanjuju dnevne doze – osam puta u 3. i 4. nedelji, a šest puta u 5. nedelji. Noćne podoje ćete smanjiti nakon petnaest dana. Da bi mleko nesmetano teklo, neophodno je da otvori na cucli budu dovoljno veliki.

Štene držite u ruci i lagano ga hranite trudeći se da se ne uguši. Potom nezno pređite vatom natopljenom mlakom vodom po njegovom stražnjem delu. To je zamena za pokrete majčinog jezika, koji podstiču uriniranje i defekaciju.

Štenad

Štene se vrlo brzo razvija i raste. Posmatraču to može biti veoma uzbudljiv period. Pas postaje mali istraživač novog sveta i počinje da komunicira sa svojom okolinom.

Razvoj šteneta

Iako se štene rađa gluvo i slepo, to ga ne ometa u pronalaženju puta do dojki. Devedeset odsto vremena štene provodi spavajući. Nastojte da ga ne uznemiravate. Keruša kupa svoju novorođenčad, jede njihov izmet i sama čisti leglo. To je period kada Vaša intervencija nije potrebna. Negde od 12. do 15. dana, štenad otvara oči.

Nekoliko dana kasnije, počinje da registruje i zvukove. Svi mlečni zubi izlaze posle mesec i po dana. Očnjaci počinju da ispadaju u četvrtom mesecu. U toku sledeća dva meseca se zubi u celini obnavljaju. U početku, štene puzi; da bi se sa tri nedelje postepeno uspravljalo, osamostaljivalo i započinjalo igru sa svojom braćom i sestrama.

Sa četiri sedmice života počinje da prati predmet pogledom i da reaguje. U istraživanje okoline polazi između 4. i 5. nedelje. Tada porod funkcioniše kao mali čopor. Počinje da se uspostavlja hijerarhija i već možemo videti ko je najjači u leglu.

Kada treba pozvati veterinara?

• Ukoliko se trudnoća produži, i traje duže od 63 dana.
• Kada primetite da se iz vulve luči zelena tečnost.
• Ukoliko se, nakon pucanja vodenjaka, uprkos naporima kuje ne pojavi ni jedno štene.
• Ukoliko štenjanje traje duže od sat i po, ili ako majka prestane da potiskuje plod.
• Ako posle porođaja kuja počne da se trese i da dahće (reč je, najverovatnije, o pojavi eklampsije koja zahteva hitno davanje injekcije na bazi kalcijuma; javlja se tokom štenjenja ili tokom prvog meseca dojenja).

Najbolje je da se nakon štenjenja posavetujete sa veterinarom. On će tada proveriti da li je u uterusu ostalo neko štene i da li ima znakova infekcije. Može da predloži i određeni režim ishrane i da prepiše vitamine.

Ukoliko nastanu komplikacije tokom štenjenja, najbolje je kuju podvrgnuti carskom rezu, da ne bi majka ili štenad bili životno ugroženi.

U kojim slučajevima treba konsultovati veterinara?

Štenjenje bi moglo da izazove komplikacije ako:
- keruša ima suviše usku karlicu;
- je fetus velik (jedno štene, ili je glava mladunčadi suviše velika).

Carski rez

• Carski rez se primenjuje ukoliko trudnoća, koja normalno traje 63 dana, pređe 70.
• Ako kontrakcije nisu efikasne, veterinar će kuji dati lek koji stimuliše kontrakcije uterusa. Ukoliko je i ta intervencija nedovoljna, ošteniće se carskim rezom.

Tok carskog reza

Carski rez se radi pod opštom anestezijom. Veterinar zaseca kuji stomak ili bok, izvlači štenad, koje, ukoliko ima potrebe za tim, reanimira, posle čega pravi šav.

Možete sačekati da se sve završiti, pa kuju vratiti kući nakon sat i po do tri sata od početka porođaja carskim rezom.

Odbijanje od sise

Postepeno se izvodi između 3. i 4. sedmice. Ponekad se dešava da majka vraća deo hrane iz svog želuca, kako bi navikla mladunce na čvrstu hranu. Počinje da ih odbija, kada njihovi već oštri zubi počnu da joj ranjavaju grudi. Tada se Vi preusmerite na veštačko dojenje, ukoliko je odbijanje od sise usledilo ranije, ili na hranjenje gotovom hranom, ukoliko je štene stasalo za to.

Eventualni problemi

Beta/AP

Ukoliko Vam izgleda kao da štene ima osetljiv digestivni trakt, posavetujte se sa veterinarom. Usredsredite se na nadgledanje rasta ekstremiteta, naročito kod većih rasa. Ako primetite deformacije, bolove na dodir, lokomotorne probleme, ne odlažite posetu veterinaru. Takođe treba pregledati i štene koje je potišteno i ne ispoljava želju za igrom.

Štenad u stanu

Nije jednostavno podizati štene u stanu. Najbolje je da prvih dana ostavite štene na mestu gde je majka napravila leglo. Nakon tri-četiri dana stavite veliko ćebe pokriveno čaršavom na pod koji se može prati, u kuhinji ili kupatilu. U početku stavite ogradu kako biste štenad zadržali na tom prostoru. Dozvolite im da trče po prostoriji, kada ispolje želju za tim.

Redovno čistite, zaštitite prostoriju od promaje i nastojte da u njoj uvek bude optimalna temperatura. Ukoliko je toplo i osunčano, otvorite prozor da sunce uđe u sobu. Potrudite se da zaštite sve utičnice, električne žice i nemojte ostavljati na podu ništa što bi moglo da im ugrozi zdravlje i život.

Prestanak laktacije

Prirodan nestanak mleka se događa krajem pete nedelje života šteneta, i tada ga majka odbija od sise. Tada keruša jede dva do tri puta više nego obično. Zbog toga je neophodno da se njena porcija malo-pomalo smanjuje. Prestanak laktacije bi trebalo da je praćen totalnom dijetom u toku jednog dana, da bi odmah zatim dobijala normalne količine hrane.

Štenad se dalje sama hrani i vrlo brzo raste do šestog meseca života. Pravilan rast će omogućiti uravnotežena ishrana i neophodni vitamini. Majka se sa svojim mladuncima igra s vremena na vreme, i tu se, donekle, ograničava njena briga. Štenad se od nje odvaja između 7. i 8. nedelje, i otpočinje novi život u nekoj drugoj porodici.